Хаг Хрватима опрашта „Олују”?!

БРАМЕРЦ САОПШТИО ДА СВАКУ ДАЉУ ИСТРАГУ ПРОТЕРИВАЊА СРБА

ИЗ КРАЈИНЕ 1995. ПРЕПУШТА ХРВАТСКИМ ВЛАСТИМА

Готовина и Маркач у судници ICTY

• Главни хашки тужилац Серж Брамерц објавио да више не инсистира да Хрватска достави докумената који се односе на „Олују“
• То заправо значи да тужилаштво „диже руке” од утврђивања истине о томе шта се догађало од 4. августа 1995. године, када је у акцију „Олуја” кренуло 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране и довело до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске

Пише: Марија М. Зарић

        НАЈНОВИЈА изјава хашког тужиоца Сержа Брамерца - да више не инсистира да Хрватска достави докумената који се односе на „Олују“ - још једном потврђује несразмеру односа Трибунала према хрватским и муслиманским, насупрот српским страдањима у ратовима деведесетих.

        Успут, тужилац сваку даљу истрагу протеривања Срба из Крајине 1995. године великодушно препушта у руке самим хрватским институцијама. Чак откривајући: да то може да „реши хрватска влада, и то због својих потреба”. Заправо, тужилац им оваквим ставом поручује, да им оставља на вољу да учине - шта желе.

        А о чему се ради? Како преноси хрватски t-portal.hr Брамерц је изјавио да је тужилаштво у Хагу, током суђења Анти Готовини и другима, било затражило један број војних докумената који се односе на операцију „Олуја”, али да с обзиром да је сада донесена првостепена пресуда у том предмету, више не инсистира на томе да се та документа доставе у контексту поступака који се води пред судом.

   Серж Брамерц

        То заправо значи да тужилаштво „диже руке” од утврђивања истине о томе шта се догађало од 4. августа 1995. године, када је у акцију „Олуја” кренуло 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране и довело до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске. И наравно да су задовољни са 24 године затвора (од 27 затражених од стране тужилаштва), колико је суд доделио Готовини, што је за злочин ових размера потпуно невероватно, само ако се рецимо упореди са захтевом, да се рецимо лидер Радикала др Војислав Шешељ осуди на 28.  

        Овакав (не)очекивани заокрет тужилаштва у Хагу још је чуднији ако се зна да је Трибунал првостепено утврдио да су хрватске снаге у лето 1995., током операције „Олуја“, прогнале српско становништво Книнске крајине тако што су цивиле убијале, мучиле, пљачкале и уништавале њихову имовину, као и да су неселективно гранатирале читаве градове. Готовина, Чермак и Маркач оптужени су за прогон; присилно премештање и депортацију; пљачкање јавне и приватне имовине; безобзирно разарање насеља; убиства и нехумана дела и окрутно поступање према српским цивилима у Книнској крајини током и после „Олује“, од 4. августа до краја септембра 1995.

        Тужилац свој „нови“ однос према хрватским злочинима, током интервјуа правда тиме што су хрватски званичници изјавили да ће наставити истрагу о томе где се ти документи налазе без обзира на став Хага, „тако да за своје потребе могу решити тај проблем“. Ако се узме у обзир да је подручје захваћено хрватском офанзивом напустило тада готово целокупно српско становништво, тачније, према подацима Документационо-информационог центра Веритас, у акцији хрватске војске погинуло је и нестало 1.960 особа, од којих 1.205 цивила, 522 жене и 12 деце, исход таквих „истрага” је више него известан.

Eгзодус Срба током операције „Олуја“

        Брамерц, међутим, иде и корак даље и наглашава да закон о ништавости неких правних аката бивше ЈНА, СФРЈ и Србије, који је усвојио претходни сазив Хрватског сабора пре свог распуштања (на иницијативу претходне владе ХДЗ-а), представља само „несрећан развој догађаја и препреку регионалној сарадњи“.

        - Међутим, нови предлог владе да се тај закон укине видимо као добар корак према наставку сарадње судских власти Хрватске и Србије - указује главни хашки тужилац, потпуно игноришући да „несрећни развој догађаја” Република Хрватска слави као државни празник, Дан побједе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” и као Дан оружаних снага Хрватске, и све симболично - баш на 5. август, дан пошто је погром почео 1995.године.             

        Брамерц је најавио посету региону и да ће се у мају врло вероватно срести с новом хрватском владом и разговарати о „отвореним питањима“. Успут оцењује и да је Међународни кривични суд за бившу Југославију допринео процесу помирења и суочавању с прошлошћу, истичући да је на локалним институцијама и политичарима да преузму водећу улогу како би се тај процес наставио.

        - Помирење је трајан процес, а политичари у региону имају врло важну улогу у помагању људима да разумеју што индивидуална кривична одговорност заправо значи. Многима је још и данас тешко да прихвате да су њихови ратни хероји заправо злоупотребили свој положај и починили тешке злочине над цивилима - дипломатски одговара Брамерц, у потпуности игноришући да Влада Хрватске није чак прихватила ни петицију и захтев Коалиције удружења избеглица у Србији да хрватски Сабор усвоји Декларацију о поштовању права прогнаних Срба из Хрватске, који су и данас дискриминисани у законодавству Хрватске и поступању њених државних органа.

Скуп подршке генералу Готовини

        Прогнани и избегли Срби траже повратак имовине, станарских и других стечених права, престанак злоупотребе спискова оптужених и потерница, у циљу застрашивања Срба, успостављање истих стандарда у суђењима за ратне злочине, решавање питања од значаја за очување националног и културног идентитета… брже решавање судбине несталих лица, која се, тренутно, одвија необјашњиво споро. Наиме од 1.927 несталих Срба, разјашњена је судбина њих 911, док је 1.011 и даље непозната.

        И Удружења породица несталих и погинулих у Хрватској наводе да у Хрватској још нису ексхумиране познате локације са телима 390 српских жртава, а 369 тела, више година чека на идентификацију у Институту за судску медицину у Загребу.

        Прогнани Срби потражују 40.000 станова и другу имовину, а судећи по извору Асоцијације удружења избеглица из Хрватске, према резултату прошлогодишњег априлског пописа становништва, у Хрватској данас живи три одсто Срба, што неспорно указује да су ратни циљеви Фрање Туђмана и његове команде - остварени.

        Ништа горе наведено, наравно, није спречило хрватске медије да 1. априла, (некима би се према наслову учинило и да се ради о првоаприској шали) објаве интервју са Брамерцом под називом „Да није било Хашког суда, не би било ни правде за жртве”.