ЕУ-католичке нежности: Туск објавио да Хрватска има кључну улогу у стабилности и будућности региона

ПРИСУСТВОВАО СЕДНИЦИ САБОРА ПОВОДОМ ЧЕТВРТ ВЕКА ОД „МЕЂУНАРОДНОГ ПРИЗНАЊА ХРВАТСКЕ“

Пленковић и Туск

• У говору на хрватском језику, Туск је рекао да Хрватска има право да буде поносна на 25 година независности, да их је добро искористила и да није изневерила ни Европу, ни УН: „Имате право да будете поносни на ових 25 година и Европа је поносна на вас и ваша постигнућа“
• Још је додао: „Европа високо цени вашу политичку зрелост, стрпљење и доследност. Захваљујући вашим напорима расте углед целе регије, а помирење завађених народа, иако тешко, постаје стварност“
• Андреј ПЛЕНКОВИЋ: Питање несталих и насилно одведених и данас је једно од најболнијих питања. Влада настојати да у наредном периоду реши сва преостала питања која датирају од времена агресије на Хрватску - од питања граница и селективног правног прогона хрватских бранитеља до заштите хрватске мањине и повратка културних добара

        ПРЕДСЕДНИК Европског савета Доналд Туск изјавио је данас у Загребу да Хрватска има кључну улогу у политичкој стабилности и будућности региона.

        „Хрватска је гарант да је ситуација у Европи, поготово у региону оптимистичнија него пре“, рекао је Туск новинарима после сусрета с премијером Хрватске Андрејом Пленковићем.

        После сусрета с Пленковићем, Туск је заједно с државним врхом Хрватске присуствовао свечаној седници Сабора поводом обележавања 25. годишњице међународног признања Републике Хрватске.

        У говору на хрватском језику, Туск је рекао да Хрватска има право да буде поносна на тих 25 година, да их је добро искористила и да није изневерила ни Европу, ни УН.

        „Имате право да будете поносни на ових 25 година и Европа је поносна на вас и ваша постигнућа“, рекао је Туск на свечаности.

        Он је рекао да је Хрватска, носећи терет тешких искустава и видајући ране после рата, успела свој народ да заштити од мржње и да почне изградњу модерне, европске државе.

        „Европа високо цени вашу политичку зрелост, стрпљење и доследност. Захваљујући вашим напорима расте углед целе регије, а помирење завађених народа, иако тешко, постаје стварност“, истакао је Туск.

        Председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић рекла је у Сабору да је стварање самосталне државе за хрватски народ било питање испуњења легитимног историјског права и питање опстанка.

        „Хрватска је била нападнута изнутра и споља, али хрватски народ је исказао своју неопозиву историјску вољу, уједињен политиком помирења и државотворним програмом првог председника Фрање Туђмана створио је своју државу, јединствено ставши у њену одбрану и победивши у часном и одбрамбеном Домовинском рату“, нагласила је Грабар-Китаровић.

        Она је рекла да „хрватски народ више никада неће живети у интеграцијама или творевинама у којима не би био суверен и самосвојан" и критиковала, како је рекла, гласне идеолошки заслепљене појединце који шире дефетизам и песимизам, као и „емисаре“ који етикетирају хрватску државу и провоцирају хрватски народ.

        Премијер Андреј Пленковић рекао је да је питање несталих и насилно одведених и данас једно од најболнијих питања и да ће Влада настојати да „у наредном периоду реши сва преостала питања која датирају од времена агресије на Хрватску - од питања граница и селективног правног прогона хрватских бранитеља до заштите хрватске мањине и повратка културних добара“.

        Он је нагласио да су „занос и жртва хрватских бранитеља и јединство хрватског народа заједно с визионарском и државничком политиком првог хрватског председника Фрање Туђмана биле тачке преокрета које су омогућиле признање упркос ненаклоњеном ставу знатног дела међународне заједнице у тим годинама“.

        Сабор Хрватске је 25. јуна 1991. године донео уставну одлуку о суверености и самосталности Републике Хрватске, али је она одложена на три месеца на захтев Европске комисије која је тражила мирно решење југословенске кризе.

        Одлука је ступила на снагу 8. октобра, када је Сабор једногласно донео одлуку о раскиду државноправних веза са СФРЈ. Хрватску је 15. јануара 1992. признало свих дванаест чланица тадашње Европске заједнице.

        Бета