„Дајте ми Готовину и Маркача интравенозно, утјерајте ми вољену Хрватску у кости”

ПРОТЕСТ: „ХОЋУ ЈОШ ПОДРЖАВЉЕЊА. ЖЕЛИМ ПРЕДСЈЕДНИКА ДРЖАВЕ

КОЈИ ГЕНЕРАЛЕ ЉУБИ У ДУПЕ”

• Увуците ме још снажније у удружени потхват негирања удруженог злочиначког потхвата. Испуните моје порицање поносом и славом. Увјерите ме додатно да су убојства и палежи дјело свих нас, односно дјело Колективног Никог, пошто ми не убијамо и не палимо
• Угурајте ми вољену Хрватску у све расположиве шупљине. Уз помоћ вољене Хрватске истисните из мене остале садржаје. Нека будем толико испуњен вољеном Хрватском да у мени не остане ништа људско…
• Подигните споменик Готовини и Маркачу у моме дневном боравку. Подигните споменик Готовини и Маркачу у свачијем дневном боравку. Пометите под мој тепих седамсто убијених стараца. Двадесет тисућа спаљених кућа, двјесто тисућа прогнаних…

        Пише: Виктор Иванчић

       ДАЈТЕ ми још Готовине и Маркача. Још ми Готовине и Маркача дајте. Малу сте порцију хероја припремили за моју кроничну незаситност. Изнесите још јестива на трпезу. Хоћу још славља и домољубног напоја.

       Дајте ми Готовину и Маркача интравенозно. Утрљајте ми их у кожу као крему. Дајте ми их у таблетама и капсулама. Препишите ми рецепт да могу узимати Готовину и Маркача прије и послије сваког издисаја. Уштрцајте ми их директно у мозак. Лоботомирајте ме с Готовином и Маркачем.

       Дајте ми још Хрватске телевизије. Почастите ме с још водитеља умотаних у заставе. Жудим за још више ротима и фаркаша у позама тронутих мумија. 

       Умотајте у заставе и камермане. Такођер и монтажере, продуценте, чистачице.

       О драгим гледатељима да не говоримо. Међу њима ми осигурајте мјесто с добрим погледом и простором за квалитетан урлик. Смјестите ме у публику бандажирану тробојним луђачким кошуљама.

       „Побједе Хрватске“ ми дајте у знатнијим количинама. Способан сам запримити још више коцкастога бофла. Моје су уши спремне за још гласније буднице. Химне ми дајте. Хоћу да ме децибели распрше у масу.

       Умно ме заостаните. Мултимедијално ме идиотизирајте. Исперите ми мозак интердисциплинарно.

       Желим да купујем новине, а добијем постер генерала на којему пише „Јутарњи лист“. Желим куповати постер генерала на којем пише „Јутарњи лист“ не само суботом и недјељом, него и осталим данима у тједну. Желим бити плакатно информиран.

       Дајте ми уз новине још наљепница са стиснутом шаком и паролом „Проуд то бе Цроат“. Жигом ме погодним украсите. За стадо ме приредите. Обложите ме од главе до пете самољепивим новинарством.

       Хрватске телевизије ми дајте највише. Набријте ме уз помоћ дигиталне технологије. Оспите по мени плотуне из катодних цијеви…

       Издајника ми приведите у одговарајућем броју. Изроде постројите на насловнице с повезима преко очију. Киптим од жеље да тријумф увеличам заслуженом одмаздом. Желим гледати невладину сцену како гори попут спаљених села у Крајини.

       Засипајте ме „Побједом Хрватске“ од ранога јутра. Радио станицама, црквеним звонима, бродским сиренама. Избијте ми „Побједом Хрватске“ дах из плућа, да не морам изговарати како славимо нестанак Срба.

       Треба ми таква „Побједа Хрватске“ која с нестанком Срба није у колизији. Нека ми такву „Побједу Хрватске“ сервира предсједник државе у директноме пријеносу. Нека ми се подастре „Побједа Хрватске“ из пера Давора Бутковића.

       Дајте ми истог Давора Бутковића који је прије седам година писао да је генерал Готовина „напросто криминалац“…

       Дајте ми још премијера који дочекује Готовину и Маркача на црвеноме сагу као климоглави паж. Понављајте ми у недоглед кадрове његове државничке понизности. Дајте ми премијера који ће у једној од реприза можда и клекнути.

       Министра обране који се топи од усхита док од њега не остане локвица чисте среће. Министра бранитеља који најдраже ратне другове засипа орденима као конфетама. Комплетан парламент који салутира у својству почасне страже. Мисно славље на Пантовчаку гдје се обавља службена беатификација. Ауреоле и шампањац што их дијели врховни заповједник особно.

       Није ми довољно протоколарне мелодраме. Хоћу још подржављења. Желим предсједника државе који генерале љуби у дупе. Желим предсједника Сабора који генерале љуби у дупе. Желим поглавара Католичке цркве који генерале љуби у дупе. Желим витезове с позадинском потпором.

       Треба ми још више куртоазног спомињања жртава „Олује“…

       Увуците ме још снажније у удружени потхват негирања удруженог злочиначког потхвата. Испуните моје порицање поносом и славом. Увјерите ме додатно да су убојства и палежи дјело свих нас, односно дјело Колективног Никог, пошто ми не убијамо и не палимо.

       Поопћите ме једнодимензионално. Препарирајте ме етнонационално. Карајте ме карирано.
Вапим за тим да моје ја поништите у нашему ми. Нећу да ме моје ја спутава у масовноме развоју…
Утјерајте ми вољену Хрватску у кости. Угурајте ми вољену Хрватску у све расположиве шупљине. Уз помоћ вољене Хрватске истисните из мене остале садржаје. Нека будем толико испуњен вољеном Хрватском да у мени не остане ништа људско…

       Подигните споменик Готовини и Маркачу у моме дневном боравку. Подигните споменик Готовини и Маркачу у свачијем дневном боравку. Пометите под мој тепих седамсто убијених стараца. Двадесет тисућа спаљених кућа, двјесто тисућа прогнаних, то такођер пометите. Мој је тепих довољно простран да под њега стане депониј националне славе.

       Учините ме гордим чуваром саге под сагом.