Мрачна садашњост - бесперспективна будућност

ИЛУЗИЈЕ О БЕЗАЛТЕРНАТИВНОЈ ЕУ У КОЈУ ЈУРИМО

• Рекордна незапосленост у ЕУ: без посла 24,5 милиона људи у ЕУ
• Незапосленост ће у ЕУ до краја 2012. достићи 11 одсто што значи да ће још 300.ооо људи изгубити посао
• Индустријска производња посустаје већ осми месец заредом, без изгледа за скори опоравак и раст
• Незапосленост је у еврозони достигла неславних 10,8 одсто - што је најгори скор од 1995.

        Србија се под вођством ДС и Тадића грчевито бори да стигне у ЕУ, да почне преговоре о уласку у „обећану земљу Дембелију“ баш у периоду када у њој влада економска и привредна криза којој се не назире скори крај. Иако и по најоптимистичкијим прогнозама еврофанатика у Србији у ЕУ не можемо стићи ни за седам гладних година свакодневна халабука о благостању које ће нам то далеко чланство донети - представља се Србима као добитак коју ћемо добити колико сутра. А од благостања у ЕУ стварно нема ни трага!

        Упркос тврдњама европских банкара да је у рвању са  дужничком кризом „најгоре прошло”, земље ЕУ бележе рекордан раст незапослености и забрињавајући пад индустријске производње, који наговештава нови талас рецесије. У ЕУ незапосленост расте десети месец заредом, тако да је данас без посла чак 24,5 милиона људи, од тога 17,13 милиона унутар еврозоне. А Србија навалила у ЕУ - безалтернативно и то што пре - до Нове године!

        На тржишту рада младих у ЕУ ситуација је још мрачнија. Преко половине младих Шпанаца (50,5 одсто) узраста 15-24 године без радног је места, у Грчкој око 46 одсто, у Португалији 35,4 одсто, у Белгији 32,2 одсто, на Апенинском полуострву 31,9, а у Великој Британији 20 одсто младих нема посао. Млади најлакше долазе до посла у Немачкој (незапосленост износи 8,2 одсто) и Аустрији (8,3 одсто).

Нови талас рецесије

        Нико од стручњака се не усуђује да прогнозира када ће ова већ четворогодишња криза да се ублажи, а камоли да се крене путем опоравка. У односу на пре годину дана, незапосленост је порасла у 18 чланица ЕУ, у осам је опала, док је само у Румунији остала на истом нивоу као у фебруару 2011. године.

        Незапосленост је у еврозони достигла неславних 10,8 одсто - што је најгори скор откако је Брисел 1995.  почео да је мери на месечној бази. У целој ЕУ незапосленост је у фебруару 2012. износила 10,2 одсто (месец дана раније била је 10,1 одсто), што значи да је за годину дана отказе добило нових 1,87 милиона људи.

        Незапосленост у Србији достиже алармантне и незабележене бројке, посебно брзо опада број радника у производним делатностима, јер се непрекидно гасе фабрике и погони у којима се производи.

        И у ЕУ је незапосленост све већа! До краја 2012. достићи ће 11 одсто, будући да индустријска производња посустаје већ осми месец заредом, без изгледа за скори опоравак и раст, због оштре кредитне политике, пада поверења инвеститора и све мање куповне моћи потрошача. Прошли месец већ је проглашен „мизерним мартом” због највећег пада индустријске производње од Нове године. Европска комисија најављује да ће у 2012. години производња у еврозони достићи раст од само 0,3 одсто, што на берзама распирује слутње о новом кругу рецесије. Али, Србију која слепо јури у ЕУ - то не интересује!

Да ли Европљани и лидери ЕУ у време дужничке кризе

живе у паралелним световима?

        И у овом црним данима има оптимиста. Тако Марио Драги, председник Европске централне банке, процењује да је у дужничкој кризи еврозоне „најгоре прошло”, уз образложење да главна европска банка већ недељама није била принуђена да интервенишу на секундарном тржишту хартија од вредности презадужених чланица. То се сматра успехом? Не липши магарче до зелене траве!

        Суочено са растућом плимом младих без радне перспективе, политичко руководство ЕУ издвојило је 22 милијарде евра за припрему нових националних планова за запошљавање. Посебну пажњу, кажу у Бриселу, посветиће изналажењу стратегија за запошљавање младих највише четири месеца од завршетка школе! „Издвојена сума неће бити довољна за дугорочно решавање незапослености младих”, одмах признаје Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије.

        Нема решења, зна и Барозо, јер нема довољно новца!

        Нереални планови и очекивања изазваће још веће незадовољство младих који треба да чекају године да би добили шансу да пристојно живе. А шта ће да раде до тада? Чиме ће да поврате изгубљене године?

        Све је јасније да неефикасни функционери из Брисела и отромбољена бироктатија ЕУ живе у паралелним и одвојеним световима од осталих обичних грађана европских земаља. Такво стање не може дуго да траје, јер оно доводи до колапса. Протести незадовољних се увећавају са погоршањем ситуације.

        Можда их еврофанатизам који стиже из Србије од групације политичара „реалиста“ толико опије и шокира да заиста поверују да опоравка ипак има!?