Спасиоци Грчке спасавају – своје банке

УКУПАН ГРЧКИ СПОЉНИ ДУГ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ ДОСТИГАО 410 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

Народна банка Грчке

•      Грчка зјапећа макроекономска провалија – јавни дуг од 160 одсто бруто домаћег производа, односно 328,6 милијарди евра на крају 2010. године, према подацима Еуростата

•      Према проценама Међународног монетарног фонда, грчки дуг ће идуће године достићи невероватних 172 одсто БДП-а, а независни аналитичари процењују и више

•      Прогнозира се да ће Грчка из „спасоносног“ програма изаћи са 31 милијардом евра дуга више него данас, док ће губици европског банкарског сектора бити занемарљиви

     ГРЧКА - земља Хомера, сиртакија, белих зидова и плавих кровова који се спуштају до пешчаних плажа и опуштених, насмејаних људи - преко ноћи је постала симбол беспарице и борбе за голи опстанак.

     Држава која као бродско сидро прети да за собом целу евро-Европу повуче на дно Егејског мора.

     Ширећи се пандемијски од Америке ка свим земљама света, глобална криза тешко је погодила Грчку, оборивши јој приходе од туризма и пољуљавши инвестиционе токове. Суочена са недо- статком капитала, којим је дотад покривала разне рупе, Атина је шокирала свет открићем да је свих протеклих година разним рачуноводственим махинацијама драматично „улепшавала“ своје економске показатеље, тиме варајући све, од инвеститора и кредитора до својих политичких партнера и на крају, и најважније, самих Грка.

     Оно што је остало после је зјапећа макроекономска провалија – јавни дуг од 160 одсто бруто домаћег производа, односно 328,6 милијарди евра на крају 2010. године, према подацима Еуростата. Међутим, ако се посматрају и дугови грчког банкарског сектора и саме државе према иностранству, укупан спољни дуг достигао је 410 милијарди евра на крају прошле године.

     БАНКРОТ ПРЕТИО ЈОШ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

     Грчка је 2010. годину завршила са дефицитом од 10,5 одсто и падом БДП-а од 4,5 процената, док је у 2009, уз нешто мањи пад БДП-а од два одсто, забележила огроман дефицит од чак 15,4 одсто. Колико је дубока рупа у коју је упала Атина показује податак да према правилима Европске уније ни дуг ни једне њене чланице не сме да пређе 60 одсто њеног БДП-а, а у Грчкој је дуг премашио 160 одсто и наставља и даље да расте. Према проценама Међународног монетарног фонда, грчки дуг ће идуће године достићи невероватних 172 одсто БДП-а, а независни аналитичари процењују и више.

     Таква ситуација довела је Грчку у безнадежан положај државе пред потпуним банкротом, из које је већ два пута извлачи Европска унија, сипајући у Грчку стотине милијарди евра, које до сада нису довеле до преокрета. Да није било помоћи најбогатијих земаља ЕУ, превасходно Немачке и Француске, Грчка би још прошле године постала земља која не може да плаћа своје дугове, чији најстарији грађани не примају пензије, а радници плате.

     Међутим, како чланство у Европској унији са собом доноси и клаузулу „у добру и у злу“, Грчка у последњих годину ипо дана неуморно инсистира на другом делу те везе, захтевајући све више новца како би избегла банкрот. С обзиром на ризик од преливања грчке кризе на остале државе еврозоне, најутицајније чланице ЕУ, које су и међу највећим повериоцима Грчке, сада немају другог избора, осим да тим захтевима удовоље колико год могу. Терет спашавања Грчке стога данас сносе грађани свих осталих држава Уније, због чега је тамошњим политичарима све теже да гласаче убеде у вредност останка у таквој заједници.

     НОВА ИНФУЗИЈА – 110 МИЛИЈАРДИ ЕВРА

     Нарастајући проблеми са јавним дугом натерали су Грчку да 23. априла прошле године по први пут затражи помоћ Европске уније и ММФ-а, како би избегла банкрот. Иницијално је договорен зајам од 45 милијарди евра, након чега је рејтинг агенција Standard & Purs  оборила рејтинг Грчке на ББ+, што је довело до наглог раста камата на државне обвезнице Грчке и процене да ће инвеститори изгубити од 30 до 50 одсто уложеног новца, ако Атина доживи банкрот.

     Недељу дана касније, под притиском ММФ-а Влада у Грчкој пристала је на низ мера строге штедње и дизања пореза, због чега су Грци, навикнути на далеко лагодније услове рада организовали масовне протесте. Ипак, Влада је издржала и Немачка је тада пристала на проширење зајма Грчкој на 110 милијарди евра.

масовни протести у Грчкој

     Међутим у последњих неколико месеци постало је јасно да ова кредитна линија неће бити довољна да се Грчка извуче из кризе, па је средином јуна ове године Стандард & Пурс поново деградирао рејтинг Грчке, овог пута на најнижи могући ЦЦЦ ниво. Након тога, ЕУ је договорила други пакет помоћи у циљу спречавања банкрота у Грчкој, овог пута у вредности од 109 милијарди евра. 

     Али, према пројекцијама водећих европских аналитичара, план који је Брисел саставио, заправо ће повећати дуг Грчке, уместо да га снизи. Наиме, планом је предвиђено учешће приватног сектора у реструктурирању дугова Грчке, којим би банке требало да се добровољно одрекну 21 одсто својих потраживања главнице дуга по основу државних обвезница Грчке у њиховом поседу. Програм предвиђа да ће наместо постојећих хартија Грчка емитовати нове обвезнице са знатно дужим роковима доспећа (и до 30 година) и мањим приносом. То би начелно требало да доведе до смањења грчког дуга од 22 одсто БДП-а у наредних 10 година, ако је веровати изјавама европског комесара за финансије Олија Рена и француског председника Николе Саркозија.

     Међутим, овако оптимистичне калкулације не рачунају са „ситним словима“ програма, према којима је Грчка дужна да „унапреди“ своје обвезнице полагањем колатерала у износу од 42 милијарде евра, како би могла да 135 милијарди дуга приватном сектору по основу државних обвезница конвертује у нове обвезнице са дужим роком доспе}а и маwом каматом.

     НИШТА ЈОШ НИЈЕ ПРОШЛО

     Од 42 милијарде евра, ЕУ је преко свог посебног фонда за спашавање угрожених економија са тако- зване периферије еврозоне спремна да обезбеди 35 милијарди уз камату од 3,5 одсто годишње, док би Грчка требало да се сама снађе за преосталих седам милијарди евра. Грчка мора да позајми још 15 милијарди евра за докапитализацију својих банака због губитака које ће претрпети као власници државних хартија, као и још 20 мили- јарди евра за откуп постојећих обвезница. Уз то, уопште није сигурно да ће 90 одсто приватних држалаца грчког дуга пристати да учествује у програму, како је то прогнозирала ЕУ. 

     Када се комплетна рачуница сведе додавањем нових зајмова и одузимањем уштеда, према анализи Ројтерса, произлази да ће Грчка из „спасоносног“ програма изаћи са 31 милијардом евра дуга више него данас, док ће губици европског банкарског сектора бити занемарљиви.

     Управо због тога, за разлику од политичара, већина западноевропских и америчких аналитичара сумња у могућност да Европска унија овим пакетом мера помогне Грчкој, због чега је банкрот те државе и даље и више него реална претња.

     Према последњим подацима, инфлација у Грчкој у јулу ове године у односу на исти месец претходне износила је 2,4 одсто, што је пад у односу на раст цена у јуну од 3,3 одсто, превасходно захваљујући снижењу цене одеће и трајних добара током летњих распродаја. Али, да ове наизглед добре вести неће имати значајнијег ефекта показала је одлука власти да од данас такозвана продаја акција на кратко (шпекулација којом се зарађује на очекиваном паду акција) није дозвоqена у Грчкој, пошто су акције на Атинској берзи јуче пале на најнижи ниво у последњих 14 година. 

     Уз то, овог месеца се очекује да ЕУ, ММФ и Европска централна банка спроведу контролу спровођења строгих реформи у Грчкој, од чега зависи исплата наредне транше кредита од осам милијарди евра у септембру, а већ сада је извесно да ће Грчка скоро сигурно премашити циљани дефицит за ову годину. Наиме, према подацима од прошлог четвртка, дефицит је до јуна ове године нарастао на 14,69 милијарди евра, а циљ за целу 2011. износи 16,68 милијарди.