БРЕЈВИК: Ако сада умрем, за многе људе бићу мученик

Више не тражи да се – само због њега – у Норвешкој поново уведе смртна казна

* Не желим да ме осудите на смрт, али ћу се са уважавањем поставити према таквој пресуди – ако се за њу одлучите. Немам намеру да осуду на 21 годину признам као добро одмерену јер је то смешна казна

* Одмах после хапшења, Брејвик је био затражио да се – само због њега – у Норвешкој поново уведе смртна казна, али је већ другог дана суђења изјавио да му је жао што је`иступио са таквом идејом`

* Рекао суду да је неке идеје и тактику преузео од Ал Каиде и објаснио да се 2001. године у Либерији састао са „милитантним националистом” из Србије и да је његова тајна, масонска и милитантно-националистичка организација „витезови темплари” основана 1. маја 2002. као реакција на одлуку тадашње норвешке владе да подржи војну интервенцију НАТО-а у Србији

          АКО нађете да сам крив, осудите ме на смртну казну. Осуда на 21 годину затвора била би смешна – изговорио је у суду у Ослу норвешки ултранационалиста Андерс Брејвик који је оптужен за убиство 77 људи (масовно убиство) и тероризам.

          Првог дана је државни тужилац детаљно описао оба Брејвикова злочина – подметање бомбе у владином кварту у Ослу и масакр на острву Утоја где је побио 69 тинејџера. Другог дана је наступио сам брејвик са унапред припремљеним говором, а наредних пет дана ће трајати испитивање оптуженог и сведока.

          Према норвешким законима, Брејвик може бити осуђен на највише 21 годину затвора или – ослобођен. О овоме је сам оптужени рекао:

          «Ако сада умрем, у очима многих људи бићу мученик!»

          Одмах потом – одговарајући на тужиочево питање да ли би Норвешка требало, због злочина какав је он починио, да уведе смртну казну – прилично опуштено је рекао:

          «То би било исправно, чак гледано из више углова. А што се тиче кривичног дела какво је ово, сматрам да је 21 година затвора прилично скромна казна!»

          Брејвик се смешкао док је тужилац читао имена људи које је побио. А на директно питање – да ли бисте хтели да вас осудимо на смртну казну – узвратио је: „Не желим да ме осудите на смрт, али ћу се са уважавањем поставити према таквој пресуди – ако се за њу одлучите. Немам намеру да осуду на 21 годину признам као добро одмерену јер је то смешна казна“.

          Одмах после хапшења, Брејвик је био затражио да се – само због њега – у Норвешкој поново уведе смртна казна, али је већ другог дана суђења изјавио да му је жао што је `иступио са таквом идејом`

          Суд се у среду највише бавио Брејвиковим везама са десним екстремистичким организацијама. Упркос томе што је одбио да одговори на више питања,  признао је да се у Лондону сретао са четворицом британских националиста међу којима је био и неки Ричард којег он сматра својим учитељем.

          «Ричард је један од најблиставијих политичких и војних тактичара у Европи. Ричард је био мој учитељ, а не Фјордман којег ми неки приписују. Фјордман је човек који је против насиља а за демократију и зато њега треба оставити на миру. Иначе, наставио је Брејвик, признајем да сам неке идеје и методе преузео од Ал Каиде. Ја сам антинациста и нисам за потпуну забрану усељавања у Норвешку. Ја сам једино против тога да се води имиграциона политика која ће довести до тога да Норвежани једнога дана буду мањина у Норвешкој».

          Посебну пажњу привукло је Брејвиково признање  да су норвешки „витезови темплари” формирани као одговор на подршку Осла НАТО бомбардовању „српске браће”

          При том је изјавио да се 2001. године у Либерији састао са „милитантним националистом” из Србије и да је његова тајна, масонска и милитантно-националистичка организација „витезови темплари” основана 1. маја 2002. као реакција на одлуку тадашње норвешке владе да подржи војну интервенцију НАТО-а у Србији.

          „Била је то реакција на одлуку тадашњег премијера Кјела Бондевика и министра спољних послова Кнута Волебека да подрже инвазију и нападе НАТО-а на нашу српску браћу. Они су желели да депортују муслимане из Србије у Албанију, али то није било могуће због инвазије НАТО-а. То је била кап која је прелила чашу”, прецизирао је Брејвик, додавши да је оснивање „витезова темплара” било „израз жеље да се створи мост међу различитим екстремистичким групама у Европи, подизање моста између националсоцијалиста, националконзервативаца и конзервативних хришћана и да се истовремено дистанцирају од традиционалног нацизма”.

          Упркос настојањима тужиоца, Брејвик није желео да открије име „српског патриоте и националисте”, иако је на саслушању у полицији током истражног поступка навео да се тада сусрео са Милорадом Улемеком Легијом.

          Норвешки медији су пренели Улемеково раније негирање да се икада састао са Брејвиком.

          Норвешки историчар Ингвар Скоба иступио је са иницијативом да се Брејвику суди као у своје време нацистичком управнику Норвешком Видкуну Квислингу:  само десет дана, а да казна буде – смрт. Чак је додао:  да и Брејвика треба стрељати за највише 15 дана након пресуде зато што и он, као и Квислинг, има све више присталица које деле његове погледе и уверења.