Битка за Арктик почела, адути Русије - велика флота ледоломаца и мале атомске електране
ТРОДНЕВНИ МЕЂУНАРОДНИ ИСТОЧНИ ЕКОНОМСКИ ФОРУМ У ВЛАДИВОСТОКУ
* У плану Русије је да повећа транспортни капацитет Северног морског пута за готово четири пута – до 150 милиона тона до 2030. године, а Иточног полигона - до 270 милиона тона до 2032. године
* На руском Далеком Истоку уз учешће кинеског капитала реализује се 51 инвестициони пројект укупне вредности 817 милијарди рубаља. Највећи међу њима је Амурски гасно-хемијски систем вредан више од 700 милијарди рубаља
* Индија је одавно ставила све карте на рафинерије и прераду «црног злата» што је важан део индијске привреде. Не чуди што је почела да откупљује скоро сву руску нафту која је раније ишла у Европу. Подаци за јун 2024. године говоре да је на Русију отпало 45 посто укупног индијског увоза нафте или више од 2 милиона барњела дневно
______________________________________________________________-
ИСТОЧНИ економски форум (ИЕФ) постаје најважније место за развој сарадње у азијско-пацифичком региону (АПР).
Форум се у овој години одржава под називом – „Далеки Исток 2030 - Ујединимо напоре и створимо мобућности“.
У руском Владивостоку он окупља представнике руских и иностраних органа власти, предузетнике и водеће експерте из читавог света. Они ће до 6. септембра разматрати стратешке перспективе сарадње у условима новог мултиполарног света у којем је један од кључних центара, несумњиво, азијско-пацифички регион.
За разлику од Светског економског форума у Давосу 2024. године, који је међународну економију дефинисао као нестабилну, експерти истичу јачање привреде на Далеком Истоку Русије и у Азијско-Пацифичком региону.
Учесници руског ИЕФ дефинишу неколико приоритета Далеког Истока до 2030. године, посебно развој транспортних коридора који повезују Далеки Исток са Европом, али и Азијом.
У плану је да се повећа транспортни капацитет Северног морског пута за готово четири пута – до 150 милиона тона до 2030. године, а Иточног полигона - до 270 милиона тона до 2032. године.
То неће бити само моћни стимуланс за производњу, већ ће омогућити да регион заради значајна средства на теретном саобраћају.
Власти Русије разрадиле су комплексни програм развоја енергетике за тај регион у оквиру ког ће бити изграђен други део Сахалинске термоелектране и предвиђена градња нуклерки мањег капацитета на територијама где је то економски сврсисходно.
Важан аспект о коме се расправља на ИЕФ биће обезбеђивање лидерства Русији у арктичкој науци и технологијама освајања Севера.
Такозвана битка за Арктик, о којој све више говоре стручњаци из читавог света, фактички је почела. У првом реду, разуме се, реч је о ресурсима акричког приобаља које у највећој мери припада Русији.
Поред одличног географског положаја Русија има значајну технолошку предност – највећу ледоломачку флоту у свету и јединствене пројекте у сфери малих нуклеарних електрана које су у стању да обезбеде енергију за најудаљеније пројекте у условима Крајњег Севера.
Русија је свесна да овако амбициозни планови нису могући без ангажовања инвестиција који представљају шести приоритет Длеког Истока.
Очекује се да ће до 2030. године у привреду овог региона бити уложено више од 10,5 билиона рубаља. До данас су већ потписани инвестициони споразуми вредни око 9,7 билиона рубаља.
На руском Далеком Истоку уз учешће кинеског капитала реализује се 51 инвестициони пројект укупне вредности 817 милијарди рубаља. Највећи међу њима је Амурски гасно-хемијски систем вредан више од 700 милијарди рубаља.
Далеки Исток има огроман потенцијал који је немогуће искористити ослањајући се само на унутрашње могућности Русије. Зато је неопходна активна сарадња са страним партнерима.
Власти развоју трговине и инвестиција са Кином, Индијом и другим државама азијско-пацифичком региона, придају велики значај што је дефинисано као посебан седми приоритет.
Могућности за развој овакве сарадње су вишеструке. На геополитичком нивоу то је радовни дијалог на линији БРИКС, Евроазијске економске сарадње, ШОС-а, АСЕАН-а и других међународних удружења, која ће у 2024. години, док Русија председава БРИКС-ом, доћи до низа споразума који имају огромни значај за будућност светске привреде.
Управо је БРИКС постао организација која, за разлику од блоковских коалиција на чијем су челу САД, подржава здраве намере својих учесника. Она не провоцира колективни Запад, имајући у виду геополитичке промене последњих година, већ доприноси максималном зближавању Русије са државама светске већине.
На пример, Кина, као и раније, купује руску нафту, а за последње две године количине испорука су значајно порасле.
У 2023. години овај показатељ је достигао 107 милиона тона нафте, што је за 24 посто више него у 2022. години. Дакле, Москва је постала главни испоручилац природног гаса у Кину.
Вероватно је за источно партнерство ово питање не само економски сврсисходно, већ и са аспекта националне безбедности. Кинези су свесни да је њихов сукоб са САД-ом све извеснији па зато покушавају да смање зависност од морских путева које контролишу Американци.
Индија је одавно ставила све карте на рафинерије и прераду «црног злата» што је важан део индијске привреде. Не чуди што је Индија почела веома радо да откупљује скоро сву руску нафту која је раније ишла у Европу.
Подаци за јун 2024. године говоре да је на Русију отпало 45 посто укупног индијског увоза нафте или више од 2 милиона барњела дневно.
Њу Делхи рачуна да ће до 2028. године повећати своје производне капацитете за 20 посто, односно до 6,19 милиона барела дневно, што само значи да ће тражња за енергентима расти.
Москва је заинтересована да и друге државе азијско-пацифичког региона улажу у њен Далеки Исток. Тим пре, што се страним партнерима нуди да развијају пројекте управо у областима које доприносе расту и развоју њихових привреда.
Сва поменута питања наредних дана биће разматрана на Источно-економском форуму у Владивостоку.
