На српском „Четвртак“ – роман бугарске књижевнице Здравке Евтимове

ОБЈАВИО ГА „АРХИПЕЛАГ“ У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА – „СТО СЛОВЕНСКИХ РОМАНА“

* Кроз животе пет јунакиња романа, ауторка представља читаво бугарско друштво  и тако "Четвртак" постаје веома оштар друштвени роман у коме је дата реалистичка слика транзиције у нама суседној земљи

* "Богат свет нема милости, а сиромашан нема достојанства" - закључак је романа "Четвртак"

___________________________________________________

         „СТРУМА прави малу кривину иза некадашњег металуршког комбината који је сада затворен, а само стари димњаци, који не раде, подсећају да су ту некада људи радили за хлеб и примали плате. Црепови на крововима цехова су опљачкани, као и даске, сналажљиви људи почели су да ваде и цигле-пет или шест цигли у ранцу на леђима сваки дан, и можеш да озидаш кокошињац, или чак малу гаражу за аутомобил купљен с гробља старих аутомобила у насељу "Исток"(...) мислим да је исплативо купити овај мртви комбинат (...) Размотрићу оживљавање овог диносауруса који је некада хранио град док га је убијао густим љубичастим димом остављајући Струму без риба, жаба и алги, остављајући иза себе земљу која се претворила у кисело блато и испуцали асфалт..."

       Ово је само један кратак опис једног града у Бугарској у роману "Четвртак" Здравке Евтимове (1959.), једне од најважнијих савремених списатељица  нашег непосредног суседа.

       Роман о судбини источноевропских и северно балканских земаља после пада Берлинског зида, као и о људима који у новим животним околностима покушавају да се изборе са новим светом који је прошао, али је још у бити у транзицији, објавио је превод на српски језик издавач „Архипелаг" у оквиру пројекта "Сто словенских романа" који је покренула фондација Форум словенских култура.

       Циљ је да подстакне интензивну књижевну размену између словенских култура да би и несловенске средине упознале најбоља дела савремене књижевности словенских земаља.

       Главни уредник "Архипелага" који учествује ,у име Србије, у овом пројекту Гојко Божовић, аутор је веома информативног поговора "Живот у међувремену".

       Он  је започео  свој текст парафразом  почетка романа "Ана Карењина" Лава Толстоја: „Све транзиције личе једна на другу, а свака несрећна, несрећна је на свој начин".

       Према мишљењу Божовића, бугарска списатељица је показала како су "људи из разних слојева друштва живели у транзицијском међувремену и док најсиромашнији немају новца за хлеб или за лечење, они који су приграбили богатство целог друштва више не могу да у нагомиланом обиљу пронађу задовољство које би их испунило".

       Кроз животе пет јунакиња романа, ауторка представља читаво бугарско друштво  и тако "Четвртак" постаје веома оштар друштвени роман у коме је дата реалистичка слика једног доба.

       У свом поговору Божовић констатује да су на први поглед све транзиције у овом делу Европе различите, али да у некој дубини сви романи који се баве том  темом, на неки начин су показали да постоје неке дубље сличности".

       "Сви јунаци без обзира не средину у којој живе, примећује Божовић, показују  да и они "који су у немогућој беди и они са безумним богатством личе на своје комшије".

       Кроз судбине јунакиња Евтимове читалац се среће са личностима каквих има у свим земљама (па и нашој) које су прошле или су још увек у транзицији па се тако сматра за нормално да они који једва знају да читају и пишу постижу велики успех у послу или друштву, док образовани беже из завичаја у нади да ће "боље проћи" у некој мање турбулентној средини у којој су инжењери носачи, а свет који има лично богатство стечено на сумњив начин верује да му је све дозвољено .

       "Богат свет нема милости, а сиромашан нема достојанства" - закључак је романа "Четвртак".

       Вера Кондев

 

Категорије: 

Слични садржаји

Коментари