„Хамнет“ – роман Меги О`Фарел о Шекспировој породици

ХЕМНЕТ ЈЕ БИО СИН ВЕЛИКОГ ПИСЦА КОЈИ ЈЕ УМРО У 11 ГОДИНИ ОД КУГЕ

Меги О`Фарел

* Дечак је умро 1596, а отприлике четири године касније је његов отац своје најпознатије дело "Хамлет". У Шекспирово време се сматрало да су имена Хамнет и Хамлет - иста

* Критичар угледног дневника "Обсервер " прогласио је роман посвећен Шекспировом сину за "круну књижевне каријере Меги О`Фарел, оценивши да је то „књига која се воли и чува“

______________________________________________

       „ОСАМДЕСЕТИХ година шеснаестог века један пар је живео у улици Хенли у Стратфорду , и имао је троје деце: Сузану и близанце Хамнета и Џудит.

       Дечак Хамнет умро је 1596 у узрасту од једанаест година.

       Отприлике четири године касније, његов отац је написао позоришни комад под насловом "Хамлет", гласила је историјска забелешка која је инспирисала енглеску списатељицу Меги О`Фарел (1972) да напише роман"Хамнет"који се на самом крају прошле године појавио у српском преводу, само неколико месеци после његове британског издања.

       Меги О`Фарел је рођена у Северној Ирској и већ њен дебитантски роман "Када си отишао", објављен 2000 године, овенчан је наградом "Бети Траск".

       Само пет година доцније припала јој је награда "Сомерсет Мом" за роман "Даљина међу нама", док је награду "Коста" добила 2010. за "Руку која је прва држала моју".

       За најновије дело "Хамнет" примила је "Награду за најбољу женску фикцију"

       Свих осам романа које је до сада објавила штампала је издавачка кућа "Лагуна".

       Тако бројне награде нису могле бити непримећене и дела ове списатељице су за сада преведена на више од 30 језика.

       Књижевница је несумњиво велика поклоница Вилијама Шекспира и зато се потрудила да прикупи све што је могла наћи забележено у архивима енглеског шеснаестог и седамнаестог века о њему и његовој породици-  што је веома мало.

       Она се потрудила и да помно истражи литературу у којој је могла наћи детаљно и занимљиво описан живот у елизабетанској Енглеској и то не само у Стратфорду, месту Шекспировог рођења, већ и у престоници, Лондону, у коме је провео своје најважније године као писац.

       Несумњиво, највећи драмски писац енглеског језика, Шекспир није стизао да води неку обимну приватну преписку па је списатељица и у том погледу допуњавал , што је мислила да недостаје, својом маштом и изванредним стилом писања што јој је донело бројна признања.

       Њена колегиница по перу Камила Шамси, у свом веома афирмативном приказу романа "Хамнет", констатовала је да је "прича о Хамнету Шекспиру чекала на свог приповедача више од четиристотине година и да му је Меги О`Фарел одала дужну почаст" и додала да је то урадила "изванредно, потресно, импресивно".

       Наводећи литературу коју је користила за писање овог прелепог дела, које ће бити права посластица за шекспирологе, али и све читаоце који уживају у историјским књигама, ауторка је записала да је знала датуме рођења и смрти Вилијама Шекспира (1564-1616), да се оженио када је имао 18 година са осам година старијом Ен Хатавеј (њен отац у тестаменту је назвао Агнес, како је зове и књижевница) да је једини син умро, вероватно од куге и да је главног јунака његове најбоље и најчувеније драме назвао Хамлет јер се у Шекспирово време за имена Хамнет и Хамлет сматрало да су иста.

       Роман, у коме је главна јунакиња Шекспирова супруга и мајка његове троје деце Агнес, подељен је у две целине: прва је посвећена времену пре а други део периоду после Хамнетове смрти.

       У првом делу читалац може да ужива у сјајним описима живота породица Шекспир и Хатавеј и рађању љубави између сина рукавичара Џона Шекспира и Агнес ћерке богатог фармера Хатавеја.

       Током тог брака базираног на топлој и дубокој љубави против кога су биле обе породице, открива се постепено Вилијамова потреба да нађе своје право занимање и захваљујући разумевању његове супруге одлази у Лондон где открива да је најсрећнији у позоришту и док пише драме.

       Читаоцима ће бити занимљива и подужа епизода посвећена "путовању" смртоносне болести куге од Александријске луке до Енглеске и харање тог вируса док не стигне и до куће и породице Вилијама Шекспира у Стратфорд.

       Брак који је на ивици распада због сталног одсуства супруга постаје само слово на папиру после смрти сина кога су оба родитеља обожавала, али ипак опстаје јер их је поново повезала бескрајна туга.

       Препуштам читаоцима да открију шта је био повод да Вилијам напише трагедију "Хамлет", како је Агнес разумела ту представу,  једину коју је потајно дошла да виду у Лондону.

       Ако је "Хамлет" најбоље Шекспирово, дело критичар угледног дневника "Обсервер " прогласио је роман посвећен његовом сину Хамнету за "круну књижевне каријере Меги О`Фарел и да је то књига која се воли и чува".

       "Космополитен" је кратко оценио да је роман "прави драгуљ".

       Вера Кондев