„Ботаничарева кћи“ – безмало трилер који се `врти` око ботанике и ретких биљака

АУТОРКА – КЕЈТИ НАН – РОДИЛА СЕ У СИНГАПУРУ, ОДРАСЛА У ЕНГЛЕСКОЈ И САД, А ЖИВИ У СИДНЕЈУ

* У једном од два паралелна наративна тока, ауторка враћа читаоце у 1886. у енглеску покрајину Корнвол где живи Елизабета Требитик која је поред оца ботаничара заволела флору. Пред смрт, отац јој је открио да је сазнао да једна веома ретка биљка, коју су звали "ђаволска труба" и која је скоро изумрла, евентуално може да се пронађе у Чилеу. Елизабета са служавком креће бродом за Чиле у потрагу за том ретком и драгоценом биљком…

* Многи хвале добро знање ауторке о ботаници, сјајне описе предела кроз које пролазе њене јунакиње, вешто спајање "коцкица" две нарације до коначног разрешења, зрео стил писања књижевнице и вешто смишљање заплета

_________________________________________________________

       ПРВИ пут сам се срела са романом посвећеном ботаници - са делом аустралијске књижевнице Кејти Нан "Ботаничарева кћи" у издању издавачке куће "Вулкан".

       Роман је објављен у Аустралији и 2018. је освојио награду која носи име Винстона Грахама, а пошто је ауторка већ стекла значајну популарност, од 2006. када је објавила свој први роман, ово дело је преведено на осам језика и стекло је велику популарност у свету у издањима на енглеском језику.

       Кејти Нан је сама написала своју биографију за Гугл у којој пише да се родила у Сингапуру а одрасла у Енглеској и САД да би сада већ 20 година живела у Аустралији.

       У Сиднеју је радила као уредница часописа посвећеног књигама, да би се након успеха својих првих књига (написала је неколико љубића) посветила искључиво писању...

       Прва књига која припада жанру историјске фикције била је "Ботаничарева кћи", што ју је подстакло да настави са таквим темама.

       „Ботаничарева кћи», како је написала Кејти Нан на крају романа,"резултат је једног спарног поподневна у Сиднејској ботаничкој башти (дуго њеном омиљеном месту) где је дотакла диван сунчани сат и у мислима се пребацила у Енглеску у ограђену башту у којој би могао да постоји такав сличан сат. Затим је, наставила је списатељица, посетила вртове Кјуа (краљевски ботанички вртови у Лондону) и галерију Меријен Норт која је од пода до плафона прекривена њеним ванредним сликама на којима је приказана флора многих земаља које је посетила."

       "Почела се питати какав је био живот једне авантуристичке ботаничарке и тако се родила идеја за књигу" - закључила је Кејти Нан.

       Признала је да јој је дневник Марије Грејан, удовице поморског капетана са којим је провела неко време у Чилеу 1822. значајно помогао да дочара у роману средину у којој се одвија део приче.

       Роман има два тока радње који теку паралелно и док се први, са којим почиње књига, догађа 2017. године у Сиднеју где је главна јунакиња, Ана, дипломирани ботаничар која има сопствену фирму за уређивање вртова, у другом наративном току ауторка враћа читаоце у 1886. у енглеску покрајину Корнвол где живи Елизабета Требитик, Џонова ћерка која је поред оца ботаничара заволела флору.

       Његова смрт натерала је ћерку Елизабету да настави његов посао - да трага за ретким биљкама јер то је било веома тражено занимање у 19. веку, да се купују такве саднице и украшавају вртови.

       Пред смрт, отац јој је открио да је сазнао да једна веома ретка биљка коју су звали "ђаволска труба" и која је скоро  изумрла, евентуално, може да се пронађе у Чилеу. Елизабета са служавком Дејзи креће бродом за Чиле у потрази за овом ретком и драгоценом биљком.

       Док пратимо авантуре кроз које пролази Елизабета (која се заљубљује у једног Чилеанца, удаје за њега и рађа ћерку), друга јунакиња, наша савременица, Ана, у старој бакиној кући у Сиднеју, коју реновира јер ју је наследила, налази између два зида необичан ковчежић и у њему блок са цртежима биљака, фотографију једне раскошне грађевине, пресовани суви цвет и кесицу са семеном, а поред тога, налази и дневник непознате Маргарете.

       Тако се отвара нова мистерија јер је Ана одлучила да открије коме су припадале те ствари, као и ко је Маргарета јер несумњиво има неке везе са њеним пореклом. Затим, корак по корак почиње да открива тајну стару више од једног века.

       Роман је према оценама критичара  "Дејли телеграфа" узбудљива прича да се у њу зарони са задовољством и да је ауторка показала да је одлична у новом жанру.

        Сајт "Букридс" је донео значајан број коментара читалаца овог романа који га хвале дајући му од четири до, максимално, пет звездица. Многи хвале добро знање ауторке о ботаници, сјајне описе предела кроз које пролазе њене јунакиње, вешто спајање "коцкица" две нарације до коначног разрешења, зрео стил писања књижевнице и вешто смишљање заплета.

       Вера Кондев