ШОШКИЋ: Ех, кад би динаризација била присутнија, наша главна алатка...

ГУВЕРНЕР НАРОДНЕ БАНКЕ НА СКУПШТИНИ ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ

• Гувернер Дејан Шошкић нагласио да Србији предстоји период у којем би грађани требало да се навикавају на веће коришћење динара и признао да је сада највећи број кредита у Србији, око 70 одсто са девизним знаком
• Каматна стопа банака за кредите у динарима је изузетно висока, и до 25-30 одсто годишње, а проблем су и камате индексиране у еврима, што указује на неповерење банака у српска предузећа, указао генерални директор Ласте Велибор Совровић
• Фaктu: Ух, па ови све очитије функционишу по принципу - сами себи правимо проблеме, да бисмо их потом тобоже херојски савладавали! Уништили домаће банке, камен на камену није остао, држе стране банке на месту где Немачка држи Дојчебанк, па би сад да нешто, као, поправљају формирањем Развојне банке, а и сами знају да ће то бити кап која не може заменити море! Заврнули шију динару и потчинили га и евру и тајкунима и монополима повезаним са владајућом коалицијом, а сад би, кобајаги, хтели динаризацију!
• Фaктu: Ух, само у Србији гувернер може да изјави да би „грађани требало да се навикавају на веће коришћење динара“ и да остане жив! Па, господине Шошкићу, никакво Србима навикавање на динар - да их имају - не би било потребно! 

        БЕОГРАД, (ФоНет) - Гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић изјавио је да се у наредном периоду очекује пад инфлације у Србији, са садашњих 8,7 одсто на испод осам одсто, да би почетком идуће године достигла инфлаторни циљ.

        „Данас смо привредницима скренули пажњу шта од НБС могу да очекују у наредном периоду, с обзиром на очекивани пад инфлације, даљу релаксацију референтне каматне стопе и релаксацију резерви за потенцијалне губитке“, рекао је Шошкић новинарима у Привредној комори Србије (ПКС).

        „Цене се стабилизују у нашој земљи, инфлација пада, почетком 2012. очекујемо да ће ући у циљани коридор и тада ћемо моћи додатно да извршимо корекције монетарне политике“, изјавио је Шошкић.

        Према речима Шошкића, референтна каматна стопа је са највишег нивоа од 17 снижена на 12,5 одсто.

        „Циљ нам је да стопе у Србији буду перспективне, што је могуће ниже, а да постигну што је могуће већи ефекат на ценовну стабилност“, објаснио је он.

        „Не видимо у овом тренутку ризике јачих инфлаторних притисака у наредном периоду, очекујемо да ће се веома брзо инфлација вратити у задати коридор и не би требало да нас изненади да наставимо смањивање референтне каматне стопе“, рекао је Шошкић на седници Скупштине ПКС.

        Гувернер је нагласио да Србији предстоји период у којем би грађани требало да се навикавају на веће коришћење динара.

        Он је предочио да је сада највећи број кредита у Србији, око 70 одсто са девизним знаком.

        „Дејство наше главне алатке за борбу против инфлације у том случају је ограничено. Када би динаризација била присутнија, ми бисмо са много мањим померањем каматне стопе, имали исти или већи ефекат на тражњу. Што је веће ушешће динарских кредита у систему наше референтне каматне стопе могу бити ниже, а да постигну исти ефекат на стабилизацију цена“, поручио је гувернер НБС.

        Председник ПКС Милош Бугарин је на седници рекао да привредници Србије као највећи изазов пословању виде инфлацију и курс динара.

        Они апелују на НБС да предузме мере смањења висине обавезних резерви, за пласмане у производњу намењену извозу, промену прописа о класификацији потраживања и механизаме за предвидиво кретање курса динара, рекао је он.

        Бугарин је, такође поручио да привредници инсистирају на спровођењу свеобухватне реформе пореског система, како би се обезбедило да пореско оптерећење буде сразмерно економској снази пореских обвезника.

        Према његовим речима, улагања у раст српске привреде се из године у годину смањују, а извори финансирања су неодрживи.

        Због тога треба створити системске услове за инвестиције, доношењем Закона о развојној банци, за коју очекујемо да ће почети да ради 1. јан 2012, као и регулативе за приватно јавно пратнерство у изградњи инфраструктуре, навео је Бугарин.

        Генерални директор прдузећа Ласта Велибор Совровић изјавио је новинарима да је делимично задовољан препорукама гувернера за побољшање ликвидности привреде.

        „Поводом предлога динаризације, у овом тренутку видимо раскорак између прописа НБС и правог стања са банкама. Каматна стопа банака за кредите у динарима је изузетно висока, и до 25-30 одсто годишње, а проблем су и камате индексиране у еврима, што указује на неповерење банака у српска предузећа“, рекао је Совровић.

        „Привреда је у тешкој ситуацији, нарочито производња. Ми смо се задужили, а онда је дошла криза и веома тешко враћамо кредите, а када их продужавамо они су све скупљи“, навео је председник Галеб групе Милисав Веселиновић.