Путин у Кремљу, у резиденцији, у базену; како влада, како тренира, шта доручкује?

ЕКСКЛУЗИВНО

ТРАНСКРИПТ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА МОСКОВСКЕ ТЕЛЕВИЗИЈЕ НТВ О РУСКОМ ЛИДЕРУ КОЈИ СУ ФАКТИ ПРЕВЕЛИ НА СРПСКИ И ТИТЛОВАЛИ

• НТВ свој филм најављује овако: „Владимир Путин нам је показао свој скривени живот који се раније није приказивао и одговорио на таква питања за која многи мисле да их је страшно и постављати. Били смо у његовој личној резиденцији, у председничком ескорту који јури Москвом, председничком базену и снимили још много, много тога, што је свих 12 година било изван кадра“
• ПУТИН: Почињем да радим чим устанем. Умијем се, прегледам оперативне документе, потпишем хитне документе и разговарам са руководством администрације. Тек потом идем у спортску салу
• ПУТИНПрепливавам 1000 метара. То је оптимална, добра дистанца. Спортисти препливавају километре. Пливају и по пет, шест, па и десет километара. Сваки дан пливам
• ПУТИН: Међу демонстрантима поприлично је оних који не желе јачање Русије. Ништа ме ту не изненађује. Могу да кажем да сам се на то навикао
• ПУТИН: Постоје људи који се са нечим не слажу и ти људи имају право да износе своја гледишта на овај или онај начин. Наравно, увек у оквиру закона. Али, не треба се претварати да су то сви наши грађани! Напротив, велика већина подржава оно што радим и то је разлог што се бавим државним пословима до дан данас
• ПУТИН: Коначно смо почели да себе доживљавамо као снажну и јединствену државу. За унутрашње самопоимање наших људи од изузетне је важности свест појединца који живи на овој територији да не живи просто на некој територији већ да је грађанин снажне и моћне државе коју поштују у свету. А ми смо то поштовање повратили
• ПУТИН: Да ли себе видим као пензионера једног дана? Ја сам већ предавао полуге власти! А ако сам то већ једном урадио – на држећи се за фотеље и телефоне – то значи да већ имам искуство са предајом власти. Дакле: да урадим исто и по други пут – то за мене неће бити нимало тешко“      

         МОСКОВСКА телевизија НТВ снимила је и емитовала документарни филм поводом 60-ог рођендана Владимира Путина.

         Филм какав се ни у једној земљи о шефу државе не може снимити без одобрења и асистенције „главног јунака”.

         Аутор филма је новинар НТВ Вадим Такмењов, а Факти – у чијој ћете га обради гледати – доносе и транскрипт свега што је у овом ретком документарцу било изговорено.

         Дакле, и читајте и гледајте:

         „Ове недеље смо снимали сасвим другачијег Владимира Путина. Он нам је показао свој скривени живот који се раније није приказивао и одговорио на таква питања за која многи мисле да их је страшно и постављати. Били смо у његовој личној резиденцији, у председничком ескорту који јури Москвом, председничком базену и снимили још много, много тога, што је свих 12 година било изван кадра.

         Били смо први обични смртници који су имали прилику да све то виде. Ви ћете бити други. Погледајмо заједно наш ексклузивни материјал:  

         Ово је Рубљовски друм, место где живе милионери са својим рубљовским женама и где цена некретнине зависи не од удаљености од МКАД-а, већ од количине семафора. Што их је мање, мање су шансе да ометају ескорт.

Вадим Такмењов: Већ каснимо...

         Горки, Ново-Огарјово. Испало је тако да се баш овде од градске јурњаве скривају сви важни људи.

         Ево га – скретање у десно, где саобраћајни знак показује да се вози само право.

Такмењов: Хало, дошли смо до прве портирнице. Шта даље треба да радимо?

Вадим Анатољевич Такмењов

         Званична резиденција руског председника. Али, исправно је говорити: резиденција Владимира Путина, јер се из Ново-Огарјова није селио ни када је на премијерској фотељи заменио са Медведевом.

         Последњи пут сам овде био пре неких шест година. Кад сам кратко радио у Кремаљском пулу новинара. Тада нисам баш много тога видео. Једино ту собу где новинари могу сатима чекати да сниме само три минуте званичних кадрова.

         За време председниковања, премијерства и, ево, поново председниковања Владимира Путина, овде се није много променило. Билијар, телевизори, кекси у ћошку и `трагови` совјетске прошлости.

Такмењов: Ово је специјални комутатор? А ово су градски телефони? Да.

         Овде је данас све празно. Сви састанци су без камера. Тачније, камера је само једна.

         Ово је пријемна соба. Осам сати је увече. А много је људи.  

         То што се дешава у пријемној соби може се посматрати сатима кроз отвор врата. По свему судећи, председник још није дошао.

         Ево, на пример, председников секретар није симпатична девојка, већ строги мушкарац који не седи већ стојећи држи руку на конференцијској вези и бурно са неким разговара. Обезбеђење се смеје.

         А ево и прес секретара Владимира Путин. Сећате се званичне формулације о било ком питању које се тиче председника: „Како је изјавио Дмитриј Песков...“, али тренутно не разговара са медијима, већ са сином.

Дмитриј Песков: Најважније, не дирај девојчице. Добро, иди спавај!

         Након једног сата тихо се пронео глас: Стигао је!

         Ево, дошао је и мој тренутак.

Такмењов: Добро вече!

Владимир Путин: Поздрављам!

Од врата до његовог стола има 14 корака, за неколико секунди глава почиње да пуца. Да ли почети изокола или директно? Да ли о опозицији...

Такмењов: Добро вече, Владимире Владимировичу!

Путин: Добро вече!

Такмењов: Како је дан прошао? Могу ли да седнем?

Путин: Да! Дан је добро прошао. Заправо и није још прошао, усред посла смо. И Ви, такође, имате посла.

Такмењов: Тако је, знате, чак ми се и не спава.

         Можда да му кажем да никада до сада нисам разговарао са председником...

Путин: Шта ћемо онда? Хајде да почнемо!

         ...И да набацим да су се сви помало уморили, чекајући га.

Такмењов: Реците ми, зашто оволико састанака остављате за вече? То ми није јасно, Ви ипак можете располагати својим временом како хоћете.

Путин: Не остављам. Једноставно се тако намеће.

         Наравно, не могу да заобиђем ни питање слободе, његове слободе као човека који је већ толико година на власти. Пожели ли нешто овоземљаско? С обзиром на његов статус...

Путин: Не, ја ионако радим све што желим. Људи то различито доживљавају, али ја себи ништа не ускраћујем. Просто волим да се бавим животињама, свугде путујем - на Далеки исток, на север и на југ. То ми причињава задовољство. Знам да то неки иронично доживљавају, неки подржавају, радим то јер ми се свиђа. Многе ствари тако радим.

Такмењов: А када човек седи преко пута Вас, осећате ли на растојању да Вас се плаши, да је збуњен? Не знам, како то да назовем, схватате...

Путин: Наравно да је збуњен. Осећате да се човек губи. Наравно! Уосталом, то се види. Слажем се.

Такмењов: А на мени?

Путин: Код вас се мање примећује. Ви сте се навикли, имате такву професију да разговарате са људима...

Такмењов: Нисам навикао са председницима...

Путин: У реду, не општите са председницима, али ви радите са људима што вам олакшава комуникацију са било којом категоријом људи.

         Учинило ми се да је наступио моменат да кажем: Знате, Владимире Владимировичу, код мојих пријатеља са Фејсбука и код мене одавно се накупило...

         А испоставило се да и председник има за мене питање.

Путин: А, како се зовете?

Такмењов: Вадим. 

Путин: А по оцу?

Такмењов: Зашто?

Путин: Ви мене ословљавате са Владимире Владимировичу! И ја бих желео да вас ословљавам и по очевом имену.

Такмењов: Може ли једноставно по имену, Вадим?

Путин: Може, али бих ипак желео по очевом имену.

Такмењов: Анатољевич.

Путин: Вадим Анатољевич!

Такмењов: Да!

Путин: Добро!  

У том моменту сам пожелео да направимо паузу. Кад одједном: спасоносни глас из дубине кабинета. Сигнал да су се министри заморили чекајући.

Песков: Заиста, у пријемној канцеларији има много људи.

Такмењов: Завршићемо.

Путин: То су здрави и јаки мушкарци који не дају никоме на себе. Ха, ха, ха.

Путин: То се на вас не односи. Ви сте навикли на ноћни начин живота.

Такмењов: Онда да ми....

Путин: Ми се још не растајемо.

Такмењов: Да...

Ноћни састанци у 11 часова ван града, кремаљска су традиција, још из времена генералних секретара.

Путин: Виктор Петрович?

Први на реду био је шеф агенције за борбу против наркотика који улази са упадљивом фасциклом. Да је сусрет био за новинаре, сигурно да предсенички сако не би био на столици. Међутим, по садржини то је потпуно званични састанак.

Путин: Упутио сам Вам писмо у којем ми се обраћају мајке из региона, да ли је стигло до вас?

Виктор Иванов: Да, спремамо одговор.

Путин: Обраћа ми се њих тридесетак, оне дижу узбуну због онога што се тамо дешава у том региону...

Истовремено, изван кабинета у пуном јеку су игре. Нису политичке, али нису ништа мање хазардне.

Ову двојицу играча, који кугле прецизно шаљу у рупе, тешко је видети заједно. То су Љоша и Дима. Председник их тако зове, а за све остале они су Алексеј Алексејевич, овај старији, и Дмитриј Сергејевич, овај са брковима.

Алексеј Громов: Он раније није био такав опасан!

Такмењов: Није?

Громов: Није! Сада ће да се устреми на лоптицу као да се спрема да даје коментаре о каквом непријатељу. А непријатеља је данас много. Погодио је! Не, ипак није!

Ова два човека готово да су служба за информативну безбедност председника. Громов је био прес секретар Владимира Путина у прва два мандата, сада је први заменик шефа председничке администрације. Песков је садашњи прес секретар.

Такмењов: Занима ме како је могуће остати нормалан, када знаш да си сваки дан са председником, чак ни министри немају такву могућност?

Песков: Не ради се о томе да ли можеш бити сатално са председником, већ о послу који треба да урадиш, ради се о одговорности, јер новинари не праштају грешке.

Код човека који је далеко од телевизије, новина и радија, ова сцена за билијаром тешко да ће изазвати много асоцијација, али верујте ми Алексеј Алексејевич и Дмитриј Сергејевич су велики мајстори да пуштају пробне балоне и способни су да ако затреба погоде сваку рупу.

Такмењов: Да ли сте давали неке савете Дмитрију Сергејевичу или је он научио све сам...?

Громов: Знаш, углавном је он мени давао савете. Њима ме `мучио`. Поправљао ме кад нешто не бих урадо како треба. И то у време кад ми је био подређен. Тако ми је `смештао`. И склонио ме са добре функције, померио од драгог Владимира Владимировича и ух... И све је тако испало.

Игра се нагло завршила.

Песков: О! Шеф!

Громов: Ајјајај уплашио се!

Ово неочекивано напуштање двобоја значи само једно, шеф зове.

Они који блиско сарађују са Путином имају прилику да запамте и најситније детаље у овом кабинету резиденције. Светлозелени зидови, много украсних гипсаних детаља, стаза од тепиха, саксија са цвећем и сто са црвеним фасциклама.

Али, бацити поглед унутра када је председник сам...

Секретар: Изволите Владимире Владимировичу...

Путин: Дођите по документе!

Приближава се поноћ.

Да је телевизор у пријемној соби био гласнији ову чујну тишину би мало `разблажиле` речи: „Удавићу те, чујеш!“

Серија „Карпов“, коју емитује НТВ, некако неочекивано постаје звучна подлога ишчекивања министра одбране Сердјукова да га прими Путин.

За сат министровог чекања могло се видети како га сустиже умор. Ево га, осмехује се, замислио се, растужио се, па се поново опустио. Јер, не може се десити да га Путин не прими.

Ево поново огромног кабинета који нас подсећа да смо сви пореклом из Совјетске империје. По тањирићу са сувим кајсијама, шљивама и урмама, може се закључити да је у току кратка пауза. Који секунд касније откривамо шта председник обично скрива испод стола. Ево га: термос. Судећи по мирису, унутра је чај. Интересантно, зашто Путин сам брине о чају кад је око њега бројна послуга. Вероватно је то навика из недавне прошлости.

Сада ће изговорити оно што напољу одавно очекују.

Секретар: Изволите Владимире Владимировичу!    

Путин: А где је Сердјуков?

Сакрива свој термос и наставља.

Анатолиј Сердјуков: Добро вече, Владимире Владимировичу!

Путин: Чај?

Сердјуков: Малопре сам попио.

Нико није очекивао да ће Сердјуков одбити чај. Вероватно је, те вечери, много попио. Сусрет ће потрајати око 40 минута. Сада је јасно о чему ће разговарати: посета Таџикистану у петак, војна база, стамбено питање у армији.

Путин: Договорили сте се о свим нијансама?

Сердјуков: Апслолутно! После разговора са вама све је профункционисало.

Све је профункционисало! Слична фраза може се током званичних састанака често чути. Постоје и они који другачије мисле, чак би и присталице власти имале шта да је питају. 

Током овога дана ми нисмо имали прилике да о томе ишта питамо.   

Четвртак: `авион број 1` лети за Таџикистан. То је она посета о којој је Путин разговарао са Сердјуковом.

Путин: Како, како? Тако, тако!

Овде, у свом кабинету, Владимир Путин је пристао да разговара о озбиљним стварима. Летећи, али не летимично.

Такмењов: Прошло је неко време од серије протеста, можете ли рећи...

Путин: Ви опет о своме! Нема о томе шта да се говори, али хајде!

... Можете ли рећи: да ли сте предвидели, да ли сте очекивали да ће људи изаћи на улице, међу њима и доста пристојних људи, са паролом „Путине, одлази“.

Путин: Међу њима је поприлично оних који не желе јачање Русије. У земљи има оних који или то не схватају или не желе да схвате, па мисле да треба радити другачије и да би тада било боље. То јест, то је плодна средина за изражавање других гледишта која се разликују од онога што заступа ваш слуга покорни. Другчија гледишта увек постоје. Ништа ме ту не изненађује. Могу да кажем да сам се на то навикао. Не треба замењивати тезе и не видети шуму од два три дрвета. Као што не треба не узимати у обзир да постоје људи који се са нечим не слажу и да ти људи имају право да износе своја гледишта на овај или онај начин. Наравно, увек у оквиру закона. Али, не треба се претварати да су то сви наши грађани! Напротив, велика већина подржава оно што радим и то је разлог што се бавим државним пословима до дан данас.

Такмењов: Да ли пажљиво пратите колики вам је рејтинг? Да ли вас то поремети, изазове напетост, губите ли живце када вам предоче да рејтинг пада?

Путин: Не, баш. Наравно, доносе ми и гледам. Обраћам на то пажњу. Али, ипак је најважније – тешко ми је да вам то пренесем јер је то нека хемија -  што имам унутрашње осећање да сам у праву и да исправно поступам кад нешто радим, што осећам како на то људи реагују. Не само уска група интелектуалаца, које уважавам, већ прави руски народ. Прави народ Русије.

Такмењов: Могу ли да Вас питам о човеку којег у медијском простору није баш згодно помињати? Ипак бих Вас питао о њему...

Путин: Само изволите!

Такмењов: Име му је Алексеј Наваљни. Не знам, шта мислите о томе, има ли данашња опозиција лидера?

Путин: Одговарајући на ваше питање желим да кажем да не одбацујем никога и не желим да умањим ничију вредност. Ово важи и за потенцијалне лидере опозиције. Али, свако од њих – пред буке, вике и спољних ефеката – мора а) нешто да уради и тиме покаже и докаже да је способан да нешто уради, нешто позитивно. Тек након тога човек може да претендује да буде лидер било чега. Много је код нас оних који желе да буду на челу нечега. То је такво друштво. Надам се да ће, на природан начин, зрно бити одвојено од плеве и да ће се тамо појавити оригинални људи који имају нешто, који могу преузети одговорност за целу привредну грану, за неке области друштвеног живота, а можда и за читаву земљу. Али, када се наступа тако лакомислено – само  зато што се некоме нешто не свиђа и критикује ради ефекта – зар се из тога може закључити да је неко такав способан да буде на челу нечега? Зато још једном кажем: на све то, без обзира на њихово дрско понашање, гледам сасвим мирно, и надам се да ће се, на крају крајева, појавити неки озбиљни људи.

Песков: Договорите се за сутра.

Поново гледате наш први радни дан са председником који је почео у понедељак. Часовник показује један сат иза поноћи. Сада ће председник наручити аутомобил.

Такмењов: Завршили сте?

Путин: Да.

Још ћемо се петнаест минута с њим задржати. Веома нас је занимало: како је `јадним` министрима, зар ни они не спавају када је он на послу?

Путин: Министри су увек на вези. Ако не на радном месту, онда код куће. Посебно министар финансија, када се ради на буџету. Из Министарства финансија, док се спрема буџет, одлазе кући у три или четири сата, некада и у два сата ноћи.

Такмењов: Интересантно, а Ви када подижете слушалицу, мислите ли да је човек код куће, да има породицу?

Путин: Мислим, трудим се да у то доба не зовем. Али, некада морам.

Мира нам нису давале ове црвене фасцикле. Да мало бацимо око, а можда не треба, јер нас можда због тога више ни у Бугарску неће пустити.

Путин: А сада ћемо сигурно нешто наћи. Ево, шта пише овде?

Такмењов: Пише „Сирија“. Тајни документ? Тамо све има, је ли тако?

Путин: Па на којој сам ја то тренутно функцији?

Такмењов: Како се информишете? Чему предност дајете: информисању из оваквих или отворених извора, имам у виду телевизију?

Путин: Да, гледам телевизију, али по правилу снимке. Јер, када су информативне емисије, радим. Увече, отприлике у ово време, гледам вести. Обично у колима док идем са посла и на посао. Гледам дискове. 

Такмењов: У колико ћете сутра да устанете?

Путин: Негде око пола девет.

Такмењов: Мислим да је време да идемо на спавање.

Путин: Лаку ноћ!

Такмењов: Лаку ноћ!

Уторак, јутро је обојено нежном светлошћу. Ова боја не иде баш уз масивна врата резиденције Ново-Огарјово.

Иза ових врата кључа живот, иако се то споља уопште не примећује. Све је унутра. Овде свако здање има свој кратак назив, по коме не можеш одмах да схватиш шта то значи. На пример, Фок, на чијем улазу чами „тандем“.   

Такмењов: Ово је Фок. Фискултурно-здравствени комплекс Ново-Огарјово. Дођите. Ово је хол између првог службеног спрата и другог, где се налази теретана. А тамо је базен. Ово је председнички лифт. Уверавају ме да га не користе. Засад то не можемо да проверимо. А ево је и изложба награда. Достигнућа Виталија Петрова, мада је ту и Путинов портрет.

Путин: Да ли сте се наспавали?

Такмењов: Добро јутро! Готово да јесам.  

Јутра не бивају добра – за многе у Русији овај животни закон је важнији од Устава. Али овде, у Ново-Огарјову јутра су увек бодра.

Када би опоненти ово видели, рекли би да Кремљ поново тренира мишиће, а присталице би у томе нашле своју омиљену тему о јачању вертикале власти.  

Велика машина за рамена са још десетак других справа за вежбање – само је сала за разгибавање. Може ли то председник себи да дозволи?

Путин: Ово није тренинг, ово је разгибавање, просто се разгибавам пред пливање. Свакој справи прилазим једном, без претеривања.  

А како ствари стоје са председниковом спортском дијетом?

Јасно је да здравствено стање председника прати велики број људи. А да ли Вам прописују какву дијету?

Путин: Не!

Такмењов: Не?

Путин: Не! Нико ми не прописује никакве дијете. Хвала Богу, ретко идем код лекара. Али, бива понекад.

Такмењов: Колају разне приче о неким кремаљским тајнама, о напицима за које нико не зна.  

Путин: Ха, Ха, Ха. То су само приче. Глупости обичне!

Такмењов: Значи, само вежбање и то је све?

На ово вежбање могли би да обрате пажњу телевизијски босови који све умеће и снаге бацају на вечерње ударне термине. Јер, испоставља се да председник гледа телевизију, али ујутро – у теретани.

Такмењов: Приметио сам да ујутро гледате телевизију. Да ли гледате различите канале или имате неки омиљени?

Путин: Не, разне гледам. Углавном новости. Информације које добијам из оних извора које сам вам јуче показивао, далеко су потпуније и тачније, али су медији оперативнији. Зашто? Људи који те информације припремају, раде брзо. Међутим, док их добију, док их пошаљу у центар, док се тамо обраде и дођу до мене, прође одређено време. А код вас се све брзо одиграва. Ваши новинари информативне `палачинке` пеку директно на рингли, `испаљују` вести често у он лајн режиму. У томе је вредност медија. Али, на жалост, има много недостатака везаних пре свега за објективност.

Неочекивано се разјаснило шта тражи бицикл „тандем“ на улазу у спортски центар. Испоставило се да је то поклон. Шта мислите од кога?

Путин: Прошле године ми га је поклонио Дмитриј Анатољевич за рођендан.

Такмењов: То је нека шала?

Путин: Наравно да је шала!

Путин: Добра моја!

Путин: Хајдемо. Ви се спустите, а ја ћу за вама.

Такмењов: Да ли је ово све председнику на располагању?

Песков: Да.

Прелазимо на третмане у води. А то значи да треба сићи спрат ниже. Ако није јасно ко је у базену,  довољно је погледати овамо. Препознали сте? То је Кони. А то значи да је тамо Путин.

Путиново пливање, како наглашава његово окружење, већ није разгибавање. Он не излази из воде док се не умори. Зато сам пожелео да упитам да ли се он то спрема за такмичење са јатом делфина? После летења са ждраловима, интернетом кружи таква шала.

Путин: Препливавам 1000 метара.

Такмењов: 1000 метара?

Путин: То је оптимална, добра дистанца. Спортисти препливавају километре. Пливају и по пет, шест, па и десет километара.

Такмењов: Сваки дан пливате?

Путин: Сваки дан.

Такмењов: А када сте на путу?

Путин: Не пливам. Где да пливам?

Такмењов: Можда у базенима резиденција које вам дају на располагање?

Путин: Негде има базена, али све је повезано са временским зонама, тако да је то тешко извести. Уосталом, треба радити. А сад вама топло препоручујем да пливате. Хајде, скидајте се.

Ево понуде која се, изгледа, не сме одбити: Путин лично зове да заједно пливамо. Међутим, строги погледи обезбеђења јасно дају до знања да пливање у председничком базену не долази у обзир.  

Такмењов: Где да нађем наочаре?

Путин: Ја ћу вам дати.

Сад откривамо још једну тајну председничког фитнеса.

Песков: Осим спорта и пливања, председник користи још и контрастне купке. Веома хладну и веома топлу воду. Ове `каде`, наглашавам, још нико није видео.

Председник овде обично долази да из вреле воде уђе у хладну. Како кажу: да `прими контраст`.

Песков: Тамо су топломери.

Такмењов: Интересантно, колико је тамо степени? Овде је 43, а овде 12 степени.

Неосетно, доће у Ново-Огарјову и подне. И поштено речено, време је доручку. Изненадни позив за председничку трпезу дошао је у правом тренутку.

Путин: Да ли сте доручковали?

Такмењов: Синоћ. Кад сам се вратио од вас – тада сам и доручковао.

Путин: Једете ли кашу за доручак?

Такмењов: Да. А да ли је то нека посебна каша?

Путин: Обична каша!

Тачно је 12 и 20, а председник кроз 40 минута има први званични састанак. За то време треба и јести и стићи на тај састанак. Мада, о каквој журби се уопште може говорити?! Председник не може никада да закасни, он може само да касни.

Такмењов: Хтео бих нешто да Вас питам. Сада је 12 и 20. Видео сам Вас у теретани и базену. Шта је било пре доручка, док мене није било, не знам. Вероватно је нешто било. Значи ли то да Ви почињете да радите у 1 сат?

Путин: Почињем да радим чим устанем. Кад устанем, умијем се, прегледам оперативне документе, потпишем хитне документе и разговарам са руководством администрације. Тек потом идем у спортску салу.

Ово је обичан разговор за столом за време доручка. Зашто ипак не бисмо – уз кашу, сир и чашу сирових препеличјих јаја – поразговарали о поштеним изборима и државним лидерима који се хватају за власт. 

Такмењов: Јесте ли чули последње вести које на сајтовима гласе овако: први пут у историји народ је изразио неповерење актуелној власти и гласао за опозицију, о Грузији говорим. Интересује ме шта Ви мислите, хоће ли се Сакашвили грчевито држати за власт на све могуће начине...

Путин: Хоће, хоће! Мислим да ће покушати да оно што је изгубио на гласању за партијске листе, надокнади на већинским изборима по једномандатним изборним окрузима.

Разговор о диригованој демократији прекинула је својом `волунтаристичком одлуком` керуша Кони...

Путин: Али то не значи да ми ћутимо. Ми свој став износимо. Више пута се говорило... Кони не досађуј, то није лепо...

Такмењов: Нека Кони, то је баш лепо...  Из медија се види нека чудна ситуација и све је некако чудно: једна револуција, друга револуција, трећа... револуције престижу једна другу.  Да ли сте можда имали жељу да одржите свој Минхенски говор – 2?

Путин: Не, зашто говорити једно те исто. Што сам рекао, рекао сам. А о актуелним питањима се оглашавамо редовно.

Тема револуције завршила се изненада, исто као што је и почела. Председник је устао и пошао према фрижидеру. У првим секундама нисам био склон да помислим да га председник овде има. Ево га, изволите.

Путин: Хоћу да вам понудим коктел који сам правим.

Такмењов: Озбиљно?

Путин: Да

У почетку сам помислио да су у том фрижидеру посуде са супертајном храном, а испоставило се да су у њему уобичајане намирнице, као и у свакој кући. Млеко, кефир, кутија са соком и кечап.

Такмењов: Можемо ли рећи да је ово коктел Путина?

Путин: Потпуно!

Такмењов: Можете ли рећи који су ту састојци?

Путин: Могу. Ја сам смислио основу, а онда смо сви ми овде усавршавали. Има ли ту нечег што нисте очекивали?

Такмењов: Има рена.

Путин: Тачно. Кони, ово није за тебе!

Такмењов: Да ли је ово неко енергетско пиће или не знам шта... Наркотик?

Путин: Маните се, какав наркотик! То никада ни у руци нисам држао. Шта још има?

Такмењов: Има и цвекле. И неког поврћа које не препознајем.

Ако ћемо искрено, председнички коктел по укусу уопште није водка са мартинијем. Зато је вероватно користан.

Такмењов: Ви сте ме убедили и ја сам попио једну шољу. И шта даље? Шта треба да се деси?

Путин: Видећете за један сат. Ако вам се ништа не деси, то ће значити да је са вама све у реду. Можемо наставити разговор. Да ли Вам се свидело?

Такмењов: Веома.

За десерт млад сир са медом, а за чај немамо времена.

Путин: Препоручујем вам. Све је једноставно, а укусно...

Такмењов: А ово је неки кремаљски сир?    

Путин: Не. Некада ми га шаље патријарх. Црква има своју економију.

Такмењов: Желео бих да Вас питам за панк групу Пуси Рајот. То ме веома интересује...

Путин: А како се преводи назив те групе?

Такмењов: Знам!

Путин: Можете ли то рећи својим гледаоцима? Да би знали и људи који нису учили стране језике.

Такмењов: Не могу то да изговорим пре Вама.

Путин: Ха, ха, ха! Ако ви то не можете преда мном да кажете, то значи да је та реч непристојна. Видите, то су талентоване девојке: оне су натерале све вас да то изговарате.

Такмењов: И читав свет.

Путин: Да, ха, ха, изговарају чак и они који знају право значење. Да ли је то у реду?

Такмењов: Али, знате у чему је проблем? Њих су осудили за распиривање религиозне нетрпељивости. А оне тврде да је то био њихов протест против Патријарха и Председника. Неки управо тиме објашњавају суровост саме пресуде.

Путин: А знате ли да је експертиза показала да је све на том снимку што се тиче Председника било накнадно убачено у интернет? У суштини, ништа слично оне у Храму нису узвикивале. Да ли вам је то познато? Експертиза је утврдила да је звук накнадно додат снимку. А ако је то тако – сам не знам да ли јесте или није, за мене то, у суштини, и није битно – дакле, ако јесте тако, онда је то а) начин да се на себе још више скрене пажња и б) додатни начин самоодбране. У томе је порука: нисмо ми у Храму пакостиле и мангупирале се, ми се бавимо политиком. У суштини, добро су урадили што су их ухапсили. И добро је што је наш суд донео такву одлуку. Јер, не смеју се подривати основе морала и рушити земља. Са чим ћемо онда остати? То је последњи ослонац. Мислим да ће то и ове наше грађанке једном схватити, да ће тога постати свесне.

Такмењов: Било је и много других начина за њихову осуду.

Путин: Слажем се, и то је могуће. Моја прва реакција била је молба верницима да им опросте и да се на томе заврши. Међутим, то је после узело маха и на крају дошло до суда. А суд их је ребнуо две годинице. Живи и здрави били. У сваком случају, ја са тим немам везе. Шта су хтеле – то су и добиле!

Лимузина на улазу, којој није реално да се приближите изван резиденције, сигуран је знак да ће преко токи вокија бити објављен `план један`: да ће ускоро неке улице бити блокиране. Председник иде на форум („Русија зове“).

Путин: Уђите!

Кад се неко, овако као ми сад, нађе у колима са председником – то значи да су прекршене све мере безбедности. Испоставило се да онај корисни коктел није био сметња да се  нађемо овако близу онога кога чувају специјалне службе, па још у затвореном простору.   

Такмењов: Упркос мирису белог лука, ево ме крај председника!

Путин: А председник тај мирис не осећа јер се и сам најео белог лука.

Такмењов: Желео бих да Вас питам о аутомобилу. Да ли Вас питају при избору дизајна и колико ће бити комфоран?

Путин: Не, уопште! Иначе, већ је направљена руска лимузна. Сада је на испитвању, пролази анализе. Тим лимузинама ћемо се возити.

Такмењов: На бази којег аутомобила, да није Ладе Калине?

Путин: Зила.

Такмењов: Зил је проверена марка.

По навици, спремио сам се да дуго путујемо до центра Москве и рачунао да ћемо успут разговарати. Али, председник је одлучио да буде другчије: да не путујемо дуго, а још се он мора припремити.

Путин: Могу ли да нешто прочитам? Да видим шта треба да радим на том формуму. Довољно ми је пет минута. 

Такмењов: У реду.

Путин: Колико још треба да се возимо?

Возач: Још 25 минута.

Путин: Добро! Пет минута ћу да читам, а потом ћемо још да поразговарамо.  

Готово 7 минута смо се возили у тишини. Тек сад сам имао прилику да разгледам све детаље унутра и први пут да видим неку другу Москву.

Путин: Завршио сам.

Председник је ишчитавао говор са којим ће већ кроз 15 минута наступити на инвестиционом форуму на коме ће се разговарати о улагањима у Русију. Ипак, ево добре прилике за још једно питање.

Такмењов: Можете ли отворено да ми кажете, не чини ли Вам се, с обзиром да је реч о привлачности Русије за улагања, о инвестиционој клими у целини, да би било користи од тога да Михаил Ходорковски изађе из затвора?

Путин: Не мислим да се због `инвестиционе климе`, или било чега другог важног, сме радити ишта што би било на штету правног поретка и поузданог деловања закона. Али, ако би било могуће у складу са правним процедурама, зашто да не, ради Бога. Мора да постоји одређени ред потеза у таквим случајевима. А урадити тако нешто само у интересу инвестиционе климе, како то урадити не кршећи постојеће законе?

Такмењов: Помиловањем.

Путин: Онда Ходорковски треба да затражи помиловање.

Такмењов: А ако затражи?

Путин: Размотрићу. Зашто унапред да говоримо. То је један од начина да се проблем реши. Знате, стално се вртимо око тога, враћамо се на то. А у Сједињеним Државама за сличан преступ дају по 200 и 100 година и ништа. Тишина! Његова кривица је доказана и треба да одробија. А ако он сматра да је за њега могуће да затражи помиловање -  нека напише молбу, размотрићу. Чак прилично благонаклоно. Ја поводом њега уопште нисам крвожедан. 

Такмењов: То звучи као да бисте га помиловали?

Путин: Хмм, хмм...

Такмењов: Када је председник био Дмитриј Анатољевич Медведев, постојала је група солидних правника која му је била припремила извештај указујући да у том предмету постоји маса нелогичности и да га треба преиспитати.  

Путин: Знате, тамо где су два правника постоје најмање три-четири мишљења. И ја сам правник, и Медведев је правник. Коначну одлуку доноси суд. Не могу ни најбољи експерти доностити коначну одлуку. И тај предмет, и у целини и у свим његовим нијансама, може се разматрати само у суду. Само суд, у складу са законом и Уставом, има право да донесе коначну одлуку.  

          Председнички ескорт управо је дојурио до центра престонице. А возачи који су колонама чекали да председних прође – одахнули су са олакшањем.  

Такмењов: Да ли знате да је сада  `сва` Москва паралисана без надокнаде?

Путин: То јесте проблем! Москва није била предвиђена за оволики саобраћај. То треба решити. 

Такмењов: Чујете ли како народ, који је постао харбрији, труби Вашем ескорту?

Путин: Понекад чујем. Не увек, али шта да се ради!?  А да се уопште не возим кроз Москву, немогуће је.

Такмењов: А можда хеликоптером, да ли постоји такав систем?

Путин: Да, ја већ користим хеликоптер. Али, овде нема где да слети! Може на неком другом месту у центру. Само, одатле бих  опет морао да се возим аутомобилом, уз затварање улица. Дакле, то са хеликоптером је, на жалост, немогуће. Због тога се извињавам свима којима стварамо непријатности. Искрено, секирам се због тога, непријатно ми је, али шта да радим? Морам да идем на посао. Ево и сад: морам да стигнем на овај форум на којем ћу говорити. Могуће је, све у свему хеликоптером, али не овде. 

Постоје и друге варијанте.

Такмењов: Да ли сте видели како председник Француске долази на сопствену инаугурацију пробијајући се кроз улични саобраћај?

Путин: Он је добар човек, а ја се популизмом не бавим. Треба радити.

Такмењов: Стигли смо!

Већ у следећем моменту, председник излази из кола да би се нашао `на нишану` фотоапарата и камера. Одлучио сам да мало сачекамо, јер су то били званични снимци.

Москва, Кремљ – најпознатија адреса руске власти. Али, уверили смо се да председник не проводи овде сваки дан.

Кроз минут ће се отворити врата председничког лифта. И он ће проћи својим личним ходником – власти.  

Путин: Поздрав.

Такмењов: Добар дан!

Путин: Сви сте овде?

Песков: Да!

Путин: Желите са нама целу недељу да одрадите?

Такмењов: Желели бисмо!

Путин: После те недеље са нама... После тога ћу погледати. Решићемо то са задовољством.

Овде је главна пријемна канцеларија земље. Натпис бљештав попут огледала (председник РФ ВВ Путин) изгледа као да је сувишан или да је овде само ради формалности јер они који то треба да знају – знају то и без њега.

Живот председничке пријемне канцеларије у Кремљу тече зачуђујуће лагано-равномерно као што откуцава сат на зиду. Телефони ретко звоне, тек повремено они који су добили задатак утрче да оставе неку забелешку.

Овде се, међутим, не налази само радни кабинет Владимира Путина. Иза зидина Кремља се одиграва све што се у хроникама назива званично-свечаним: сусрети, доделе награда, банкети...

Путин: Желим да јој, у име свих нас, честитам и пожелим све најбоље.

Данас се у Јекетарининској дворани награђује Учетељ године.

Путин: Драги пријатељи, желео бих да честитам свима вама и свим вашим колегама предстојећи празник Дан учитеља.

Ово су били кадрови тв-вести. А сада се враћамо неколико минута уназад.

Ево Јекатарининске дворане и врата на која ће ући председник. Ово је специјална чекаоница. Прво у њу улази један човек, затим други. Кроз 30 секунди појављује се и сам Путин.

Сада ће се чути оно уобичајено: ПРЕДСЕДНИК РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ ВЛАДИМИР ВЛАДИМИРОВИЧ ПУТИН!

А ево га и сигнал да је време да се председник појави. Уосталом, све што се дешавало после, већ смо видели – честитке, цвеће, без било каквих питања.

Такмењов: За време вашег председниковања, изговорили сте много важних речи, дали сте много значајних изјава. Али, много тога је остало и само на речима. Корупција побеђује, у полицији је много милицијског безобразлука, судовима више нико не верује. Не знам да ли сте чули да се у интернету већ појављују ценовници наручених пресуда. О чему се ради? Да ли се  ради о саботажи Ваших потчињених или свему недостаје политичка воља?

Путин: У праву су они који указују на те проблеме. Истина, има и оних који их предимензионирају, који нису у стању да схвате откуд проблеми или не желе то да схвате и покушавају да већини наших грађана наметну своје гледиште да смо потпуно пропали. Али, постоји и друга страна медаље. Сетите се само колики је пре 12 година био просечан годишњи доходак грађана Руске Федерације. Могу да погрешим, можете да проверите у статистичким подацима, али мислим да је просечан годишњи доходак био 2.700 рубаља. А колика је сад просечна плата? У овој години ће бити готово 29.000 рубаља. То је прво и, мислим, најважније. Друго, коначно смо почели да себе доживљавамо као снажну и јединствену државу.     

За унутрашње самопоимање наших људи од изузетне је важности свест појединца који живи на овој територији да не живи просто на некој територији већ да је грађанин снажне и моћне државе коју поштују у свету. А ми смо то поштовање повратили!

Такмењов: Ако смо стварно толико моћна и снажна земља, откуд онда оволики разговори о некој петој колони која нас окружује, све ово са теоријом завере? Ми стално као да имамо неког спољног непријатеља. То редовно потенцирају људи повезани са влашћу. Зашто?

Путин: Прво, ради се о конкурентској борби за лидерство у области економије и за ресурсе. Та конкурентска борба је перманентна. Постоји у свему још једна `праволинијска` и прагматична околност: ми смо, заједно са САД, највећа нуклеарна држава. Нико други на планети нема такав квалитет и толики квантитет нуклеарног оружја као ми и САД. Само ми и Американци имамо нуклеарну тријаду: нулкеарно оружје на копну, океанима и у ваздуху. Русија је започела велики, свеобухватни пројекат модернизације свог нуклеарног арсенала. Зато нас они, на жалост, до дан данас доживљавају као противника или непријатеља. Међутим, надам се, да то у стварности није тако.  

Овај интервју смо снимали у четвртак, у председничком авиону током лета из Москве у Душанбе, преко Уљановска.

Председник САД лети из авио базе Ендрјус. Лидери Русије, као и бивши совјетски званичници, из аеродрома Внуково-2.

Ово је `Авион број 1`. Ово је `територија` која се не обезбеђује ништа лошије од председникове резиденције или његовог кремаљског кабинета. Овде је све подељено на зоне. Ту су и стјуардесе.  

Такмењов: Главну личност послужује ваш шеф, је ли тако?

Стјуардеса: Да.

Такмењов: Ви тамо немате приступ.

Стјуардеса: Немамо.

Ближе предњем делу авиона је Федерална служба за обезбеђивање државних функционера. Ево њеног сектора који је комфорнији. За време дугих летова, припадници службе заједно гледају филмове.

А иза ових врата, налази се ВИП одељење.

Избор јела исти је за све који лете овим авионом. Сир, морски плодови, колачи. Све као и на обичним летовима. Прибор за јело је од пластике. То се овде не доживљава као економска класа, већ као мера безбедности. Јер, одавде до председника сам је десет корака.

Десет корака уопште није метафора. Председнички сектор заузима највећи део авиона. Председникова лична зона, велики кабинет и соба за састанке.

Гледајући све ово, тешко је одједним уочити да се све ово дешава у авиону. Ево грба, ево и државне заставе. Да ли можете ово да замислите на земљи: Путин разговара са сарадницима у тренерци, а Сергеј Иванов даје коментаре у техничкој зони.

Сергеј Иванов: За неколико минута, имаћемо прилику да заједно видимо како ће се руски транспортни авион, тешки транспортер Ил-476, први пут винути у небо.

Задржавање у Уљановску, где је предствљен нови авион, није дуго трајало.

После само два сата, `Авион број 1` је већ летео за Таџикистан. Све што ће се догађати током петка припадаће официјелној хроници.

Зато ће наше финале бити управо овде. Касно ноћу, у четвртак. На десет хиљада метара изнад земље. У председниковом кабинету.            

Такмењов: Владимире Владимировичу, 60 година – то је јубилеј. Да ли сте се већ одлучили да после овог мандата идете на још један? Ви сте већ дуго на власти и навикли сте се да сте и председник и премијер. Да ли сте свесни, да ли сте се помирили са мишљу да ћете, пре или касније, морати у пензију, да постанете пензионер?

Путин: Да ли имате представу која је разлика између председника и премијера?

Такмењов:  Имам.

Путин: Биће да сте слабо свесни те резлике, јер да јесте – не бисте ми поставили такво питање?

Такмењов:  Стварно?

Путин: Стварно. Јер, да сам пошао на промену Устава да бих остао председник, то би значило да нисам био спреман да се растанем од инструмената и полуга власти. А ја сам прешао на позицију број два и практично све полуге управљања државом предао свом наследнику. Ово „предао“ говорим условно, мада сам лично, као што знате, препоручио Дмитрија Анатољевича на положај председника државе. Наравно, људи су гласали за Дмитрија Анатољевича. И зато што га је ваш слуга покорни кандидовао и на све начине подржао. И административно и политички, ако хоћете – чак и морално. Наравно, полазим од тога да он није био изабран само зато што сам га ја препоручио, већ и због његовог плана рада, због његових личних и радних квалитета и симпатија људи према њему.

Не бих даље о овоме. Али, све то је значило да ја нисам тек отишао са прве позиције у држави, него да сам реално предао власт у друге руке. А код нас, не знам зашто, многи мисле да сам, иако сам отишао са власти, задржао за себе полуге власти. А то уопште није било тако! Ја сам отишао и предао полуге власти! А ако сам то већ једном урадио – на држећи се за те фотеље и телефоне – то значи да већ имам искуство са предајом власти. Дакле: да урадим то исто и по други пут – то за мене неће бити нимало тешко“.       

 

Обрада: www.fakti.org

Превео: Горан Шимпрага

Линк филма: http://www.ntv.ru/video/355540/