Трамп је разарач јер на Западу има места само за једну империју и један суверенитет – амерички

ИМА НАМЕРУ ДА ПОСЛЕ СЕБЕ УСТОЛИЧИ ВЕНСА И ДА РЕПУБЛИКАНЦИМА ОБЕЗБЕДИ 12 ГОДИНА У БЕЛОЈ КУЋИ

* Да бисмо разумели шта се дешава, а оно што се дешава коси се са свиме на шта је свет навикао у протеклих 40 година, па и током читавог послератног периода, морамо једноставно признати да је свет у стању геополитичке прекретнице, или, другим речима, револуције

* У самим Сједињеним Државама у току је Трампова конзервативна револуција, која је реакција на покушај демократа да изведу своју ултралибералну револуцију ослањајући се – као што су то у своје време чинили бољшевици – на маргиналне слојеве становништва

* Ако Трампу најближе окружење, као и Стејт департман и обавештајне службе... не пренесу фундаменталне тачке руског става о Украјини, онда ће прво морати да од Путина чује оно што је, по свему судећи, чуо Олаф Шолц у недавном телефонском разговору. Конкретно: да не може бити алтернативе трајном мирном решењу у пакету са чврстим гаранцијама безбедности Русије са стране Запада. Да нема ни примирја док не буде договора око главног

* Трамп је „разарач“, али је то само зато што не постоји други начин да се земља врати у стабилно стање. Он може бити упоређен са америчким „народним председником“ Ендрјуом Џексоном (1829-1837), који је за аристократску (олигархијску) елиту био оно што је Трамп за ултралиберале

___________________________________________________________________

           Аутор: Александар ЈАКОВЕНКО

           ОПШТЕ је прихваћено да околности много шта одређују. Очекивани преговори председника Владимира Путина и Доналда Трампа нису изузетак. Зато, прво укажимо на њихов геополитички и геоекономски контекст.

           Почнимо са економијом. Бивши шеф кабинета Беле куће за време Барака Обаме, Стивен Хедли, изјавио је да је са становишта америчких националних интереса глобализација била грешка. Касније je, у интервјуу кинеском листу South China Morning Post, Стивен Бенон, који је био Трампов политички директор на почетку свог првог мандата, а пуштен је из затвора уочи његове недавне инаугурације, рекао да је глобализација процес који је направио човек, што значи да се може и враћати уназад.

           Трамп намерава да стави тачку на тај тренд, који је већ исцрпео своје ресурсе. Довољно је рећи да су се растегнути ланци снабдевања показали превише крхким за геополитичке тензије. То ће се само даље погоршавати. Не ради се нужно о рату.

           Трамп је јасно ставио до знања, и то више пута, да не намерава да започиње нове ратове и да ће окончати оне који су већ у току. Први његов успех на том плану је било примирје између кабинета Бењамина Нетањахуа и Хамаса, којег тешко да би било без Трамповог оштрог притиска.

           Трговински ратови су друга ствар. Они ће укључити Кину, иако то захтева одређену дозу опреза на обе стране како би се управљало значајном трговинском и економском међузависношћу између две земље. Нова администрација ће бити строжија према свима осталима, укључујући савезнике и партнере у интеграционим удружењима, користећи полуге као што су долар, приступ свом тржишту и санкције.

           Стога, док је Кина добила царински удар од 10 одсто, Мексико и Канада се суочавају са царинама од 25 одсто. Европска унија је на реду.

           Да бисмо разумели шта се дешава, а оно што се дешава коси се са свиме на шта је свет навикао у протеклих 40 година, па и током читавог послератног периода, морамо једноставно признати да је свет у стању геополитичке прекретнице, или, другим речима, револуције.

           У самим Сједињеним Државама у току је Трампова конзервативна револуција, која је реакција на покушај демократа да изведу своју ултралибералну револуцију ослањајући се – као што су то у своје време чинили бољшевици – на маргиналне слојеве становништва.

           Воук култура је била позвана не само да реформатира историјски успостављени амерички идентитет и да га избрише, већ и да Америку уклопи у глобалистички тренд, где би се претворила у исти потрошни материјал за космополитске елите. Као и све друге земље.

           Једно од оружја те политике била је неконтролисана миграција, која би, како је упозорио Илон Маск, могла да продужи владавину Демократске странке. Дакле, успон републиканаца уједињених око Трампа је озбиљан и на дуге стазе: најмање 12 година, укључујући два будућа мандата Џеј Ди Венса као председника.

           Американци под Трампом намеравају да врате своју земљу, коју су демократе хтеле да им одузму.

           Овде је умесна примедба британског филозофа Џона Греја да су ултралиберали исте врсте као и „демони” Достојевског. Аналогије се на томе не завршавају.

           Као што су нацисти вулгаризовали Ничеа, тако су се и ултралиберали позабавили постмодернизмом, буквално тежећи „човеку без садржаја“ Џорџа Агамбена. А амерички интелектуалци су у томе одиграли деструктивну улогу попут руске интелигенције.

           Трамп је „разарач“, али је то само зато што не постоји други начин да се земља врати у стабилно стање. Он може бити упоређен са америчким „народним председником“ Ендрјуом Џексоном (1829-1837), који је за аристократску (олигархијску) елиту био оно што је Трамп за ултралиберале.

           Време је такође важно. И овде, чини се, морамо признати да је време фрагментације прошло и да је дошло време, да тако кажем, великих модела, како год их звали: зона слободне трговине, валутних зона, асоцијација итд.

           На Западу има места само за једну империју – америчку и за један суверенитет – амерички, тим пре што су приоритет САД већ препознали сви њихови савезници у форми „америчког лидераства“.

           Питање је шта можете учинити за Америку ако желите да задржите свој западни (псеудо-либерални) начин живота?

           Трамп говори управо о томе, а нека Данска то не разуме.

           Ако Трампова Бела кућа то не обезбеди преко издвајања за одбрану од пет одсто БДП-а, онда ће царине сигурно свест европских елита довести у склад са квалитативно новом геополитичком и ситуацијом.

           Ђорђа Мелони је већ показала да јој не треба никакво убеђивање. То, између осталог, значи да се мора уништити наднационални „четврти (економски) Рајх“ Немачке у виду Европске уније („Картагина мора бити уништена“).  Али, неки још нису схватили овај геополитички и геоекономски императив.

           Русија, хтела то или не, уклапа се у овај нови тренд, укључујући суверенитет и оно што се може назвати „конзервативним таласом“. Разговор Путина и Трампа, када буде одржан, биће под једнаким условима, а Вашингтону је потребна значајна припрема за њега.

           Царине нас неће уплашити: САД купују од Русије апсолутни минимум неопходног, углавном гориво за нуклеарне електране и титан за индустрију авиона.

           Ако Трампу најближе окружење, као и Стејт департман и обавештајне службе... не пренесу фундаменталне тачке руског става о Украјини, онда ће прво морати да од Путина чује оно што је, по свему судећи, чуо Олаф Шолц у недавном телефонском разговору. Конкретно: да не може бити алтернативе трајном мирном решењу у пакету са чврстим гаранцијама безбедности Русије са стране Запада. Да нема ни примирја док не буде договора око главног.

           У Корејском рату су преговори трајали две године, а за то време је буктао рат.

           Ако се Европи нешто не свиђа, Трамп може да јој каже да ће за било који други исход сукоба наметнутог Русији морати да се бори сама, а не рукама Украјинаца.

           Ово што Русија јавно саопштава, то је да бисмо означили своје позиције, а не да бисмо се цењкали.

            А Трамп је у јавним наступима веома опрезан.