Курти: Србија признаје БиХ де јуре, не и де факто, а Косово - де факто, али не и де јуре

У ПАРИЗУ РЕКАО ДА ПРЕДСЕДНИК СРБИЈЕ КОРИСТИ СВЕ ПРИЛИКЕ ДА ЛОБИРА ИДЕЈУ ПОДЕЛЕ „КОСОВА“

Аљбин Курти са Емануелом Макроном,

лажним српским пријатељем

* На панелу „Серија увида у сарадњу и ривалство“, Аљбин КУРТИ рекао да је идеја поделе наишла на подршку бившег косовског руководства, не имењујући Тачија, али казавши да се ради о његовом претходнику, и то због „брзог решења између ауторитативних лидера“

* За руског председника Владимира Путина рекао да му је каријера „на заласку“, а да је „веома много преокупиран Косовом“: „Јер, он мрзи што смо ми успешна прича – комбинација привредног напретка и демократиског напретка, али и успешна прича интервенције НАТО, можда у сукобу са интервенцијама у Ираку и Авганистану“

* Курти јеу Паризу говорио и о негативном утицају Кине која држи трећину спољног дуга Србије: „Док Русија жели да види колапс САД, Кина жели да постане САД“

* Посебно нагласио: „Имамо огромну могућност у следећих неколико месеци када су у питању односи на Балкану, јер шта се може урадити на Балкану следећих неколико месеци, може бити немогуће у наредних неколико година“

________________________________________________________________

           „ЖИВИМО у временима када је пројекат размене територија пропао али морам да кажем да идеја није умрла“, казао је на Париском мировном форуму Аљбин Курти.

           Данас је Дан примирја у Првом светском рату, односно победе сила Антанте над Немачком, а у Паризу се традиционално на овај дан, када је у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша потписан мировни споразум, одржава мировни форум.

           Догађају присуствују српски председник Александар Вучић и Аљбин Курти, а Курти је имао и посебан соло панел „Серија увида у сарадњу и ривалство“.

           Да идеја о подели Косова није умрла, Курти се уверава тако што то: „Видим врло често, кад год сретнем или чујем председника Србије како јавно говори или се ангажује у разговорима у Бриселу“.

        „Знате, фантазија не мора да буде реална када се сагледа чињенична стварност, али она условљава размишљање, понашање и акције фактора. Дакле, људи који дневно сањају већ годинама о подели Косова, промени граница – за њих је врло тешко да се ослободе своје носталгије и горчине и да се правилно укључе у решење које је демократско и европско“.

           Са друге стране, Курти тврди да је иста идеја наишла на подршку код бившег косовског руководства, не имењујући Тачија, али казавши да се ради о његовом претходнику, и то због „брзог решења између ауторитативних лидера“.

           „Који могу да говоре о људима као да се ради о њиховим породицама и који могу да разговарају о територијама држава као да је то њихово приватно власништво. Али то је врста феудалистичко-монархистичко, краљевског укуса којег нема више, али опет, морам да признам да упркос томе што је пропао пројект, идеја је још увек ту, али без могућности да оживи поново. Дакле, што брже нормализијемо односе де факто и де јуре, биће боље за сваког. Кажем де факто и де јуре, јер на пример, Србија признаје БиХ де јуре, али не и де факто јер има специјалне односе са Републиком Српском, која користи моћ вета којим подрива демократско изграђивање државе. А на Косову, Србија нас де факто признаје у толико много аспекта, али не и де јуре. Дакле, потребни су нам и де јуре и де факто да буду заједно широм региона и у исто време одређена симетрија када су у питању мањинска права“.

           Курти је иначе идеју о подели српског руководства упоредио са Русијом: „Као што је Москва несрећна због имплозије и распада СССР, тако и Београд није био срећан због дезинтеграције бивше Југославије, коју су напослетку и сами изазвали“.

           „Пре мање од два месеца, 24. септембра, имали смо упад терористичке парамилитарне групе из Србије на север наше земље у близини православног манастира у Бањској/Звечану. Они су извршили атентат на једног косовског полицајца и очигледно су хтели да изазову ескалацију већих размера како би створили општи хаос као увертиру за улазак српске војске на Косово“, казао је Курти.

           Штавише, Курти је потом излистао оно што он препознаје као „посебну претњу“ када је у питању Војска Србије.      

           „Српска војска има 48 оперативних база близу границе са Косовом, од којих је 20 војних, 20 жандармерије и било је потребно да Џејк Саливен из Националног савета Беле Куће изађе заједно са секретаром Блинкеном и да каже да је то гомилање трупа око границе између Косова и Србије неприхватљиво и да морају да се повуку како би се задржала мирна ситуација и спласле тензије“.

           Курти даље подсећа да се огромна већина извршилаца онога што класификује као терористички чин, налази на слободи у Србији, укључујући и вођу те групе – Милана Радоичића, објаснивши како је он преузео одговорност, био наводно приведен и одмах пуштен.

           „Дакле, када је у питању безбедност наше земље, ми морамо да водимо рачуна о овим групама које желе да буду вагнеровци, које желе да изазову дестабилизацију“, додаје Курти.

           Курти каже да косовске власти са друге стране, морају да се фокусирају и на ширу геополитичку ситуацију, у којој, како наглашава, Косово нема алтернативу, јер не жели ни да је има, а то је чланство у ЕУ и НАТО.

           „Међутим, постоје земље које размишљају и раде другачије. А то отежава ситуацију јер очигледно Руска федерација је уживала у покушајима дестабилизације Балкана, где могу да произведу ефекат преливања тако што ће извести кризу агресије коју је већ учинила пре скоро две године у Украјини“, каже даље.

           Курти, штавише, тврди да је руски председник Владимир Путин, чија је каријера „на заласку“, „веома много преокупиран Косовом“.

           „Јер он мрзи што смо ми успешна прича – комбинација привредног напретка и демократиског напретка, али и успешна прича интервенције НАТО-а, можда у сукобу са интервенцијама у Ираку и Авганистану. Косово сија као пример западне војне хуманитарне интервенције која много смета деспотском председнику Путину“, каже овај званичник из Приштине.

           Ширење криза на друга жаришта у свету, Куртија  брине због могуће мање пажње која се усмерава на Косово, али и због, како он сагледава, утицаја Русије не само на балтичке земље, већ управо на Балкан, а то је, понавља, „ширење експанзионистичких хегемонских акција“, које Русија „може да изведе преко званичног Београда“ и различитих група као што су Вагнеровци и Ноћни вукови.

           „Дакле, бринем јер ће за њих бити лакше да изврше преливајући ефекат на Балкан“, одговорио је на питање о томе брине ли га могућа мања позорност света на Косово.

           Али није за њега само у томе опасност када у негативном светлу говори о Србији, већ је то и утицај Кине, јер, Курти зна да је једна трећина спољног дуга Србије код Кинеза. Премда он прави разлику: „Док Русија жели да види колапс САД, Кина жели да постане САД“.

           Зато се залаже за већу солидарност унутар ЕУ али и да ЕУ разуме то да:

           „Имамо огромну могућност у следећих неколико месеци када су у питању односи на Балкану, јер шта се може урадити на Балкану следећих неколико месеци, може бити немогуће у наредних неколико година“.

           Косово је добило два обећања, наглашава Курти, једно од председнице ЕК Урсуле фон дер Лајен, о помоћи од 6 милијарди евра за „Балканску шесторку“, те од председника ЕС – Шарла Мишела да је 2030. гранична година када ће иста шесторка бити прихваћена у ЕУ.

           „Дакле имамо времена и суштину и верујем да треба да то искористимо како бисмо били на шинама а то је неповратно. Наравно, морам да кажем да је то за оне који желе да се придруже ЕУ, јер не све земље имају исту страст и жељу за пријем у ЕУ“.

           https://kossev.info/kurti-srbija-priznaje-bih-de-jure-ne-i-de-fakto-a-ko...