Додик: „Олуја“ је завршетак онога што је Хрватска радила Србима 1895, 1902, 1908. и 1941.
СРПСКИ ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА БиХ СА ВУЧИЋЕМ И ПАТРИЈАРХОМ НА МОСТУ КОД СРЕМСКЕ РАЧЕ
* Одајући пошту жртвама хрватске злочиначке операције „Олуја“, рекао: „Наша освета је живот, наша освета је слобода, наша освета је мир, а то је снага већа од сваког зла. Наша освета је и то што и данас постојимо и то што наш народ данас има своју слободу у својој Републици Српској и својој Републици Србији“
* „Освета Срба је и то што су данас заједно изнад реке Саве, која је вечни сведок страдања српског народа јер Сава протиче и кроз Јасеновац и кроз Градишку и кроз Шабац и тече све до Београда. На свом путу она постаје исто гробница колико и река, почиње да плаче исто колико и шуми, њом тече крв исто колико и вода, јер је она била сведок многих наших страдања кроз векове"
* „Питам се како неко може као себи важан датум да обележава дан када је протерано 250 хиљада људи, када је спаљено 20 хиљада кућа и када је убијено више од 2.000 људи од којих 1.500 цивила. Како неко то може славити“
* „Ако су у Хрватској помислили да ће им улазак у ЕУ скрити трагове нечовештва, преварили су се, јер довољно би било да било ко из Европе или света обави два пописа тог времена и да упореди бројке и упита се како је само десет година после неколико стотина хиљада Срба мање на простору данашње Хрватске“
____________________________________________________________________
СРПСКИ члан Председништва БиХ Милорад Додик је рекао да је Хрватска акцијом "Олуја" побила и истерала Србе, али да Срби неће нестати и да је освета Срба што данас постоје.
Додик је обраћајући се у Сремској Рачи на обележавању 25 година од хрватске акције "Олуја" подсетио на стихове Бранка Ћопића у песми "На Петровачкој цести", напомињући да је тако Ћопић писао о злочину фашиста на Петровачкој цести.
Та песма је до 1995. године била песма о фашистичким злочинама из Другог светског рата, а од 1995. године то је, каже Додик, и песма о злочину Хрватске на над истим народом, српским, на исти начин, авионима, на истом месту и са истом жељом.
Он је подсетио да су 1995. године на Петровачкој цести убијени и 6-годишњи Јовица Дрча, 10-годишња Невенка Рајић, Жарко Рајић од девет година и Дарко Вуковић, који је имао 13 година.
"Они су страдали исто као и мала Марија и о њима као и о малој Марији пише Бранко Ћопић. И Марија и Јовица и Невенка и Жарко и Дарко су нас заветовали! Заветовали су нас да не смемо дозволити да се такво зло опет понови било ком српском детету. Заветовали су нас да Срби никада више не смеју бити избеглице", рекао је Додик.
Он је нагласио да освета Срба није и неће бити смрт, него је већа од тога.
„Наша освета је већа од тога, наша освета је живот, наша освета је слобода, наша освета је мир, а то је снага већа од сваког зла. Наша освета је и то што и данас постојимо и то што наш народ данас има своју слободу у својој Републици Српској и својој Републици Србији", истакао је он.
Додик је рекао да је освета Срба то што су данас заједно изнад реке Саве, која је вечни сведок страдања српског народа јер Сава протиче и кроз Јасеновац и кроз Градишку и кроз Шабац и тече све до Београда.
„На свом путу она постаје исто гробница колико и река, почиње да плаче исто колико и шуми, њом тече крв исто колико и вода, јер је она била сведок многих наших страдања кроз векове", рекао је Додик.
Свака кап воде у Сави, свака птица која ју је надлетала, свака риба која у њој живи и сваки цвет који расте на њеној обали су, каже Додик. сведоци нашег страдања.
"Наша освета је што данас постоје Срби који су се окупили да одају пошту нашим жртвама, јер да су се остварили планови, чији је један дио била злочиначка акција `Олуја` Срби не би постојали", истакао је он.
Додик је рекао да је данас, 25 година од највећег етничког чишћења у модерној Европи, када је са својих огњишта протерано 250.000 Срба, време да се каже да је за сваког Србина "Олуја" дио геноцидног плана о нестанку Срба, истог оног који је спроводила Независна Држава Хрватска.
Додик је рекао да је "Олуја" део континуитета који је почео 1895, 1902. и 1905. године када су у Загребу организовани погроми Срба, као и покатоличавања српског народа од 1908. године, а тај процес је настављен и у Првом и Другом светском рату, да би добио име Независна Држава Хрватска и лице кроз сваког фашисту и усташу.
"Тај процес и тај план добио је свој резултат кроз геноцид у Јасеновцу, Јадовну, Јастребарском, Пагу и другим нашим стратиштима. Тај процес настављен је у задарској кристалној ноћи 1991. године, а свој коначни циљ, нестанак Срба са тог простора, добио је злочиначком акцијом 'Олуја'", исткао је Додик вечерас у Сремској Рачи у обраћању на обележавању 25 година од српског страдања у хрватској акцији "Олуја".
Српски члан Председништва БиХ подсетио је да је простор Далмације и Лике, који су Срби населили још у деветом веку, очишћен од Срба, исто као и простор Кордуна, Баније и Славоније који је српски народ у већем броју населио у 16. вијеку.
"Можда је најбољи пример за то да је 'Олуја' наставак планова из прошлости наш сународник Љубан Једнак из Глине. Овај поносни Србин је једини из свог села 1941. године преживео монструозни усташки злочин у глинској цркви. Преживео је храбри Љубан овај злочин тако што се рањен пребацио међу своје мртве сународнике који су били припремљени за бацање у јаму. Љубан је то преживео и вратио се у своју кућу у Глини.
Преживео је Љубан Једнак и тешка сведочења против усташког злочинца Артуковића након којег се вратио у своју кућу у Глину. Преживео је Љубан и 26. јун 1991. када су усташе највише пуцале на његову кућу, јер су знале да је он једини живи сведок монструозног злочина оних чији они план настављају. И након тога се Љубан Једнак вратио у своју кућу у Глину", подсетио је Додик.
Он је нагласио да је Љубан Једнак сигурно био поносан и када га је патријарх Павле одликовао и пољубио му руку, а само четири дана након тога дошла је "Олуја" након које се Љубан није вратио кући у Глину, већ је умро у Београду, како кажу, од туге.
Неки славе датуме када је страдао српски народ.
Додик је рекао да му никада неће бити јасно зашто се неки окупљају да славе датуме када је страдао српски народ.
"Увијек када се овако окупљамо заједно, не као две српске државе или председник Вучић и ја као два представника народа, већ да заједно као народ обележимо овакве и сличне датуме из наше историје, а када у исто време видимо друге, наше комшије да славе, увек помислим да се ми окупљамо или да обележимо почетак наших борби за слободу, а ти датуми нису у вези са било чијим страдањем, или се окупљамо да се сетимо наших страдања", рекао је он.
Додик је нагласио да су сви датуми које Срби обележавају, и Први српски устанак, и Дан примирја у Првом светском рату и Дан сећања на жртве Јасеновца и 9. јануар 1992. године када је проглашена Република Српска, Дан сећања на жртве НАТО агресије, датуми који се тичу српског народа, његове слободе и страдања.
"Питам се како неко може као себи важан датум да обележава дан када је протјерано 250 хиљада људи, када је спаљено 20 хиљада кућа и када је убијено више од 2.000 људи од којих 1.500 цивила. Како неко то може славити", упитао је Додик.
Према његовим речима, ако су у Хрватској помислили да ће им улазак у ЕУ скрити трагове нечовештва, преварили су се, јер довољно би било да било ко из Европе или света обави два пописа тог времена и да упореди бројке и упита се како је само десет година после неколико стотина хиљада Срба мање на простору данашње Хрватске.
Он је упитао како неко то може звати дан "домовинске захвалности", коме се та захвалност упућује, да ли онима који су носили симболе на којима је писало "за дом спремни", за шта им је та домовинска захвалност, зар за то што су запалили 20.000 кућа, убили 1.500 жена, деце и старих и за то што су протерали 250.000 Срба са њихових огњишта?
"Ако им је за то домовина захвална, то довољно говори и о том дану и тој захвалности и о тој земљи", рекао је Додик, истичући да су са "Олујом" побили и истерали Србе, али да српски народ није нестао нити ће нестати, нити има те олује и урагана и других који може избрисати са лица земље народ у чије темеље је узидан косовски завет, а у биће Светосавље и који толико љуби слободу да је за њу страдао вековима.
