Путин: Немам двојника, била је таква иницијатива после 2000, али сам то одбио

РУСКИ ЛИДЕР ПИТАН „ИМАТЕ ЛИ ДВОЈНИКА“ И У СЕПТЕМБРУ 2001. И У АВГУСТУ 2009.

* У измењени устав Русије највероватније ће бити унета формулација да је руски „језик државотворног народа“, а истовремено гарантовано очување етнокултурног и језичког богатства и разноликости

* Шеф „Мосфилма“, Карен Шахназаров, предложио да су у нови устав РФ унесе да је она правни наследник СССР и Руске империје

___________________________________________________________________

        ВЛАДИМИР Путин је открио да је после 2000-те постојала идеја да га у неким ситуацијама замењује двојник, али да је он то одбио.

        У интервјуу државној новинској агенцији ТАСС додатно је објаснио:

        „То је било у време наше најтеже борбе са тероризмом. Идеја се сводила на то да се дублер шефа државе појављује на местима која ниссу у то време била безбедна“.

        Путина је једна жена из Костромске области још у децембру 2001-ве питала има ли двојника и сама сугерисала да му се препусте „неки протоколарни сусрети“.

        Путин јој је одговорио да нема двојника.

        У августу 2009-те, Путин и Дмитриј Медведев су изашли на градску риву да прошетају. Једна жена, чим их је видела, проценила је да то нису већ њихови двојници. Међутим, Путин јој је уз осмех рекао:

        „Нисмо двојници, прави смо“.

        Председник Русије је, иначе, на заседању радне групе за уставне промене рекао да је Москва исплатила дугове свих бивших совјетских република (само за Украјину, 16 милијарди долара), али да није добила „иностране активе СССР“.

        Неке совјетске екс-републике, нису Русији препустиле совјетске некретнине по свету.

        На ово је шеф „Мосфилма“, Карен Шахназаров, предложио да су у нови устав Русије унесе да је она правни наследник СССР и Руске империје.

        Путин је на истом заседању уставне радне групе открио да ће у измењени устав највероватније бити унета и формулација да је руски „језик државотворног народа“, али и истовремено гарантовати очување етнокултурног и језичког богатства и разноликости“.

        Још је објаснио: „Има много наших људи који живе у иностранству. Лично сам се уверио да у њиховом случају, на пример, није важно којој националности или етничкој групи припадају. Тамо су сви Руси и носиоци руске културе и руског језика. Сви они имају право и да себе тако називају. Наш задатак је да са њима држимо везу и да их заштитимо“.