Милов дворски писац Милорад Поповић би да литије прогласи за Амфилохијеву исламску револуцију
ТВРДИ ДА УЧЕСНИЦИ ЛИТИЈА УОПШТЕ НЕ ПРОТЕСТУЈУ ПРОТИВ ЗАКОНА О СЛОБОДИ ВЕРОИСПОВЕСТИ

Фактички тврди да само он Мило и Мираш имају
право на Црну Гору - Милорад Поповић
* Подмеће и тврди: „СПЦ је по црногорским градовима недавно започела ‘молебан револуцију’, чији су политички циљеви отворено антицрногорски, идентични оним из времена ‘догађања народа’ и ‘антибирократске револуције’. Мета СПЦ није закон; мета им је држава Црна Гора“
* „Ријеч је о покушају успостављања хибридне теократије, у којој имате врховног поглавара, неприкосновеног ауторитета како у вјерском, тако и у политичком, моралном и сваком другом смислу. Шетње ће трајати док се шетачи не уморе. Успут ће покушати да изазову инцидент како би силом срушили власт. Јер, литије су, у то нема сумње, припрема за насиље“
* ФАКТИ: Овај је, по свему судећи, настао укрштањем Ранка Кривокапића, Ненада Чанка и Латинке Перовић. За њега Срби у Црној Гори једва и да постоје. Он би, у сваком случају, волео да уопште не постоје. Сви који су у литијама за њега су жртве великосрпске пропаганде и експоненти великосрпског национализма. Њима у Црној Гори не треба да припада ништа, па је зато све што траже „рушење државе“ и плод спољне агресије на Црну Гору. Зато призива у помоћ `деведесете` и исламску револуцију... Само, овако слепљени Поповићев Франкенштајн, то ће и остати – жалосни дукљански Франкенштајн
______________________________________________________________________
МОНТЕНЕГРИНИ-дукљани имају своје историчаре, своје писце, своје академике, своје-распоп-митрополите.
Сви су мањи или већи србофоби. Да поново наступе ратна и зла времена – већина би се приклонила новом Хитлеру, Ватикану и новим усташама...
Једна од птичурина из тог јата је и дукљанска списатељска перјаница Милорад Поповић који је добитник највећих монтенегро-награда.
Он је у интервјуу за „Дане“ – имајући у виду народни молитвени покрет за одбрану српства у црној Гори и светиња СПЦ оценио да је Цетиње „једина слободна територија” у Црној Гори.
Служећи се истом квазилогиком као и потписници „Апела 88“, измудровао је:
„Наводно протестујући против недавно усвојеног Закона о слободи вјероисповијести, СПЦ је по црногорским градовима недавно започела ‘молебан револуцију’, чији су политички циљеви отворено антицрногорски, идентични оним из времена ‘догађања народа’ и ‘антибирократске револуције’. Мета СПЦ није закон; мета им је држава Црна Гора“.
Поповић је литије упоредио са Исламском револуцијом:
„Ријеч је о покушају успостављања хибридне теократије, у којој имате врховног поглавара, неприкосновеног ауторитета како у вјерском, тако и у политичком, моралном и сваком другом смислу”.

Није прецизирао да ли је и селектор ватерполиста Црне Горе Владимир Гојковић
Амфилофијев талибан или жртва великосрпске пропаганде
Замољен да прокоментарише спремност верника спремни да светиње СПЦ бране својим животима, изговорио је:
„То је глупост. Шетње ће трајати док се шетачи не уморе. Успут ће покушати да изазову инцидент како би силом срушили власт. Јер, литије су, у то нема сумње, припрема за насиље.“
Упитан -одакле толики број људи на улицама, Поповић је устврдио да се ради о манипулацији која траје „још од деведесетих година“:
“Насловне стране београдских контролисаних таблоида можда мијењају уреднике, али не и уређивачку политику. Бруталне лажи што су их некада шириле Политика, Експрес политика и Вечерње новости, уперене против црногорског комунистичког руководства – оно је након тога срушено са власти, а Црна Гора гурнута у срамни рат за остварење великосрпских интереса – данас шире Информер, Пинк, Миломир Марић, Политика, Вечерње новости Милорада Вучелића”.
Поповић је “концерн Вијести” назвао „носећим стубом великосрпске пропаганде“.

Никола Миротић игра за Шпанију, али Поповић и њему индиректно суди због
припадања Српској православној цркви, а не дукљанизму
Ни за ту оптужбу није понудио ни један једини аргумент.
У наставку интервјуа је посегнуо за новом манипулацијом: да СПЦ у Црној Гори тврди да су Острог и Цетињски манастир власништво Србије.
То му је било мало па је додао:
“Зашто Србији не преписати и Биљарду, резиденцију Петра II Петровића Његоша? Или Двор краља Николе? Или Октоих Црнојевића? Ако је већ Србија могући власник свега што сам навео, зашто у једном моменту Београд од Подгорице не би тражио да му препише и Аеродроме Црне Горе, Луку Бар или црногорско море и обалу? Ту политику СПЦ данас брани.”

Само полиграф би показао да ли се Поповић
митрополита више боји или га више мрзи
Завршавајући интервју, Поповић је рекао:
„Када све саберем, просто не могу да вјерујем да Црна Гора и даље постоји, да успијева да се одбрани. И то не захваљујући способности и храбрости Црногораца, која је, узгред, веома упитна, него зато што је супротна страна у ћорсокаку, у митовима, у фантазијама које не кореспондирају са данашњим временом и свијетом. У историјском смислу, ма како се завршила „молебан револуција“ у Црној Гори, позиције оних који иза тога стоје остају губитничке.“
Поповић би, више је него јасно, волео да су Срби Црне Горе у ћорсокакуи да су у неповратној губитничкој позицији и они и Србија.
А највише би волео – да се они који су у литијама уморе и покајнички падну пред његове и Милове ноге.




















