НБС за само пет месеци 2012. под Шошкићем оштетила грађане за 700 милиона евра

МИЛЕНКО ЏЕЛЕТОВИЋ У ИМЕ СНС О НЕОПХОДНОСТИ ИЗМЕНА ЗАКОНА О НАРОДНОЈ БАНЦИ СРБИЈЕ

Дејан Шошкић

• Током последњих неколико месеци национална валута је ослабила близу 15 посто, што је имало погубне последице и по привреду и по грађане
• Економски аналитичари Српске напредне странке су израчунали да је за само пет месеци, на основу раста девизног курса, привреда задуженија за преко две милијарде, сада већ и преко 2,85 милијарди евра, а грађани за преко 700 милиона евра
• Тренутни ниво девизних резерви је 10,15 милијарди евра и за годину дана опао је за две милијарде
• Деветомесечна покривеност увоза смањена је на седмомесечну
• Нема сумње да ће акционари Агробанке добити међународну арбитражу, а то значи да ће 70 милиона евра које траже – захваљујући неодговорности НБС - бити додатни трошак за грађане Србије

         СРПСКА напредна странка демантује тврдње да се изменама и допунама Закона о Народној банци Србије нарушава Уставом гарантована самосталност Народне банке. Напротив, потврђује се њена и организациона и персонална и функционална независност.

         Основни циљ и мотив измена је омогућавање, односно стварање услова да Народна банка Србије ефикасно реализује сва четири циља монетарне политике, а посебно - да врши пет основних поверених јој функција. Колико су оправдане измене и циљеви доношења новог Закона о Народној банци Србије најбоље илуструје и чињеница да актуелно руководство НБС и њена монетарна политика нису остварили ниједну од пет зацртаних функција.

         Кренимо редом. Прва функција и обавеза Народне банке јесте да управљајући новцем и каматним стопама обезбеди стабилну, ниску стопу инфлације која ће омогућити и привреди и грађанима да у повољном амбијенту остваре одржив економски развој и, наравно, да омогући управљање новцем и каматним стопама, а пораст запослености. Србија, и поред рестриктивне монетарне политике, нажалост, има и данас једну од највећих стопа инфлације у Европи.

         У 2007. години остварена стопа инфлације је седам процената, далеко изнад циљане стопе, а о стопи незапослености од 25 процената, такође једној од највиших у Европи, да и не говоримо. Дакле, прва функција Централне банке апсолутно није остварена и поред рестриктивних мера које су имале изузетно негативна дејства по привредну активност земље.

         Друга функција, а могли би спојити са трећом, односи се на обавезу Народне банке Србије да води рачуна о вредности националне валуте, поверењу у динар, што привреди и грађанима олакшава доношење пословних одлука и планирање будућности. А током последњих неколико месеци је национална валута ослабила близу 15 посто, што је заиста имало погубне последице и по привреду и по грађане.

         Економски аналитичари Српске напредне странке су израчунали да је за само пет месеци, на основу раста девизног курса, привреда задуженија за преко две милијарде, сада већ и преко 2,85 милијарди евра, а грађани за преко 700 милиона евра.

         Дакле, захваљујући неуспешној политици Народне банке Србије, за само неколико месеци привреда и грађани су задуженији за преко 3,5 милијарди евра и ако томе додате милијарду и 500, 600 милиона евра потрошених девизних резерви на неуспешним интервенцијама у циљу одбране девизног курса, испада да смо за неколико месеци задуженији, захваљујући политици Народне банке Србије, за близу или преко пет милијарди евра.

         Треба ли наглашавати да је тренутни ниво девизних резерви 10,15 милијарди евра и да је за годину дана опао за две милијарде, а да смо деветомесечну покривеност увоза смањили на седмомесечну.

         Често је Народна банка Србије енормном продајом благајничких записа директно утицала на курс, да би, затим, продавала и трошила девизне резерве у циљу спречавања прекомерног његовог раста.

         Колико је 2,85 милијарди значајно за привреду, најбоље указује чињеница или податак да ако одете у Агенцију за привредне регистре и погледате завршне рачуне српске привреде, видећете да је укупан профит у 2011. години био нешто мањи од  милијарду евра. А ако то упоредимо са ове 2,85 милијарде, лако је закључити, не треба бити бог зна какав математичар, да ће српска привреда комплетан профит наредне три године платити само овим курсним разликама које су настале по основу ерозије динара у последњих пет месеци.

         Треба ли уопште помињати ову последњу реченицу из друге и треће функције Народне банке Србије, која говори о расту животног стандарда који се, признаћете и сами, просто стрмоглавио у последње две године.

         Четврта и можда најболнија тачка и функција Народне банке Србије односи се на ефикасно обављање платног промета и контролу рада пословних банака и других финансијских институција, и ту Српска напредна странка сматра да је Народна банка Србије направила највеће пропусте у погледу контроле рада пословних банака, неких пословних банака и просто омогућавања да се десе највећи финансијски скандали у новије време, а да, притом, нико није ни процесуиран, нити је према мишљењу Народне банке било ко одговоран.

Миленко Џелетовић

         Мислим на случајеве Агробанке, Развојне банке Војводине, Металс банке, мислим на Привредну банку, мислим на Српску банку.

         Агробанка је заиста еклатантан пример неодговорности Народне банке Србије, која је послала негативан сигнал страним инвеститорима да просто у оваквом институционалном решењу не постоји контролни механизам да се ex antes спрече финансијски скандали, већ ћемо ex post трошкове таквих скандала пребацити на терет пореских обвезника, тако што ћемо из буџета узети 85 милиона евра за формирање нове Агробанке и нико неће одговарати, и наставља се стара прича.

         Ако томе додамо да је дубиоза 300 милиона евра, заиста је невероватно да је Србија једина земља у Европи у којој може да пропадне једна банка, да вас то кошта преко или близу пола милијарде са оним вероватно плаћеним одштетним захтевом пред Међународним судом, а да, притом, Народна банка Србије сматра да није одговорна, иако је у њеним рукама пруденцијална контрола.

         НОВИНАР: Постоји захтев акционара у Агробанци да им се исплати 70 милиона евра на име улагања у банку. Ко ће то да плати ако Међународна арбитража пресуди у њихову корист, а вероватно хоће? И друга ствар: први пут су се у последњих 12 година, иако је и раније било промена гувернера и пре истека мандата и слично, огласиле међународне организације са својим коментарима. Како то коментаришете?

         ЏЕЛЕТОВИЋ: Платиће грађани Србије, односно порески обвезници, јер ће несумњиво акционари Агробанке добити међународну арбитражу. Поред оних 300 милиона проћерданих и 85 већ узетих из буџета за формирање Нове Агробанке, тих 70 милиона ће бити додатни трошак за грађане Србије. Опет, захваљујући неодговорности Народне банке Србије.

         Што се тиче другог питања, претпостављам да мислите на петицију за „несмену“ гувернера. То је веома занимљива ствар.

         Имали током последњих 12 година четири или пет влада и свака је влада постављала свог гувернера. Хајде да се не лажемо: гувернер Шошкић није дошао без обилате помоћи Демократске странке,  ада ли је формално или неформално био члан, сасвим је неважно.

         Поставља се објективно питање: шта значи то да се један део извршне власти, макар то била и Народна банка Србије, остави ван контроле Народне скупштине Србије?