Лондонски самит НАТО: Кина фактички проглашена главном претњом Западу

ЈЕСУ ЛИ СЕ ПРЕМИЈЕРИ КАНАДЕ, БРИТАНИЈЕ И ХОЛАНДИЈЕ ЗАИСТА ПОДСМЕВАЛИ ТРАМПУ?

* Лондон је показао да Трамп све више багателише Европску унију и да од осталих држава чланица НАТО тражи једино да повећају војне расходе. Трамп и на Трудоа и остале гледа `одозго`, а на Европљане као на најважније савезнике „са периферије“ јер још од 2015-те сматра да се центар светске моћи и власти – по први пут за 500 година – премешта из Северног Атлантика у Северни Пацифик. Да се све главне ствари више не догађају – и да се неће ни догађати – између САД  и ЕУ (која је под америчком заштитом), већ између САД и Кине

* Јенс СТОЛТЕНБЕРГ: „Не намеравамо да НАТО премештамо у Јужно Кинеско море, али морамо сложно одговарати на претње са стране Кине. То је суштински нови задатак НАТО који је досад био окренут највише према СССР и Русији“

_________________________________________________________________

        НАЈМОЋНИЈИ и најпрогоњенији човек планете – Доналд Трамп – напустио је самит НАТО  у Лондону пре његовог завршетка и увређен.

        Зато што су му се неке колеге – на челу са канадским премијером Џастином Трудоом – подсмевале.

        Већ су се појавиле процене да је лондонски самит западне војне алијансе био „најскандалознији у целој њеној 70-годишњој историји“.

        Натовци су у главни град Велике Британије стигли `под теретом` оцене француског председника, Емануела Макрона, да НАТО управо преживљава „мождану смрт“, а онда се појавио видео тајно снимљен на пријему који је краљица Елизабета Друга приредила учесницима самита.

        На снимку су премијер Канаде, Велике Британије и Холандије који се шале на рачун нечијег кашњења.

        Трудо на снимку – смејући се – говори: „У његовом тиму сви су зинули од чуда и не могу уста да затворе“.

        Британски лист The Independent тврди да је то било подсмевање конференцији за медије на којој се пред новинарима Трамп појавио заједно са Макроном.

        Исти лист је посебно указао да амерички лидер веома воли импровизоване прес-конференције поводом преговора са страним државницима.

        Замољен да прокоментарише видео-снимак са пријема, Трамп је Трудоа назвао „дволичним“ и, нимало успут, подсетио да Канада избегава да војне расходе подигне до 2 одсто националног БДП.

        Додао је да Трудоа, упркос свему, сматра „добрим момком“.

        Ово је било у функцији „затрпавања проблема“. Као и тврдња – пред почетак преговора са италијанским премијером Ђузепеом Контеом да је Макрон повукао властите речи о „можданој смрти“. Наводно зато што је схватио да ли пакт ушао у фазу сопственог јачања.   

        Лондон је, заправо, показао да Трамп све више багателише Европску унију и да од осталих држава чланица НАТО тражи једино да повећају војне расходе. Чак им демонстрира да ће их држати под притиском док се то не догоди.

        Трамп и на Трудоа и остале гледа `одозго`, а на Европљане као на најважније савезнике „са периферије“. За њега је главни супарник – Кина.     

        Трамп још од 2015-те на различите начине тврди да се центар светске моћи и власти – по први пут за 500 година – премешта из Северног Атлантика у Северни Пацифик. Да се све главне ствари више не догађају – и да се неће ни догађати – између САД  и ЕУ (која је под америчком заштитом), већ између САД и Кине.

        Натовци су у свом лондонском „закључном документу“ по навици навели да су „агресивна дејства Русије“ претња Алијанси, а по први пут су навели да је јачање моћи и утицаја Кине за њих истовремено „и могућност за продубљивање сарадње и проблем“.

        Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг тим поводом је рекао:

        „Кина има други по величини војни буџет у свету. Недавно је стекла нове војне могућности које укључују и нова нуклеарна оружја. На то морамо заједнички одговорити. Ми не намеравамо да НАТО премештамо у Јужно Кинеско море, али морамо сложно одговарати на претње са стране Кине. И у сајбер-простору. То је суштински нови задатак НАТО који је досад био окренут највише према СССР и Русији“.  

        Вашингтон ће – по проценама – од ЕУ тражити да подржава САД у трговинском рату са Кином, да ограничи доступ Кине својим технологијама, поготово у „осетљивим областима“.

        Мада се то још на Западу прикрива, САД  и њихови савезници Кину већ сматрају својим главним конкурентом и главном претњом.