Додик: БиХ би требало да прихвати споразум о разграничењу који је предложила Србија

УПОЗОРИО ДА СЕ ТО ПИТАЊЕ НЕ СМЕ ОДЛАГАТИ ЈЕР СЕ НЕЋЕ РЕШИТИ САМО ОД СЕБЕ

* Подсетио је да су у мандату Председништва БиХ, у којем су били Младен Иванић и Драган Човић, обојица прихватила да питање границе буде решено, али је то оспорио бошњачки представник Бакир Изетбеговић и то само из жеље да то питање остане отворено.

* Зато ће, наглашава, решавање тог питања морати да чека „ситуацију код Бошњака", иако су на спорним подручјима, и са једне и са друге стране, Срби, Србија и Република Српска:  „У том погледу, ми то питање из РС посматрамо као нешто неважно, а они у Сарајеву покушавају да га зграбе и да се око тога споре“

* Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су делови код Зворника и Бајине Баште, односно хидроелектрана Зворник и Бајина башта, и око пруге Београд-Бар на траси кроз БиХ и општине Прибој и Рудо

* Александар ВУЧИЋ открио да је Србија, када је реч о хидроелектранама, прихватила да граница иде средином тока Дрине и додао: „Ми достављамо папире да је Србија улагала и са друге стране ријеке, као и о експропријацији, а од друге стране нисмо добили ниједан документ о улагању. Ради се о 14 и 37 хектара, а не о стотинама хиљада. Тражили смо право службености на 99 година, а територија је ваша“

_______________________________________________________________________

         ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ Председништва БиХ Милорад Додик изјавио је да се решавање питања граница између Србије и БиХ мора актуелизовати и да се не сме оставити времену са уверењем да ће се само од себе решити, а за Танјуг каже да би требало прихватити споразум о разграничењу који је предложила Србија.

         Додик је током Самита Процеса сарадње у Југоисточној Европи указао на проблем границе БиХ са Хрватском и Србијом, наводећи да постоји застој и да се та питања морају актуелизовати.

         Он је предложио да Србија формира стручну комисију која треба да ријеши редослед потеза - да ли да се границе утврде према катастарском стању, па да се онда мењају или обрнуто.

         У изјави за Танјуг, Додик наводи да је, према његовом мишљењу, излаз из застоја - прихватање споразума онако како је предложен крајем 2017. године.

         "Ми га прихватамо, остаје да га прихвати и бошњачка страна", рекао је Додик.

         Подсетио је да су, у мандату претходног Председништва БиХ, српски и хрватски чланови Младен Иванић и Драган Човић прихватили да то питање буде решено, али је то оспорио бошњачки представник Бакир Изетбеговић и то само, како каже Додик, из жеље да то питање остане отворено.

         Зато ће, додаје, решавање тог питања морати да чека "ситуацију код Бошњака", што је, примећује, излишно јер су на спорним подручјима, и са једне и са друге стране, Срби, Србија и Република Српска.

         "У том погледу, ми то питање из РС посматрамо као нешто неважно, а они у Сарајеву покушавају да га зграбе и да се око тога споре", рекао је Додик.

         Граница БиХ и Србије дуга је 335 километара, а спорни су делови код Зворника и Бајине Баште, односно две хидроелектране - Зворник и Бајина башта, и око пруге Београд-Бар која пролази кроз БиХ и општине Прибој и Рудо.

         На трилатералном састанку БиХ, Србије и Хрватске у Мостару прошле године било је речи о овом проблему, а Александар Вучић је тада медијима пренео да је Србија већ понудила компромисно решење на основу разговора у Сарајеву и да су "двојица од тројице представника БиХ", како мисли, била су склона да га прихвате.

         "Спремни смо да и даље разговарамо, јер сматрам да то није тако крупан проблем. То можемо да решимо и много брже", рекао је тада Вучић и објаснио да је Србија, када је реч о хидроелектранама, прихватила да граница иде средином тока Дрине у том делу.

         "Ми достављамо папире да је Србија улагала са друге стране реке, као и о експропријацији, а од друге стране нисмо добили ниједан документ о улагању. Ради се о 14 и 37 хектара, а не о стотинама хиљада. Тражили смо право службености на 99 година, а територија је ваша", рекао је тада Вучић на примедбе Бакира Изетбеговића о нарушеном интересу БиХ.

         Како је још крајем 2017. године изјавио Вељко Одаловић, председник владине Комисије за разграничење са БиХ, будући да је Србија изградила обе хидроцентрале, извршила експропријацију и за око 1.200 хектара земљишта исплатила мештане, интерес Србије и најрационалније решење је да хидроцентрале буду у функцији и пуном капацитету на њеној страни.

         Како је објаснио, Србија је понудила одређене територије које би биле замена за оно што би по функционалности целине било могуће понудити.

         "Ми ниједном речју нисмо рекли да нећемо разговарати о предлогу који друга страна буде понудила", поручио је тада Одаловић.

         Кад је реч о прузи Београд-Бар, он је указао да она пролази десетак километара кроз територију БиХ и подвукао да је Србија била врло коректна.

         "Препознато је да би са 1.700 хектара површине земљишта, које би било дато у замену, а које би одговарало и по структури и по квалитету и вредности, по принципу 'метар за метар', то било решено на обострано задовољство", рекао је још крајем 2017. године Одаловић.

         Тада је напоменуо и да грађани општина Прибој и Рудо имају велике проблеме, јер им је живот испресецан граничним препрекама, те да се мора узети у обзир да хиљаде грађана чека да се то реши.

         "Србија је на све четири тачке имала коректне и конкретне понуде и желела је да тај проблем решимо. То не може да не одговара и БиХ, јер и њени грађани имају сличне проблеме. Не видимо ниједан разлог зашто не бисмо сели и разговарали - отворили питања и понудили решења", додао је он.

         Међутим, до данас питање четири спорне тачке на граници Србије и БиХ није решено.

         (Танјуг)