Хрватски историчар: Да Срби нису два пута ослобађали Далмацију од Италијана – Хрватска би била гладна
СРБИЈА ЈЕ ИМАЛА ПРИЛИКУ ДА СА ИТАЛИЈОМ ПОДЕЛИ ЈАДРАНСКУ ОБАЛУ, А НАПРАВИЛА ХРВАТИМА ДРЖАВУ
Горан Шарић
* 1918: Српска војска ослободила цијелу Далмацију и дошла све до Ријеке, гдје је ситуација 1918. постала драматична. Прво је у ријечку луку упловила италијанска ратна флота на челу са бродом "Емануеле Филиберто", а затим је у град ушао и пуковник Максимовић са 700 српских војника. Након тога долазе и Американци, Британци и Французи, па се у Ријеци нашло одједном чак пет савезничких војски. Од пуковника Максимовић тражено је да се повуче 20 километара, али су српски војници само прешли мост, остали у источном дијелу града и тако га сачували од пада у италијанске руке. Србија подјелу Хрватске није дозволила
* 1945: На самом крају Другог светског рата водила се једна од најжешћих битака Нијемаца и Италијана са партизанима — битка за Ријеку. Добро утврђена, на брежуљцима, Ријека је била готово неосвојива. У крвавом сукобу погинуло је више од 6.000 војника 4. армије, чију су окосницу чинили српски партизани (8. кордунашка дивизија, 7. банијска и 29. херцеговачка). Четврта армија ослободила је цијелу Истру, све до Трста. Због великог губитака својих војника, командант 4. армије Петар Драпшин се убио
* Горан ШАРИЋ: „У Хрватској тв-дневник сваки дан почиње као да је 1991, па није ни чудно што нико не зна зашто је Далмација у саставу Хрватске, али да зато сви знају да је ватерполиста заслужио батине јер: "ипак је он четник". Ипак сте ви идиоти“
* ФАКТИ: Да није било антисрпског идиотизма оних који су усвојили Нишку и Крфску декларацију и правили Југославију - Србија не би имала проблем ни са Титом ни са усташама ни са `великом Хрватском`. И Изетбеговићи и овај Горан Шарић сигурно не био хрватски хисторичар... А Мило Ђукановић не би био Монтенегрин (мада би било жалосно што има и таквих Срба)...
ХРВАТСКИ историчар Горан Шарић написао је на својој Фејсбук страници статус у ком је изнео став о последњим актуелним дешавањима у Хрватској.
Он у статусу говори о нападу на српске ватерполисте, али и о недавној изјави шефа ЕУ парламента да је Далмација "италијанска", преноси "Спутњик".
Објаву преносимо у целости:
„У новембру 1917. руске новине "Известија" објавиле су сензационалан чланак, садржај тајног Лондонског уговора који је 25. 04. 1915. потписан између Антанте (Велика Британија, Русија и Француска) и Италије. У замјену за напуштање табора Централних сила (Њемачка, Аустроугарска и Турска), Италији је обећана готово цијела источна обала Јадрана. Србија је требало да добије остатак далматинске обале, Славонију и БиХ, док је одлука о томе хоће ли Хрватска припасти Мађарској или ући у неку смањену Аустроугарску остављена за крај рата.
Међутим, српским војницима тај уговор није пуно значио, ослободили су цијелу Далмацију и дошли све до Ријеке, гдје је ситуација 1918. постала драматична. Прво је у ријечку луку упловила италијанска ратна флота на челу са бродом "Емануеле Филиберто", а затим је у град ушао и пуковник Максимовић са 700 српских војника. Након тога долазе и Американци, Британци и Французи, па се у Ријеци нашло одједном чак пет савезничких војски. Од пуковника Максимовић тражено је да се повуче 20 километара, али су српски војници само прешли мост, остали у источном дијелу града и тако га сачували од пада у италијанске руке. Србија подјелу Хрватске није дозволила.
Године 1945. на самом крају Другог светског рата водила се једна од најжешћих битака Нијемаца и Италијана са партизанима — битка за Ријеку. Добро утврђена, на брежуљцима, Ријека је била готово неосвојива. У крвавом сукобу погинуло је више од 6.000 војника 4. армије, чију су окосницу чинили српски партизани (8. кордунашка дивизија, 7. банијска и 29. херцеговачка). Четврта армија ослободила је цијелу Истру, све до Трста. Због великог губитака својих војника, командант 4. армије Петар Драпшин се убио.
Хрватска од туризма заради преко 13 милијарди евра годишње. Туризам, што директно што индиректно, чини скоро трећину БДП-а. Да српска војска два пута није ослобађала Јадран од Италијана, не би било 13 милијарди, па би Хрватска била гладна. Данас се тога више нико не сјећа. Данас Србе бацају са риве. Можда се ни ја не бих сјетио, можда бих и ја био у напасти да неког Србина гурнем у море да два дана након дивљачког напада на српске ватерполисте у Сплиту предсједник европског парламента, Италијан Антонио Тајани, није изјавио да су Истра и Далмација италијанске. Читава Хрватска била је згрожена том изјавом, али нико се није запитао — зашто Истра и Далмација више нису италијанске?!
У друштву у којем су осуђени ратни злочинци драги гости на државним прославама, у којем на Колиндиној инаугурацији сједи особа која је кокаином плаћала проститутку, у којем словеначки криминалац држи предавања по црквама о томе како у Јасеновцу није било геноцида, а дневник сваки дан почиње као да је 1991. није ни чудно да нико не зна зашто је Далмација у саставу Хрватске, али да зато сви знају да је ватерполиста заслужио батине јер: "ипак је он четник". Ипак сте ви идиоти", написао је историчар.
