ПУТИН: Са ЕУ бисмо могли да направимо тржиште од Атлантика до Пацифика

ГОВОР ШЕФА РУСКЕ ДРЖАВЕ НА САВЕТОВАЊУ АМБАСАДОРА И СТАЛНИХ ТРГОВИНСКИХ ПРЕДСТАВНИКА РФ У СВЕТУ (крај)

• Треба без устручавања да пласирамо производе руске војне индустрије. Наши партнери, као што су Сједињене Државе, Француска, Израел и друге државе - давно су дигли такве активности у ранг државне политике и спроводе је веома одлучно и ефикасно 
• Продубљивање интеграција на просторима ЗНД – то је срж наше спољне политике, правац усмерен на стратешку перспективу
• Плански ћемо водити процесе ка стварању Евроазијског економског савеза, што ће представљати још дубљу интеграцију. Очекује се да ће заједничко тржиште ујединити 165-170 милиона потрошача, да ћемо створити заједничко економско законодавство и обезбедити слободну размена капитала, услуга и радне снаге
• Највећи значај има стратешка и практична сарадња са Народном Републиком Кином. Ми планирамо да посветимо посебну пажњу продубљивању свих облика сарадње са кинеским партнерима, укључујући координацију активности на међународном плану
• Ми бисмо са Европом могли да поставимо амбициозне циљеве, за разлику од тренутних. Стварање јединственог тржишта од Атлантика до Тихог океана са потенцијалом у билионима евра, а и сам живот, хоћу да подвучем, нарочито у условима турбуленције светске економије, захтевају кретање баш овим путем 
• Треба признати да слику Русије у иностранству не формирамо ми, и зато је она често искривљена и не одражава реалну ситуацију у нашој земљи, нити њен допринос светској цивилизацији, науци, култури, а и положај наше земље у међународним пословима данас се осветљава једнострано. Они који пуцају и који стално наносе ракетне ударе овде и тамо, они су добри момци, а они који упозоравају на потребу уздржаног дијалога, они као да су за нешто криви 

         СПОЉНА политика Русије била је, јесте и биће самостална и независна. Она је поступна, сукцесивна и приказује уникалну, вековима обликовану улогу наше земље у светским пословима и у развоју светске цивилизације.  

         Она нема ничег заједничког са изолационизмом и конфронтацијом и предвиђа интеграцију у глобалне процесе. Њен дипломатски алат мора да буде динамичан, конструктиван, прагматичан и флексибилан. То се, конкретно, тиче активности на унапређењу економских интереса наше државе – то је најбитнији и нимало једноставан задатак.  

         Признајем, за сада ми најчешће губимо од наших страних партнера који вештије и упорније лобирају за своје пословне интересе.  

         О ресурсима економске дипломатије причамо већ неко време, почевши од 2000. године. О томе смо разговарали и за време прошлог сусрета, међутим кардиналне промене се нису догодиле. Постоји, свакако, напредак. То и сам видим, али, подвлачим, кардиналних промена за сада нема.  

         На спољним тржиштима руски бизнис се сусреће са неоправданим ограничавањима. То се посебно примећује у условима када светску економију захватају метастазе кризе и када протекционизам постаје норма. Сасвим недавно сам са колегама имао част да на сусрету „двадесеторице” разговарам о томе на најдиректнији начин. Прича се много, али, нажалост, за сада ефикасних инструмената за борбу са протекционизмом ипак нема. Треба да радимо жустрије.

         Домаћем бизнису је потребна дипломатска подршка. Разуме се да сâм бизнес мора да обавештава МИД и његове службе, укључујући оне у иностранству, о својим плановима, а наше службе у иностранству морају да енергичније помажу нашим компанијама у раду на спољним тржиштима и у реализацији перспективних економских иницијатива. При чему треба адекватно реаговати на сваки случај дискриминације руске робе, услуга и инвестиција, не дозвољавајући непоштену конкуренцију. У сваком случају треба се борити и енергично одговарати на такве појаве.  

         Треба без устручавања да пласирамо производе руске војне индустрије. Наши партнери, као што су Сједињене Државе, Француска, Израел и друге државе - давно су дигли такве активности у ранг државне политике и спроводе је веома одлучно и ефикасно.  

         Важно је искористити могућности које се отварају припајањем Русије Светској трговинској организацији. Ми знамо да овде постоји и ризик, али постоје и плусеви. Треба искористити тее додатне могућности.  

         Поново подвлачим: продубљивање процеса интеграција на просторима ЗНД – то је срж наше спољне политике, правац усмерен на стратешку перспективу. Покретачка снага интеграције је, без сумње, „тројац” - Русија, Белорусија и Казахстан, које су формирали Царински савез и почеле да раде у формату јединственог економског простора.   

         Плански ћемо водити процесе ка стварању Евроазијског економског савеза, што ће представљати још дубљу интеграцију. Очекује се да ће заједничко тржиште ујединити 165-170 милиона потрошача, да ћемо створити заједничко економско законодавство и обезбедити слободну размена капитала, услуга и радне снаге.  

         Веома нам је жао да је ван оквира овог процеса још увек остаје братска Украјина. Према најнезависнијим, објективним проценама стручњака, приступање Украјине овом интеграционом удружењу, свакако би и Украјини и целом процесу дало додатну динамику, било би веома позитивно како са економске тако и са социјалне тачке гледишта. Понављам, и за саму земљу и за цело удружење.  

         Сада сам говорио да тржиште потрошача код нас, у саставу „тројке”, чини отприлике 170 милиона, а заједно са Украјином било би 210-220 милиона. Сложићете се да би та синергија била колосална. Али, ми одлично разумемо да је питање путевима интеграције, учешћа у различитим интеграционим удружењима – свакако суверени избор украјинског народа и украјинске државе на челу са данашњим руководством.  

         Ми ћемо да прихватимо њихов избор са поштовањем, тражићемо различите облике сарадње, најоптималније и погодне да се сарадња активно развија.  

         Русија ће и даље јачати своје позиције у Азијско-Пацифичком региону. Глобална криза наравно није заобишла ни АПР, али регион наставља да јача своју економску моћ, чува у значајној мери своју динамику, постаје нови центар глобалног развоја. Наше учешће у динамичним процесима интеграције на азијско-пацифичком простору, убеђен сам, одразиће се на социјално-економском развоју Сибира и Далеког Истока Руске Федерације.   

         Највећи значај има стратешка и практична сарадња са Народном Републиком Кином. Ми планирамо да посветимо посебну пажњу продубљивању свих облика сарадње са кинеским партнерима, укључујући координацију активности на међународном плану. То се односи и на друге азијске државе које добијају на значењу, пре свега то се тиче нашег традиционог партнера и пријатеља – Индије.   

         Наставићемо ширење сарадње са земљама Латинске Америке и Африке. До пре само неколико година, овом правцу се није посвећивало довољно пажње.

         Природно, на све начине ћемо развијати наше традиционалне везе са Европом. Подсетићу да више од четвртине обима спољне трговине Русије отпада на Немачку, Италију, Француску и Холандију.  

         На јунском самиту са Европском Унијом потврђен је приоритетни карактер руско-европског стратешког дијалога. Узгред, Русија преко додатних уплата у ММФ учествује и у пружању финансијске помоћи кризним економијама еврозоне. У исто време, ниво сарадње са ЕУ, према нашем мишљењу, још увек не одговара политичком и економском потенцијалу страна.  

         Како сам већ више пута спомињао, ми бисмо са Европом могли да поставимо амбициозне циљеве, за разлику од тренутних. Стварање јединственог тржишта од Атлантика до Тихог океана са потенцијалом у билионима евра, а и сам живот, хоћу да подвучем, нарочито у условима турбуленције светске економије, захтевају кретање баш овим путем.  

         Постоје и свакодневни задаци, без чијег решавања реално зближавање није могуће. Конкретно, визне олакшице са потпуним укидањем виза. Руска страна је већ спремна за такав корак. И на нашим сусретима са страним партнерима све чешће  чујемо од колега да је европски бизнис заинтересован у решавању овог питања у наскорије време.  

         Недавно сам у Лос Кабосу смо имао садржајан разговор са председником Сједињених Америчких Држава Бараком Обамом. Потврдили смо заинтересованост, ослањајући се на постигнуте  позитивне помаке последњих година, да се гради конструктиван, предвидљив и узајамно користан модел сарадње са Сједињеним Америчким Државама.  

         Узимајући у обзир статус Русије и САД као највећих нуклеарних држава, од наших држава, свакако, зависи решавање многих глобалних и регионалних проблема. У време компликација у међународним пословима константан и поверљив дијалог између наше две земље добија додатно значење.  

         Сада, као што је добро познато, у Сједињеним Државама је врело доба, доба предизборне компаније. Велико је искушење да се зараде додатни поени на јаким изјавама, да се сете идеолошких стереотипа и фобија, које би требало давно одбацити. Ми све то видимо, не драмимо, али ипак примећујемо. Одавно је требало да се одустане од такве праксе решавања унутарполитичких проблема, када се истовремено погоршавају међународне позиције или због тога страдају међународни односи.   

         Генерално, замена амандмана Џексона-Веника усмереног против Совјетског савеза за антируски закон или курс стварања система противракетне одбране - да би се нарушио стратешки биланс - не могу а да нас не узнемиравају. Ми смо о томе пуно и у различитим формама причали.   

         Поштоване коллеге, такође бих желео да кажем да су традиционалне, прихваћене методе међународног рада у нашој дипломатији доста добро примењене, мадас не савршено. Али, што се тиче коришћења нових технологија, например, такозване, „меке силе”, свакако, имамо о чему да размишљамо.  

         Подсетићу да политика „меке силе” предвиђа истицање својих интереса и прилаза уз помоћ убеђивања и привлачења симпатија на своју страну, ослањајући се на достигнућа не само у материјалној већ и у духовној култури, као и у интелектуалној сфери.  

         Треба признати да слику Русије у иностранству не формирамо ми, и зато је она често искривљена и не одражава реалну ситуацију у нашој земљи, нити њен допринос светској цивилизацији, науци, култури, а и положај наше земље у међународним пословима данас се осветљава једнострано. Они који пуцају и који стално наносе ракетне ударе овде и тамо, они су добри момци, а они који упозоравају на потребу уздржаног дијалога, они као да су за нешто криви.  

         А криви смо због тога, што лоше објашњавамо своју позицију. Ето зашто смо ми криви.  

         Није потпуно ангажован фактор руског језика, који је један од званичних језика ОУН, на ком комуницирају у многим земљама. Знам о плановима који су у припреми у овој сфери: МИП, Россотрудничество, Руско географско друштво и молим да се на овим плановима и идејама активније ради.  

         Поново подвлачим: руске дипломатске и конзулске службе су обавезне да 24 сата штите права и интересе наших грађана и сународника у иностранству. Треба муњевито реаговати на потребе људи и пружати им неопходну помоћ и подршку.  

         Поштовање према држави у многоме се одређује тиме, како се она брине о својим грађанима, који су се, без обзира из ког разлога, нашли у тешкој или непредвидљивој ситуацији у непознатој средини. И, наравно, улога сународника, који стално живе у иностранству, захтева темељно осмишљавање.   

         Многи желе да буду корисни за своју историјску отаџбину, желе да је подрже, а наше институције у иностранству ипак (хоћу да се изразим пажљиво) потцењују такво расположење и такве могућности. Сматрам да треба да се вратимо на питање поједностављења процедуре одобравања руског држављанства онима који су имали држављанство СССР и директним потомцима људи који су рођени у СССР или чак у Руској Империји.  

         Поштоване коллеге, захтеви које постављамо спољнополитичким институцијама, наравно, праћени су бригом о дипломатама, о њиховом материјалном стању. И, као што знате, дао сам Влади Руске Федерације задатак да изради нацрт јачања ресурсног и кадровског потенцијала система МИП Русије.  

         Такође је потписана Наредба о установљавању заставе Министарства спољних послова.

         Низ истакнутих сарадњика је одликован државним наградама и ја им од свог срца честитам.