Има ли Дачић право кад тврди да би папина посета помогла Србији да одбрани КиМ?
ПОВОДОМ ПРИТИСКА МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА НА СПЦ ДА СЕ НЕ ПРОТИВИ ФРАНЦИСКОВОЈ ПОСЕТИ БЕОГРАДУ
* Два су основна разлога што се СПЦ деценијама противи папским доласцима у Србију. У убијањима Срба западно од Дрине, њиховом насилном хрваћењу и протеривању из Хрватске под усташким режимом од 1941. до 1945. учествовали су и бискупи и фратри, чак њих 1.200. Ко није прихватао промену вере и није побегао из Хрватске- био је брутално убијен. Таквих Срба су стотине хиљада. А други разлог неприхватања је започета канонизација надбискупа Алојзија Степинца (за блаженог је био проглашен под папом Војтилом)
* Може ли се све ово тек тако гурнути у страну, ставити ад акта и зарад тренутног непризнавања квази државе Косова од стране Ватикана и тражити од СПЦ да промени одлуку и позове папу Франциска у Србију? Историчар Александар Раковић и верски аналитичар Драшко Ђеновић оцењују да то што Ватикан није признао самопроглашену независност Косова није адут који се може потезати када је реч о папином доласку
* Дачић је уверен да «од папе Франциска нећемо имати бољег саговорника на том месту у наредних неколико векова“. На страну министрова сазнања о далекој, вековној будућности и правој улози папе Франциска, којима чак конкурише чувеном Нострадамусу, али су овакве тврдње свакако неозбиљне и непримерене
* Драго ПИЛСЕЛ, хрватски новинар: „Римокатоличка црква у Хрватској се до данас није огрaдилa од устaштвa кaко су то раније учинили њемaчки бискупи од нaцизмa“
Пише: Јово ВУКЕЛИЋ
ДРАМАТИЗОВАЊЕ око тога да СПЦ промени одлуку и да прихвати да Папа Франциско посети Србију и упути му позив, које шири ових дана у српским медијима Ивица Дачић, потпредседник Владе и министар иностраних послова, крајње је некоректан гест према СПЦ и православним верницима.
И уједно повод за нашу серију текстова поводом идеје о посети Римокатоличког поглавара Србији, која се непрекидно припрема и преиспитује већ деценијама.
Дачић истиче: „Волео бих да се око тога (посете папе Србији) постигне сагласност, а нарочито бих волео да се не играмо са тим, јер је то питање оддржавног и националног интереса.“
Степинац камен спотицања
у односима Ватикана и СПЦ
Знају разлози зашто се СПЦ противи посети римокатолочког поглавара, а први је холокауст за време НДХ над стотинама хиљада Срба у Хрватској и постојање система логора Јасеновац (чији је командант био претходно рашчињени римокатолички фратар Томислав Филиповић, алијас ВјекославМајсторовић, познат по надимку Фра Сатана).
У прогонима и протеривању Срба из Хрватске под усташким режимом од 1941. до 1945. учествовали су и бискупи и фратри, чак њих 1.200 и организовали су поред тога и римокатоличење православих Срба. Ко није прихватао промену вере и није побегао из Хрватске био је брутално убијен. Таквих Срба су стотине хиљада.
Други разлог неприхватања од стране СПЦ да римокатолички поглавар дође у Србију је неприхватљиво за СПЦ проглашавање надбискупа Алојзија Степинца, римокатоличког поглавара у Хрватској за време ХНД, за блаженог од стране Ватикана (то је учинио папа Јован Други, Војтила).
СПЦ се не слаже ни са тренутним процесом канонизације овог крајње контраверзног надбискупа од стране Ватикана. Он је подржавао усташки режим НДХ, величао улогу поглавника Павелића.
Свуда је Степинац био у првим редовима са усташама, говоре о томе бројне фотографије и документи. Српски историчари, и не само они, имају много доказа о његовој подршци фашистичком режиму, умешаности у злочине усташа и свирепости у прогонима у убијањима Срба, жена и деце.
И на суђењу које је одржано после Другог светског рата, када је Степинац проглашен кривим, изнето је много ваљаних доказа о његовој кривици. Једино ако Србија не признаје то суђење Степинцу за време СФРЈ онда ти докази нама Србима не вреде. Надбискуп Степинац никада није изговорио ни реч осуде усташких злочина.
Може ли се све ово тек тако гурнути у страну, ставити ад акта и зарад тренутног непризнавања квази државе Косова од стране Ватикана и тражити од СПЦ да промени одлуку и позове папу Франциска у Србију?
Наш историчар Александар Раковић, и верски аналитичар Драшко Ђеновић оцењују „да то што Ватикан није признао самопроглашену независност Косова није адут који се може потезати када је реч о папином доласку.
Мешање српских власти у
одлуке и послове СПЦ
На овај начин Дачић отворено тражи од СПЦ да промени одлуку и позове папу у Србију и тако директно врши притисак на СПЦ и меша се у одлуке и послове цркве. И по Уставу то није дозвољено.
Наравно, одлука СПЦ да позове папу у посету би била политички скоро самоубиствен поступак, дугорочно штетан по српске националне и државне интересе. Са кобним последицама по положај преосталог српског становништва у Хрватској, које је и даље изложено притисцима за исељавање, претњама, пљачкању имовине... Зато се број Срба у Хрватској сваке године смањује. Има их сада једва 4 одсто.
Тако да нико, па ни Дачић нема права да се игра овакво озбиљним темама и проблемима, зарад остварења неких ситних и пролазних интереса.
Даље, Дачић наставља да говори о томе како би „било катастрофално да папа Франциско оде на „Косова“, а да не дође у Београд“!
Ово значи да постоји могућност да први човек Ватикана посети квази државу Косово, а да не посети Србију? Ко ли му је тек ово шапнуо?
Прво, Ппапа не може да посети Косово, кад Ватикан не признаје ту квази државу и није је признао има цела деценија. На чији позив би он ишао у посету непризантом Косову?
Значи, Франциско би могао посетити Косово и Метохију, само као део територије Србије, а за то би опет морао да добије одобрење и позив већинске верске конфесије, а то је - Српска православна црква.
Прави разлози зашто актуелни папа не намерава да посети Косово познати су боље упућеним у верске односе.
Ватикан је незадовољан, као и друге државе, што се од Космета ствара исламска земља, у којој су угрожене све друге конфесије. То је главни разлог незадовољства Ватикана, јер су римокатолички верници на Космету угрожени и њихов број се смањује.
Дачић даље наводи „како је долазак папе у нашем интересу“.
Ово је неодоворна изјава па скоро свако разуман остаје запањен. Познато је свима да се ни Ватикан, ни ниједан папа до данас, скоро 80 година од почињених злочина у НДХ и Босни и Херцеговини над Србима, као и ниједан поглавар Римокатоличке цркве у Хрватској није никада извинио Србима и Српској цркви за стравичне злочине у којима је учествовао и део римокатоличког клера, многи бискупи и фратри.
У књизи Виктора Новака „Магнум Кримен“ - Пола века клерикализма у Хрватској“, најпознатијег историчара и признатог стручњака за злодела Римокатоличке цркве у НДХ наводе се десетине и десетине имена и презимена римокатоличких свештеника који су окрварили руке. Римокатоличка црква се никада није оградила од њих, није их екскомуницирала , или осудила. Напротив, крили су те убице по манастирима широм света, а Павелић их је одликовао високим орденима.
Пре доласка у Србију неопходно је да највиши преставници Свете Столице оду и у усташки логор Јасеновац и тражи опроштај за грехе!
То је став велике већине православних верника СПЦ.
Дачић конкурише Нострадамусу
Већина, огромна већина православних грађана и у Србији и у Републици Српској и у Црној Гори и у другим срединама је против посете поглавара Ватикана Србији из наведених и многих других разлога поред морбидних убистава и протеривања Срба, силовања, пљачки културног блага, рушења кућа и цркава... Верници и припадници Српске православне цркве су против такве једне посете која би Србији као држави и и православним Србима донела срамоту и понижење.
Нико није против, како мисли Дачић, „да се наши званичници срећу са поглаваром католичкецркве“. Али, како каже пок. историчар Драгољуб Живојиновић: „Ствари су сложене и зато што су истовремно уско повезани и црквени и државни интереси“.
На крају своје изјаве Дачић је изнео уверење „да од папе Франциска нећемо имати бољег саговорника на том месту у наредних неколико векова“.
Нећемо користити ову добру прилику да питамо потпредседника владе Србије детаљније о овим његовим сазнањима о далекој, вековној будућности и улози папе Франћеска, којима чак конкурише чувеном Нострадамусу, али су овакве изјаве свакако неозбиљне и непримерене.
Да поновимо: посета поглавара Рима Србији има значај за Србију и СПЦ под условом да се Римски епископ поклони жртвама у Јасеновцу и осуди злочине својих бискупа и фратара који су учествовали заједно са усташама из НДХ у покољима над Србима. То је кључна ствар за Србију.
Али, како каже Драго Пилсел, хрватски новинар „Римокатоличка црква у Хрватској се до данас није огрaдилa од устaштвa кaко су то раније учинили њемaчки бискупи од нaцизмa“.
И зато су наде слабе, мале, скоро ништавне у преокрет у односима Ватикана и СПЦ, православних и римокатолика, а онда и Срба и Хрвата...
(Други наставак: Потреба злочинца да буде на месту злочина)
