Алијин син: Муслимани су сукреатори и сувласници европске културе и цивилизације

ГОВОРИО У САРАЈЕВУ НА СИМПОЗИЈУМУ О БУДУЋНОСТИ ИСЛАМА И МУСЛИМАНА У ЕВРОПИ

• „Ислам није стран духу Европе, нити су муслимани туђини у њој. Напротив, оно што данас називамо духом Европе засигурно не би процветало без хоризоната које је ислам отворио у свим областима људског деловања, од религије и филозофије, преко уметности, политике, економије и организације државе, до природних наука и занатства. Исламска мисао је иницирала хуманистички препород на Западу, увела је историјске науке, увела је научни метод, помогла је сколастичарима да ускладе филозофију с вером“
• ФАКТИ: Овај само што није изговорио да Грци, Срби и Бугари треба да буду захвалини исламу и Турској за векове окупације. По његовом лукавом резоновању и нишка Ћеле-кућа је у „духу Европе“, а опсаде Беча су биле одбрана „духа Европе“. Чудо неко како је Његоша и „истрагу потурица“ мимоишао...

        МУСЛИМАНИ су сукреатори, а тиме и сувласници европске културе и цивилизације, поручио је члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић у обраћању на симпозијуму „Будућност ислама и муслимана у Европи на примјерима Босне и Херцеговине и Андалузије“ данас у Сарајеву.

        Изетбеговић сматра да говорити о односу Европе и ислама у себи по правилу носи опасност да се скрене на странпутицу и да се не дотакне суштина. Та опасност, истакао је, извире из чињенице да људи често не знају о чему тачно говоре када кажу Европа, или када кажу ислам.

        Подсетио је и на речи бугарског писца са немачком адресом, Илије Тројанова, који је Европу дефинисао као континент без граница.

        Европу, каже Изетбеговић, „не дефинише простор, већ идеја, античка, варварска, средњовековна, империјална, тоталитарна и данашња демократска Европа, разликују се и величином и границама и својим стремљењима, али једно им је увек било заједничко - све су Европе имале мит, или сан о себи“.

        „Некада је тај сан био надахнуће за процват, а некада ужасна ноћна мора, а у шта ће се претворити зависило је од његове усклађености са стварношћу. На неки начин, слично је и са исламом. Постоји ислам, као Божја објава мира и сврхе човековог живота на земљи, и постоје његове овоземаљске манифестације, од којих су неке досезале врхунце људског духа, креирајући моћне културе и цивилизације, а неке су, изневеравајући саму суштину Божије објаве, странпутицом одлазиле у заборав“, појаснио је Изетбеговић.

        Како је казао, идеализације и предрасуде увек воде у поларизације и постају препреке животу. Европу, коју данас промишљамо и живимо, према Изетбеговићевим речима, обликовале су многе ситнице.

        „Ислам није стран духу Европе, нити су муслимани туђини у њој. Напротив, оно што данас називамо духом Европе засигурно не би процветало без хоризоната које је ислам отворио у свим областима људског деловања, од религије и филозофије, преко уметности, политике, економије и организације државе, до природних наука и занатства. Исламска мисао је иницирала хуманистички препород на Западу, увела је историјске науке, увела је научни метод, помогла је сколастичарима да ускладе филозофију с вером, стимулисала је западни мистицизам, поставила темеље италијанској ренесанси и усмерила модерну европску мисао до Канта. Муслимани су били носиоци прогреса тог времена, они су били мост између филозофије и знања Античке Грчке и науке западног света“, истакао је Изетбеговић.

        Такође, и напредак медицине, математике, астрономије, хемије, географије, грађевинарства и финансија, на ком почива модерно друштво, незамислив је без учешћа исламских научника.

        Изетбеговић сматра да многи научни радови говоре о овој теми и потврђују недвосмислен закључак - муслимани су сукреатори, а тиме и сувласници европске културе и цивилизације.

        „Ислам живи у Европи и са Европом већ више од 13 векова, а у многе делове континента стигао је знатно пре кршћанства“, рекао је Изетбеговић у свом обраћању.

        Подсетио је да се калифат Умајада већ почетком осмог века учврстио на тлу Европе, најпре на Иберијском полуострву, да би се касније проширио на јужне делове данашње Француске, Швајцарске и практично на сва острва западног Медитерана.

        Исламска држава, рекао је Изетбеговић, која ће трајати скоро осам векова је увелико досезала цивилизацијске и културне врхунце у филозофији, науци, технологији и организацији када се крајем првог и почетком другог миленијума хришћанство проширило источном, централном и северном Европом.

        „Ислам је утицао на формирање европског духовног и културног идентитета на североистоку Европе кроз 500 година трајања Златне Хорде, односно Кримског, Казанског и Астраханског каната, те на југоистоку Европе кроз виталну и моћну Османску империју. Истински дух ислама је инклузиван. Он признаје све што је добро и напредно. Он не руши. Он гради и надограђује. Ништа што свет чини бољим, што ослобађа људску креативност, не може бити против ислама. И ништа што је исламско не може бити против слободе, напретка и ослобађања људских потенцијала“, рекао је члан Председништва БиХ.

        Муслимани су, наставио је Изетбеговић, у не тако давном историјском времену, дали колосалан допринос развоју глобалне, универзалне културе и цивилизације, јер је та генерација муслимана с радошћу и знатижељом прихватала, а затим унапређивала знања која су затицали у земљама којима су овладали.

        „Спремност историјске Европе, која се погрешно перципира као ексклузивно хришћанска, да се прожима и надопуњује са исламом, може да чуди само неуке. Европа није родно место ни једне од великих монотеистичких религија, па ни кршћанства. Све три велике монотеистичке, аврамске религије потичу с истог духовног и географског извора - блискоисточног. У Европи су се аврамске вере и културе преплитале и потицале једна другу на такмичење, које је утирало пут напретку чијим се плодовима и ми данас користимо“, рекао је Изетбеговић између осталог.

        Anadolu