У Хагу се 29. новембра изричу коначне пресуде Прлићу, Стојићу, Праљаку и Петковићу

У ПРВОСТЕПЕНОЈ ПРЕСУДИ ПИШЕ ДА ЈЕ У ЊИХОВОМ ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ УЧЕСТВОВАО И ТУЂМАН

• Првостепеном пресудом, Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994. Њоме је прецизирано да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање „хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године”, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ

         ХАШКИ трибунал изрећи ће 29. новембра коначну пресуду шесторици званичника босанских Хрвата, предвођених Јадранком Прлићем, који су првостепено били осуђени на дуге затворске казне због злочина над Муслиманима, 1993-94. године, у оквиру злочиначког подухвата који су тужиоци назвали стварањем Велике Хрватске.

         Првостепеном пресудом, изреченом 2013, Трибунал је Прлићу, ратном премијеру самопроглашене Хрватске Републике Херцег-Босна (ХРХБ), изрекао затворску казну од 25 година.

         Министар одбране ХРХБ Бруно Стојић, начелник Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) Слободан Праљак и заменик команданта ХВО Миливој Петковић тада су неправоснажно кажњени са по 20 година затвора.

         Командант Војне полиције ХВО Валентин Ћорић тада је осуђен на 16 година затвора, а председник комисије ХРХБ за размену заробљеника Берислав Пушић на затворску казну од 10 година.

         Сви осуђени, али и Тужилаштво на првостепену пресуду су уложили жалбе.

         Током расправе о жалбама, у марту ове године, Прлић и остали затражили су да буду ослобођени кривце.

         Тужилаштво је, међутим, за њих затражило оштрије казне. За Прлића, Стојића, Праљка и Петковића, тужиоци су затражили казну од 40 година затвора.

         По Тужилаштву би Ћорићу казну требало повећати на 35 година, а Пушићу на 25 година затвора.

         Првостепеном пресудом, Прлић и остали проглашени су кривим за кампању прогона Муслимана из осам општина у западној Херцеговини и средњој Босни од пролећа 1993. до пролећа 1994.

         Та злодела квалификована као злочини против човечности, кршење закона и обичаја рата и тешке повреде женевских конвенција почињена су у општинама Мостар, чапљина, Љубушки, Прозор, Столац, Вареш, Горњи Вакуф, Јабланица.

         Неправоснажном пресудом је било утврђено да су ти злочини почињени у оквиру удруженог злочиначког подухвата чији је циљ било успостављање “хрватског ентитета, делимично у границама Хрватске бановине из 1939. године”, насилним и трајним протеривањем муслиманског становништва из осам општина у БиХ.

         Циљ стварања тог ентитета ХРХБ по пресуди је било “поновно уједињавање хрватског народа”, будући да је злочиначким планом било предвиђено да се он “или уједини са Хрватском, у случају да распада БиХ” или остане у БиХ “с тесним везама с Хрватском”.

         Тужиоци су то назвали успостављањем “Велике Хрватске”.

         Трибунал је пресудио да је у осмишљавању тог злочиначког подухвата учествовао тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман, а да га је у БиХ остваривала, поред Хрватског већа одбране оружане формације босанских Хрвата и војска Републике Хрватске.

         Као учесници у злочиначком подухвату, поред Тудјмана и оптужених, у пресуди су наведени и тадашњи министар одбране Хрватске Гојко Шушак и начелник Генералштаба ХВ Јанко Бобетко који су „координисали деловање” са оптуженима.

         (Бета)