Плате у Хрватској само 37 одсто просека ЕУ, а словеначке - 60 одсто просека
ХРВАТИ КРЕЋУ ДА ТРАЖЕ ПОСАО ЧАК И У ЗЕМЉАМА КОЈЕ СУ ДОНЕДАВНО БИЛЕ НЕРАЗВИЈЕНИЈЕ ОД ЊИХОВЕ
- Бугарске плате су само 18 одсто просека Европске уније, а у Естонији - 42 одсто
НАЈНОВИЈЕ статистике на нивоу ЕУ откривају поражавајуће егзактне последице слабе политике плата и односа према радним правима у Хрватској након кризне 2008. године.
Хрватска, према саопштењу Европског синдикалног института (ETUI), бележи највећи пад плата у источним земљама ЕУ за раздобље од глобално-кризне 2008. године до данас, пише Дојче веле, наводећи да је као параметар у обзир узето кретање просечне плате у односу на просек плата у западним државама ЕУ, односно унутар тзв. ЕУ15.
У наведеном периоду просечан лични доходак у Хрватској пао је са 43 одсто западноевропског просека на свега 37 одсто. Распон у осталим државама истока ЕУ креће се данас од најниже рангиране Бугарске с 18 одсто, до Естоније с 42 одсто, а преко половине просека одскаче једино Словенија, са око 60 одсто.
Према становиштима Европске конфедерације синдиката (ETUC) разлог генералном расту јаза између европско-унијског истока и запада лежи у већем резању радничких права код првих за време кризе, а поред тога, та права су се на западу Европе, у каснијим годинама, брже и лакше враћала према ранијим вредностима, што је додатно поспешило увећавање разлика.
О томе се у Хрватској изјаснио протеклих дана Младен Новосел, председник Савеза самосталних синдиката Хрватске, речима да тој држави прети озбиљан ризик да при европском врху буде само по бројкама о исељавању.
Економиста и академик Звонимир Балетић рекао је тим поводом за Дојче веле да криза 2008. у Хрватској није била схваћена систематски, него узета здраво за готово, па је и приступ сузбијању био у складу са тим.
„У међувремену смо се некако, и тек донекле, стабилизовали, али још увијек смо далеко од благостања. Не може бити добро ако извезете 200 хиљада људи у кратком року, а по броју незапослених и даље нисмо ни близу нули. Зато говорим само о ниском нивоу економске стабилности. На жалост, погодио сам кад сам пре седам-осам година изјавио да се нисмо примакли путу стабилизације, а ни данас не могу изјавити нешто много боље“, казао је Балетић.
Он је додао да су настрадали првенствено радници и пензионери већине категорија, а опала је куповна моћ, плате су ионако биле мале, а цене такве какве јесу „нису могле надокнадити пад потрошње“.
„Политика није била довољна брана паду домаће производње, осим што се и уопштено ишло на руку увозу. Неки слојеви прошли су боље у кризи, наравно, али хрватска радничка класа, и не само хрватска, претрпела је главни удар и терет. Наши људи зато данас масовно траже посао чак и у земљама које су донедавно биле осетно неразвијеније од нас. А то значи да смо заостали и за већином источноевропских земаља“, рекао је Балетић.
DW наводи да је положај пензионисаних радника још гори од оних који су и даље у радном односу, а по неким мерилима Хрватска стоји лошије чак и у односу на исток ЕУ.
Танјуг
