Прдим, дакле постојим

ЗАШТО ДАНАС БАШ НИКОМЕ И НИГДЈЕ НЕ ПАДА НА ПАМЕТ

ДА ПРВОГ МАЈА ОРГАНИЗИРА ДЕМОНСТРАЦИЈЕ?

Градоначелник Бандић „дјели грах” у Максимиру

• Јести грах и тако скупљати снагу имало би смисла само ако би се она потрошила на свргавање гадова који грах дијеле. Држи ли ова теза воду?
• Да уништимо оне који дијеле грах остали бисмо без граха па би онда дошли други који би кренули дијелити грах… Зато мирно жвачемо, подригујемо, уживамо у сунчаном дану сретни што нам је пун трбух?
• Наши нас робовласници познају боље него ми сами себе. Што смо ми? Тко смо ми? Гузице, то смо ми. Сви они милијуни који су дали животе за ово данас мора да се у гробу окрећу
• Да, окрећу се у гробу те будале које су гинуле за идеале. Зато смо ми паметнији. Нећемо у затворе, нећемо у логоре, нећемо бити ни спаљивани ни силовани ни клани ни каменовани
• Ми смо људи модерног времена, људи који су спознали границе своје слободе. И уживамо у тој слободи из дубине наших пркна. Једном годишње прдимо на сав глас у славу наших господара
• ДАНАС је Први мај Међународни празник рада. Политичари на овим нашим просторима излазе из својих раскошних јазбина, дијеле сиротињи каранфиле, кесе се у камере и сви одреда заједно са робовима из велике здјеле грабе своју порцију граха.

Пише: Ведрана Рудан

        Управо сам прочитала данашњу ударну вијест: „У Загребу подијелили чак 40 000 порција граха”. Постоји и „научно” објашњење, то је објавила Хатеве, на Први мај се сиротињи дијели грах зато јер је то калорична храна која радницима снагу даје па онда они могу снажније прионути на посао.

       Посао? Тко данас у Хрватској ради? Јести грах и тако скупљати снагу имало би смисла само ако би се она потрошила на свргавање гадова који грах дијеле. Држи ли ова теза воду?

       Да уништимо оне који дијеле грах остали бисмо без граха па би онда дошли други који би кренули дијелити грах…Зато мирно жвачемо, подригујемо, уживамо у сунчаном дану сретни што нам је пун трбух?

       Зашто данас баш никоме и нигдје не пада на памет да Првог маја организира демонстрације? Не демонстрације попут данашњих у Загребу. Неки сиротани дијеле Влади жути картон, па ако се Влада не престраши онда ће јој удијелити црвени картон, па ако се Влада не престраши онда ће јој дати плави картон, па ако…Толико има боја…

       Чему сва та пресеравања трубицама, картонима, пиштаљкама, транспарентима, штрајковима глађу, окивањима у ланце, сузама пред камерама…Кога за то боли курац?

       Без посла си, никад га и нећеш добити, министар лопина и друмски убојица ти се руга на енглеском и спомиње како се и у његовој Влади „дешавају срања”, новинари се бази одушевљено смију као да управо он није једно од већих срања што се народу у посљедње вријеме догодило.

       Елем, Први мај је, људи. Неки машу црвеним каранфилом, други дијеле картоне, трећи ждеру грах…Нигдје крика, бијеса, оних коктела који би нам могли испунити срце и унијети свјетлост у наше градове.

       Падамо на јефтине штосеве. Зар није боље гроб него роб? Ово је живот? Од граха до граха? Трубимо једном годишње а крули нам свих осталих дана.

       Наши нас робовласници познају боље него ми сами себе. Што смо ми? Тко смо ми? Гузице, то смо ми. Сви они милијуни који су дали животе за ово данас мора да се у гробу окрећу.

       Трунули су у затворима, крвавим ноктима гребали по зидовима тамница, одвођени су у концентрацијске логоре, бивали пребијани, дављени, вјешани, силовани, клани, спаљивани, утапани, каменовани…Да бисмо ми данас могли у неком шумарку…

       Да, окрећу се у гробу те будале које су гинуле за идеале. Зато смо ми паметнији. Нећемо у затворе, нећемо у логоре, нећемо бити ни спаљивани ни силовани ни клани ни каменовани.

       Ми смо људи модерног времена, људи који су спознали границе своје слободе. И уживамо у тој слободи из дубине наших пркна. Једном годишње прдимо на сав глас у славу наших господара.