„Ђаволски добaр хуманизам: 30.000 бомби на Либију!”

ДРУГИ ПИШУ: Током пола године НАТО на Либију дневно изручивао по 200 бомби

• Западни режими, без иједне једине НАТО-жртве, побили и  измасакрирали преко 60.000 Либијаца
• Ово је рат НАТО пакта. Свет можда ово не разуме, али либијски побуњеници  то свакако добро разумеју
• Већина побуњеничке војске се налази под вођством Либијске исламске борбене групе (Libyan Islamic Fighting Group, скр. LIFG) која сама себе описује као филијалу Ал Каиде Магреба (т.ј. северне Африке)

   Aутор: Томас Ч. Маунтин

      НАКОН неких 8.000 бомбашких напада из ваздуха и процене да се у једном нападу употребе четири бомбе, НАТО је на Либију већ бацио преко 30.000 бомби. То је у просеку безмало 200 бомби на дан у току протеклих шест месеци, односно на десетине хиљада тона високо експлозивног материјала.

      Процењује се и да је свака бомба у просеку убила по два Либијца, тако да су западни режими, без иједне једине НАТО жртве, измасакрирали преко 60.000 Либијаца у протеклих пола године док су сами побуњеници објавили да има око 50.000 мртвих Либијаца. Ђаволски добра хуманитарна интервенција, зар не?

      „Грађански рат” у Либији се најбоље може сагледти у светлу догађаја од 21. августа. Тог недељног поподнева, филмска телевизијска екипа Би-Би-Сија нам је показала колону побуњеника који беже са прилаза граду Завија надомак Триполија. Реагујући на ове подвијене репове и унезверено освртање преко рамена, док су дивљачки бежали низ пут којим су дошли, чак ни Би-Би-Сијева мушка проститутка (нова америчка кованица) на лицу места није могла сакрити презир који је изазвао овај тужни призор. Побуњеници су још једном налетели на жесток отпор и показали од каквог су заиста кова – бекством са бојишта.

      Следећег јутра је репортерка канала Франс24 (France24) подсетила како је касније те недељне вечери пратила те исте побуњенике у вожњи, током које нису наилазили скоро на никакав отпор, кроз Завију све до Зеленог трга, у срце Триполија, овога пута пролазећи кроз редове и редове бомбардованих кућа које су још гореле.

__________________________________________________________________________

„Ал Каида Магреба за све мора захвалити Сједињеним Америчким Државама и њиховим савезницима унутар НАТО пакта.“

__________________________________________________________________________

      Ово је рат НАТО пакта. Свет можда ово не разуме, али либијски побуњеници  то свакако добро разумеју.

      Главни проблем за НАТО и његову либијску квислиншку лигу, познату под именом Национално прелазно веће (NTC) представља чињеница да се већина побуњеничке војске сада налази под вођством Либијске исламске борбене групе (Libyan Islamic Fighting Group, скр. LIFG) која сама себе описује као филијалу Ал Каиде Магреба (т.ј. северне Африке). А „генерал” који командује побуњеничким снагама које су заузеле либијску престоницу -  мођу којима су већина Бербери, а познати су под именом Војно веће Триполија - је шеф LIFG-а. А још је један од главних команданата тог Већа и шеф побуњеничке војске у Бенгазију. Након недавног убиства „генерала” Јуниса, бившег шефа либијске тајне полиције, за кога се сматра да је некада био човек кога су се највише плашили у земљи, LIFG је сада преузела руководство готово свим најефикаснијим деловима либијске побуне.

      Ово је поприлично достигнуће, па искрене захвалнице од стране Ал Каиде Магреба морају бити упућене Сједињених Америчким Државама и њиховим савезницима унутар НАТО пакта.

      А како су бивши терористи LIFG-а, који су постали „борци за слободу”, почели да иду од куће до куће, да хапсе и ликвидирају „подржаваоце Гадафија” и „афричке плаћенике”, у Триполију се живот обичних грађана претворио у борбу за опстанак. Без воде су већ скоро две недеље, без природног су гаса за кување или горива за возила и са слабом доставом хране – зато је будућност грађана Триполија неизвесна.

      Неки извештаји у међународним медијима тврде да је Велика вештачка река, иригациони систем који доставља готову сву воду северном делу Либије, такође бомбардован од стране НАТО пакта. Други извештаји тврде да „Гадафијеви лојалисти” још увек контролишу бунаре на југу земље и да су прекинули доставу воде. Уколико је ово друго тачно, у опасности је доток воде чак и Бенгазију.

      У сваком случају. Триполи ће бити зависан од увежене воде и то на неко време, а то како ће скоро два милиона становника овог града опстајати на води која се увози цистернама - питање је о коме западни медији ћуте.

__________________________________________________________________________

„Председник Јужноафричке Републике, Џејкоб Зума,  оптужио је лидере NTC за проневеру.“

__________________________________________________________________________

      „Прелазно национално веће” (NTC), које је су НАТО владе и њихови савезници признали као „легитимну владу Либије”, све више улази у шкрипац. Како Афричка унија покушава да блокира одмрзавање средстава либијске владе која се држе у западним банкама, остало је веома мало времена да се контрола NTC  у земљи одржи.

      Председник Јужноафричке Републике, Џејкоб Зума,  оптужио је лидере NTC за проневеру. Он је затражио да се прво врате на десетине милиона долара за које се тврди да је највише руководство NTC покрало на својим позицијама у либијској влади, па ће тек онда Афричка унија престати да се противи плану да се средства Гадафијеве владе препусте NTC-у.

      Лидери НАТО пакта морају да се довијају како би NTC одржавали на површини. Слике наслаганих палета од два метра висине, са 200 милиона либијских динара које су долетеле из Лондона, показују до које мере су покушаји NTC да одржи свој утицај опасни и неизвесни. И док НАТО-в циркус „Пријатељи Либије”, одржан у Паризу, обећава да ће либијске милијарде - које Запад држи као `таоце` - бити пуштене, испуњавање ових обећања је сасвим друга ствар. Корупција и некомпетентност обележавају прошлост руководства NTC и неће бити никакво изненађење ако ускоро чујемо извештаје о проневерама ових средстава и то гигантских размера.

      Колико ће још дуго LIFG/Ал Каида предводити побуњеничке армије, колико дуго ће издржати и дозвољавати својим бившим љутим непријатељима у TNC да остану на власти - питање је од 60 милијарди долара. Побуњеничка „влада” у лучком граду Мисрати је већ објавила да не признаје ауторитет TNC и о тамошњим протестима на којима се захтева да се бивши либијски државни званичници уклоне из TNC чује се готово свакодневно.

__________________________________________________________________________

„Пуковник Гадафи и његове присталице још увек имају под контролом огромну површину земље - са стотинама села и мањих градова који леже разбацани широм огромне територије.“

__________________________________________________________________________

      У међувремену, НАТО још увек није освојио огромна богатства јужнолибијске пустиње и готово сва либијска вода и већина нафте остаје ван контроле NTC.

      Пуковник Гадафи и његове присталице још увек имају под контролом огромну површину земље - са стотинама села и мањих градова који леже разбацани широм огромне територије. Како се Алжир бори са Ал Каидом Магреба, његова граница на западном боку Либије остаје отворена и дозвољава противницима НАТО-вих побуњеника да пронађу уточиште. NTC је већ дигао узбуну због опаког и дугорочног устанка на југу Либије који користи Алжир за своју базу.

      До сада, побуњенички борци Ал Каиде и западњачке силеџије у NTC-у још увек нису почели једни другима да једу уши мада изгледа готово неизбежно да ће међу побуњеницима избити унутрашња борба и рат.

      Још можемо видети и НАТО-ве ратне авионе како бомбардују своје досадашње савезнике у либијској побуни!

      Једно је ипак јасно: либијска трагедија је тек почела. Освајање већине северне Либије од стране НАТО и његових савезника-побуњеника – то је само прва фаза.

      Тридесет хиљада бомби изручених на Либију које су побиле неких 60.000 Либијаца – то је пре почетак пре него крај ове катастрофе.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ

      Томас Ч. Маунтин (Thomas C. Mountain) је бивши члан Прве мировне делегације САД у Либији током 1987. године. Он је, каже Каутерпанч, једини независни западни новинар на Рогу Африке који живи и извештава из Еритреје још од 2006. Суоснивач је Хавајског комитета за црначку историју (1984. године). Један је од првих новинара у свету који је америчкој јавности показао да иза офанзиве етиопских снага на Еритреју у јуну 2000. године (што је описао као „највећи копнени рат почев од краја Другог светског рата”) стоје САД као платиша и Русија као добављач оружја и саветник.

      Текст у оригиналу се може преузети са:

http://www.counterpunch.org/2011/09/02/30000-bombs-over-libya/

Aмерички интернет часопис „Каунтерпанч” (CounterPunch, Контраударац), 2. септембар 2011.