Иванин скок - трећи најбољи свих времена!
ОД ЈАНУАРА 1989, ПА ДО ПРОТЕКЛОГ ВИКЕНДА У БЕОГРАДУ, НИКО НИЈЕ УЧИНИО ТО ШТО ЈЕ УСПЕЛА ИВАНА!
Ивана Шпановић
Тензија је расла док је Ивана Шпановић са око 12.000 гледалаца ишчекивала резултат свог трећег скока. Успорени снимак на централном видео биму показао је да је све испало савршено, да није направила преступ и да је извела скок баш како је и хтела.
Време је пролазило, европска шампионка гледала је ка семафору и свом тренеру Горану Обрадовићу, а онда је Комбанк арена вриснула. Бројка је показала невероватних 7.24!
И они који су први пут гледали атлетику схватили су у моменту да су управо видели стварање нечег великог. Ивана је оборила сопствени рекорд и стала уз раме заиста најбољим европским скакачицама у историји.
Такав скок у дворани виђен је још само три пута у историји, а извеле су их такође вишеструке европске првакиње:
Славна Немица Хајке Дрекслер (52) летела је 13. фебруара 1988. године у Бечу, скочивши фасцинантних 7,37. Двострука освајачица олимпијског злата (Барселона 1992. и Сиднеј 2000) тако је поставила циљ о којем је Ивана отворено говорила и у недељу.
„Циљ ми је да до краја каријере прескочим и тај рекорд од 7,37“, изјавила је Шпановићева.
Дрекслер је четири пута освајала титулу шампионке Европе, а најбољи резултат на „затвореним“ континенталним такмичењима поставила је у Будимпешти 1988, резултатом 7,30. На истом такмичењу, једном од најјачих у историји, сребрну медаљу освојила је њена велика ривалка, која је такође стварала историју...
Друго место је скоком 7,24 освојила представница Совјетског савеза Галина Чистјакова (54) и то је резултат који је Ивана у недељу изједначила, с тим да је Чистјакова наредног јануара заузела друго место на вечној листи, скочивши у дворани у Липецку 7,30 метара.
Од тада - од јануара 1989, па до протеклог викенда у Београду, нико није учинио то што је успела Ивана!
Само поређење са таквим такмичаркама довољно говори који је ниво достигла Ивана и у каквом друштву ће остати заувек, без обзира на то да ли ће достићи границу на 7,37.
Осврт на резултате скока у даљ европских првенстава показује да су од 1989. године само две такмичарке на тим смотрама летеле преко седам метара - Дрекслер у Паризу 1994. године и Дарја Клишина у Гетеборгу.
Ипак, ти скокови нису били ни приближно добри као Иванин.
Посматрано кроз бројке, у историји шампионата Европе само је једно злато освојено даљим скоком - и то је такође урадила само Немица. Ово су шампионски резултати европских првенстава по годинама:
