Пленковић: Хрватско правосуђе предузима правне радње у вези с припадницима тзв. Армије БиХ

А ТВРДИ ДА СЕ НЕ РАДИ О УЗВРАЋАЊУ УДАРЦА ЗА ХАПШЕЊЕ 10 БИВШИХ ПРИПАДНИКА ХВО У ОРАШЈУ

Андреј Пленковић

• На удару би се могли наћи Атиф Дудаковић (као мајор ЈНА командовао нападом на општину Ловинац), Сефер Халиловић, Неџад Ајнаџић, Мелвудин Бешић, Сеад Делић, Нахид Мехић, Мирсад Бездоб Кан, Недељко Вераја који су као официри бивше ЈНА учестовали у сукобима на простору Хрватске

        ХРВАТСКИ премијер Андреј Пленковић потврдио је да хрватско правосуђе предузима правне радње у вези с припадницима тзв. Армије БиХ, али каже да се није реч о узвраћању ударца БиХ, већ да је реч о истрагама које могу постати правни предмет.

        „Својим иступима не желим да утичем на правосуђе, већ да побољшам правосудну сарадњу са суседном државом. Важно је да у процесима не буде селективног приступа јер су се раније спомињале и особе других националности“, рекао је Пленковић, пренела је Ал џазира Балканс.

        Након хапшења десеторице бивших припадника ХВО у Орашју, осумњичених да су починили ратни злочин над српским становништвом, у Хрватској се у поједини медијима поставља питање зашто званични Загреб не узврати ударац, на пример, подизањем оптужнице против официра тзв. Армије БиХ Атифа Дудаковића, али и других.

        Реч је, како наводи загребачки Вечерњи лист, о официрима тзв. Армије БиХ, који су на почетку сукоба у бившој Југославији били официри ЈНА и учествовали у сукобима на простору Хрватске.

        Лист тврди да правосуђе Хрватске годинама прикупља доказе, а неке оптужнице су завршене, али нису активиране.

        Као један од примера, лист наводи случај везан за генерала тзв. Армије БиХ Атифа Дудаковића, којег хрватска јавност највише памти са снимка од 6. августа 1995, у време Олује. Телевизије су тада забележиле сусрет на реци Корани и руковање хрватског генерала Маријана Марековића и команданта В корпуса тзв. Армије БиХ Дудаковића, који је тада Хрватима захвалио због спаса и деблокаде Бихаћа.

        Али, четири године пре тог догађаја Дудаковић је био мајор ЈНА те је, како је то после показао један снимак из ЈНА, коју је 2006. у поседу имала Нова ТВ, командовао нападом тенковско-механизоване колоне која је после спалила хрватску општину Ловинац и сва околна села.

        Тада је и у каснијим данима, како се наводи, масакрирано неколико десетина Хрвата, а њих око 2.000 спасило се пешице, кроз шуме и врхове Велебита.

        Хрватско правосуђе (у Ријеци) покренуло је и суђење због тих злочина па је било заинтересовано и за улогу Дудаковића. Али, пише лист, судило се само Србима, и то у одсутности.

        Вечерњи сазнаје да је за Дудаковића ДОРХ прикупио документацију везану уз његов ратни пут 1991, као официра ЈНА, а која га терети за учествовање у ратним злочинима код Ловинца, као и у нападима на Задар.

        Дудаковић је, иначе, у Задру завршио средњу школу, 1976. завршио је војну академију КоВ ЈНА, смер артиљерија, а када је почео сукоб у Хрватској, 1991. био је у Артиљеријском школском центру у Задру, имао чин мајора ЈНА, а обављао је и функцију начелника артиљерије у бригади у Книну, када му је командант био Ратко Младић.

        Оптужница против Дудаковића је комплетирана, а наводно ју је у ладицама ДОРХ-а задржао бивши главни државни тужилац Младен Бајић.

        Наводно је ДОРХ истраживао и евентуално Дудаковићево учешће у случају убиства генерала ХВО-а Владе Шантића, који је погубљен свега неколико месеци пре Олује, а сумњало се да су га ликвидирали припадници бивше Армије РБиХ.

        Дудаковић је ове оптужбе одбацио.

        Лист наводи да су и Сефер Халиловић, Неџад Ајнаџић, Мелвудин Бешић, Сеад Делић, Нахид Мехић, Мирсад Бездоб Кан, Недељко Вераја и као официри бивше ЈНА учестовали у сукобу на простору Хрватске.

        Танјуг