Главаш: Част ми је што ме нападају српски неофашисти и прочетници из Београдског пашалука

ТОМИСЛАВА НИКОЛИЋА И АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА НАЗВАО „ДОКАЗАНИМ ЧЕТНИЧКИМ ИДЕОЛОЗИМА“

Бранимир Главаш

• Нагласио да му је посебна част што се као предмет србијанског беса - израженог у серији дипломатских нота - нашао уз мученика, блаженика и кардинала Алојзија Степинца, те хрватског витеза Миру Барешића

        БРАНИМИР Главаш, осуђеник за ратне злочине, један од оснивача ХДЗ и шеф ХДССБ, изјавио је да би хрватска власт требало одлучније да реагује на „безобразлук источних сусједа“.

        Главаш је одржао прву конференцију за новинаре након седам година одсуства са јавне политичке сцене, а пет у затвору, и, како преноси Хина, изнео низ оптужби и увреда на рачун српског државног врха.

        Рекао је, поред осталог, да на челу Србије нису нормални политичари демократских проевропских уверења и „свјетоназора“, већ окорели српски неофашисти и прочетнички националисти које Хрватска, како је истакао треба да процесуира због злодела која су радили током Домовинског рата за време великосрпске агресије на подручју Хрватске.

        Главаш, који је провео пет од осам година у затвору због ратног злочина почињеног над српским цивилима током посљедњег рата, тврди да је Србија и данас, кад свим силама покушава да уђе у породицу европских народа, уз (Војислава) Шешеља, талац доказаних четничких идеолога, како назива премијера и председника Србије, Александра Вучића и Томислава Николића.

        Вучића, Николића и Дачића, Главаш је оптужио за активно учешће у, како је навео, великосрпској и четничкој агресији на Хрватску од 1991. до 1995.

        „Због тога треба да одговарају пред хрватским судовима“, навео је Главаш уз напомену да не жели да се меша у унутрашња питања Србије чији грађани су њима на изборима дали поверење.

        „Али, ако грађани Србије желе у 21. вијеку да живе и граде четничку државу то је њихово право и поштујем њихову жељу“, навео је.

        Главаш сматра дрскошћу то што је власт Србије протестовала због тога што је Врховни суд одлучио да његов случај врати на почетно суђење.

        Нагласио је да Хрватска не треба да спречава Србију на њеном путу ка чланству у ЕУ, али и да не сме да дозволи да Србија на том путу остане без одговора на питања која су, како тврди, отворена већ 25 година - од утврђивања одговорности за преко 1.600 погинулих приликом великосрпске агресије само на град Осијек и околину, коначног откривања истине о несталима чија је судбина и даље непозната, о масовним гробницама о којима се и даље ћути и до бројних других питања „преболних за грађане Хрватске“.

        За њега је, казао, комплимент што се нашао последњих дана на удару државног врха Републике Србије и што је изложен оштрој критици „четничке власти Београдског пашалука".

        Додао је да му је посебна част што се као предмет србијанског беса израженог у серији дипломатских нота нашао уз мученика, блаженика и кардинала Алојзија Степинца, те хрватског витеза Миру Барешића.