ПУТИН: У односима са САД спремни смо да одемо заиста веома далеко, али...

Ауторски текст руског лидера «Русија и свет који се мења» (4)

* Русија предлаже кретање према оснивању јединственог економског и људског простора – укупности од Атлантика до Тихог океана, које руски експерти називају «Савез Европе»

* Ми смо заинтересовани да ЕУ буде снажна, исто онако како то виде Немачка и Француска.  Заинтересовани смо за реализацију снажног потенцијала партнерства Русије и ЕУ. Зато не искључујемо могућност да пружимо у многим случајевима и директну финансијску помоћ

* Поново предлажем да радимо на оснивању хармоничне заједнице наших економија од Лисабона до Владивостока. И да у будућности формирамо зоне слободне трговине чак и напреднијих миханизама економских интеграција. Тада ћемо добити заједничко континентално тржиште које ће бити вредно билионе евра

* Са Северним и Јужним током Европа ће добити поуздани и еластични систем снабдевања гаса који не зависи ни од чијих политичких каприца, што ће омогућити да се реално оснажи енергетска безбедност  континента

* Јачању нашег узајамног поверења не доприносе стални покушаји САД да се баве «политичким инжењерингом» у регионима који су за нас традиционално важни, али и током предизборне кампање у Русији

* Не желимо да ставимо крст на могућност тражења комопромисних варијанти решења за проблем ПРО. Не бисмо желели да ствар постављања америчког система ПРО оде толико далеко да захтева реализацију наших већ објављених контрамера

* Генерално, у односима са САД ми смо спремни да одемо заиста веома далеко, да направимо квалитетни продор, али само уз услов да се Американци руководе принципима равноправног и међусобно уважавајућег партнерства

          НАРАСТАЈУЋА улога поменутих континената у демократском систему управљања глобалном економијом и финансијама, који настаје, одражава делатност «Г-20». Сматрам да ће се ова формација ускоро претворити у стратешки најважнији инструмент не само кризног реаговања, већ и дугорочног реформисања светске финансијско-економске архитектуре.

          Русија ће председавати са Г-20 2013. године. Несумњиво да ми треба да искористимо функцију председавајућег и да рад «двадесеторке» учинимо повезанији  са другим мултирателарним структурама, пре свега са Г-8 и, наравно, са УН.

          Русија је неодвојиви, органски део Велике Европе и целокупне европске цивилизације. Наши грађани се осеђају Европљанима. Ми нисмо равнодушни према развоју ствари у уједињеној Европи.  

          Ето зашто Русија предлаже кретање према оснивању јединственог економског и људског простора – укупности од Атлантика до Тихог океана, које руски експерти називају «Савез Европе» који ће само ојачати могућности и позиције Русије у њеном економском заокрету према «новој Азији».

          На фону економског успона Кине, Индије и других економија, снажно се доживљавају финансијско-економски потреси  у Европи – претходној оази стабилности и поретка. Криза која потреса зону евра не може да се не тиче интереса Русије – пре свега зато што је ЕУ наш највећи спољнекономски и трговински партнер. Очигледно је и то да стање ствари код Европљана у приличној мери зависи од перспектива развоја читаве глобалне економске конструикције.

          Русија се активно прикључила међународним мерама подршке европским економијама у кризи, она доследно учествује у изради колективних решења на линији ММФ. Ми не искључујемо могућност да у принципу пружимо у многим случајевима и директну финансијску помоћ.

          Сматрам да су спољни финансијски утицаји способни да овај проблем реше само делимично. Да би се ситуација потпуно исправила, потребне су енергичне мере системског карактера. Пред европским руководиоцима стоји обиман задатак промена које принципијелно мењају многе финансијско-економске механизме који обезбеђују потпуну буџетску дисциплину. Ми смо заинтересовани да ЕУ буде снажна, исто онако како то виде Немачка и Француска, заинтересовани смо за реализацију снажног потенцијала партнерства Русије и ЕУ.

          Данашњи ниво узајамних односа Русије и ЕУ ипак не одговара глобалним изазовима, пре свега на плану повећања конкурентности нашег заједничког континента. Поново предлажем да радимо на оснивању хармоничне заједнице наших економија од Лисабона до Владивостока. И да у будућности остваримо формирање зоне слободне трговине чак и напреднијих миханизама економских интеграција. Тада ћемо добити заједничко континентално тржиште које ће бити вредно билионе евра. Да ли постоје они који сумњају да би то било добро и одговарало интересима Руса и Европљана?

          Треба се замислити и о дубљој кооперацији у области енергетике – све до оснивања јединственог енергетског комплекса Европе. Важни кораци у том правцу су изградња гасовода «Северни ток» дном Балтичког мора и «Јужни ток» Црним морем. Ове пројекте су подржале владе многих земаља, у њима учествују нјавеће европске енергетске компаније. После њиховог пуштања у експлоатацију, Европа ће добити поуздани и еластични систем снабдевања гаса који не зависи ни од чијих политичких каприца, што ће омогућити да се не формално, већ реално оснажи енергетска безбедност  континента.  Ово је посебно актуелно у контексту одлука неких европских држава да смање или потпуно одустану од кориштења нуклеарне енергије.

          Рећи ћу отворено, да «Трећи енергетски пакет», који је усмерен на избацивање руских интегрисаних компанија, а који је излобирала Европска комисија, не јача наше односе. Међутим, он – узимајући у обзир нараслу нестабилност других испоручилаца енергената у односу на Русију – заоштрава системске ризике за саму европску енергетику и одбија плашењем потенцијалне инвеститоре у нове инфраструктурне пројекте. У многим разговорима са мном, европски политичари поричу «пакет». Треба скупити храброст и отклонити ове препреке које се налазе на путу наше узајамно корисне сарадње.

          Сматрам да је истинско партнерство између Русије и Европске Уније немогуће док се чувају баријере које ометају људске и економске контакте, у првом реду мислим на визни режим. Укидање виза би било моћни импулс за реалну интеграцију Русије и ЕУ и то би помогло ширењу културних и пословних веза, посебно између средњег и малог бизниса. Претње које наводно угрожавају Европу од тзв. економских емиграната из Русије – често су потпуно измишљене. Наши људи имају где да употребе своје снаге и знања, то је пре свега у нашој земљи, а таквих могућности је све више.

          У децембру 2011. године смо усаглсили са ЕУ «заједничке кораке» за укидање визног режима. То се мора и треба урадити без оклевања. Имам у виду да наставимо да се овим питањем бавимо на најактивнији начин.

Владимир Путин и Херман Ван Ромпуј

          Није мало учињено, последњих година, у развоју руско-америчких односа. Међутим, решити питање о фундаменталној измени матрице ових односа за сада није могуће, она су као и раније подложна плими и осеци. Таква нестабилност партнерства са Америком је понекад последица укорењених и познатих стереотипа и фобија. Очегледан пример је како Русију доживљавају на Капитол хилу. Међутим, главни проблем је у томе што се билатерални политички дијалог и сарадња не ослањају на чврсте економске темеље. Обим трговине одавно не одговара економском потенцијалу наших земаља. Исто тако је и са узајамним инвестицијама. На тај начин, систем који би наше односе заштитио од изненадних коњуктурних осцилација, још увек није створен. На његовом стварању треба радити.

          Јачању нашег узајамног поверења не доприносе стални покушаји САД да се баве «политичким инжењерингом» у регионима који су за нас традиционално важни, али и током предизборне кампање у Русији.

          Поновићу да америчка идеја о постављању система противракетне одбране у Европи изазивају код нас забринутост. Зашто овај систем нас брине више него друге? Управо зато што само Русија на овом театру односа снага има стратешке нуклеарне снаге за одвраћање и зато што се нарушава однос војно-политичких односа грађен деценијама. 

          Нераскидива је узајамна веза између система противракетне одбране и офанзивног стратешког наоружања који је потписан 2010. године у Споразуму о стратешком нуклеарном офанзивном наоружању. Споразум је ступио на снагу и добро функционише. Ово је крупно спољнополитичко достигнуће. Ми смо спремни да размотримо различите варијанте за заједнички дневни ред у области контроле наоружања у предстојећем периоду између нас и Американаца. Чврсто правило овде треба да постане баланс интереса и одбијање покушаја да се путем преговора за себе оствари једнострана предност.

          Желим да напоменем да сам још председнику Џ. Бушу, на нашем сусрету у Кенебанкпорту 2007. године, предложио решење за противракетну одбрану, које би – да је донешено – променило првобитни карактер руско-америчких односа и ситуацију усмерило у позитивном правцу. И више од тога, да смо успели да тада учинимо продор по овом питању противракетне одбране, у буквалном смислу бисмо отворили бране за изградњу квалитетно новог модела који би био ближи савезничким односима сарадње у многим другим осетљивијим областима.

          Нисмо успели. Било би корисно погледати снимак преговора у Кенебанкпорту. Руско руководство је последљих година имало и друге понуде како би се дошло до решења за противракетну одбрану. Све још увек на снази.

          У сваком случају, не желимо да ставимо крст на могућност тражења комопромисних варијанти решења проблема ПРО. Не бисмо желели да ствар постављања америчког система ПРО оде толико далеко да захтева реализацију наших већ објављених контрамера.

          Недавно сам разговарао са Х. Кисинџером. Ми се често срећемо. И у потпуности се слажем са тезом овог великог професионалца да је у време међународних турбуленција тесна и поверљива интеракција Москве и Вашингтона посебно пожељна.

          Генерално, у односима са САД ми бисмо били спремни да одемо заиста веома далеко, да урадимо квалитетни продор, само уз услов да се Американци руководе принципима равноправног и међусобно уважавајућег партнерства.