Путину подмећу они за које нису корумпирани само њихови вазали

НАЈПРОФИТАБИЛНИЈИ АМЕРИЧКИ БИЗНИС ДАНАС ЈЕ ИЗВОЗ ГРАЂАНСКИХ РАТОВА

Владимир Путин

• Оптужбе за корупцију од стране САД никада не чују и не упућују на адресу земаља у којима се америчкој војсци дозвољава да изграђује базе, а америчком бизнису да - покупује сва природна богатства и сву индустрију, чије армије од САД купују оружје, а владе се постављају после консултација са америчким амбасадором
• Смешна је и сама помисао да шеф државе (Владимир Путин), који се налази на својој дужности 15 година и налазиће се још најмање три, а можда и осам година, којем „западни партнери“ ништа нису опростили и неће више никада опростити - ни за шта друго не брине сем о томе да напуни џепове доларима
• Они који то протурају прво постају стални посетиоци америчке амбасаде и путују на курсеве у САД, затим говоре на митинзима, па постају министри и премијер-министри, распродају земљу на аукцијама, добијају своја 2%, на крају кад земља одлази до ђавола, рашире руке и кажу - учинио сам све што сам могао! - и лете у САД где постају почасни професори универзитета и путују по свету да држе предавања о демократији
• Наша корупција је - наша невоља са којом морамо да излазимо на крај. Треба само да схватимо да прекоокеански тролинг нема никакве везе са борбом против корупције у Русији - он има везе са борбом против Русије, а то су, ипак, принципијелно различите ствари
• Све личи на припремање интензивне информативне паљбе. Питање је само једно - у коју сврху? Први могући одговор је: прекоокеански спонзори уверени су, а наши примаоци их у том уверењу подржавају, да су санкције деловале, да ће сутра Москва изаћи на мајдан и да већ може да се размишља о томе како да се наоколо распореде снајпери - само треба мало сачекати

Пише: Вадим Левентаљ, писац

        ОПТУЖБЕ за корупцију, која је сарадник министарства финансија САД учествујући у тв-емисији упутио Председнику Русије, налик су на игру речи којом се плаше деца.

        Треба их зато и схватати као игру речи и исто тако се према њима односити.

        Нико, чак ни у дечјем обданишту неће се за било шта оправдавати више од оног „Феђа-поспанко појео медведа“ - не, није јео никаквог медведа.

        Не може се озбиљно односити према ономе што је изговорио неки 25. сарадник министарства финансија у некаквом, ђаво би га знао, каквом ток-шоу.

        То сви знају, па и сам 25. сарадник, укључујући и његове газде. Свима је јасно: у томе ни за кога не може бити никаквих правних последица. То је чисти тролинг.

        Да и не говоримо о томе да је сваком јасно да се: оптужбе за корупцију од стране САД никада не чују и не упућују на адресу земаља у којима се америчкој војсци дозвољава да изграђује базе, а америчком бизнису да - покупује сва природна богатства и сву индустрију, чије армије од САД купују оружје, а владе се постављају после консултација са америчким амбасадором.

        Не чују се оптужбе упућене због корупције ни Украјини, ни Саудијској Арабији, ни Турској и другим на истом списку, на њему нема ниједног примера.

        Напротив, распиривањем оптужби влада због корупције успела су распламсавања пожара „арапског пролећа“ и мајдана и свуда су - поздрављајући почетак грађанског рата - амерички тутори говорили о победи над корупцијом и борби за слободу. То, да је извоз грађанских ратова - данас најпрофитабилнији амерички бизнис јасно је сваком ко уме да сабере два и два.

        Помисао да шеф државе, који се налази на својој дужности 15 година и налазиће се још најмање три, а можда и осам година, којем „западни партнери“ ништа нису опростили и неће више никада опростити - низа шта не брине сем о томе да напуни џеп доларима - смешна је помисао.

        Познато је како се понашају људи који су тиме оптерећени. Они прво постају стални посетиоци америчке амбасаде и путују на курсеве у САД, затим говоре на митинзима - „кад су паметни, онда су паметни!“ - затим постају министри и премијер-министри, распродају земљу на аукцијама, добијају своја 2%, на крају кад земља одлази до ђавола, рашире руке и кажу - учинио сам све што сам могао! - и лете у САД где постају почасни професори универзитета и путују по свету да држе предавања о демократији.

        То баш тако функционише. Никако другачије.

        Значи ли то да у Русији нема корупције? Не, не значи. Где нема корупције? Она је у САД чак институционализована. Дојучерашњи министар сутрадан постаје члан борда директора компаније или банке у чију корист је до јуче доносио одлуке и добија милионске бонусе. Понекад их упитају: како је то могуће? Али, они само одмахну и кажу: похлепа влада светом, нама је Христос завештао да будемо похлепни.

        Не шалим се.

        Наша корупција је - наша невоља са којом морамо да излазимо на крај.

        Треба само да схватимо да прекоокеански тролинг нема никакве везе са борбом против корупције у Русији - он има везе са борбом против Русије, а то су, ипак, принципијелно различите ствари.

        И утом смислу са пуном озбиљношћу треба схватати саму чињеницу да се такве информативне „упадице“ појављују. Тешко је не приметити да се информативно бомбардовање из дана у дан појачава. Још јуче су новине и сајтови прештампавали претпоставке лондонског судије које је он извео на основу „поверљивих“ докумената, данас - речи комичара из америчког министарства финансија, а сутра може да се деси да објаве резултате добијене на бази једног од мониторинга Twitter новинарске истраге обарања Boeing-а.

        Све то личи на припремање интензивне информативне паљбе. Питање је само једно - у коју сврху?

        И ту видим два одговора.

        Први - прекоокеански спонзори уверени су, а наши примаоци их у том уверењу подржавају, да су санкције деловале, информативни рат ближи се крају, сутра ће Москва изаћи на мајдан и већ ће моћи да се размишља о томе како да се наоколо распореде снајпери - само треба мало сачекати.

        Други - за нешто припремају западно јавно мњење. Ако током неколико наредних недеља буду излазиле новине са насловима који оптужују Владимира Путина за све могуће грехове, онда ће тамошњи обични човек, којему је и својих проблема доста да би се удубљивао у то питање, за неколико недеља прогутати све што треба.

        Он тако обично прогута сваки следећи рат.

        Превела Ксенија Трајковић