Медаље су нам хотелску собу претвориле у „златарску радњу“

БОБАНА ВЕЛИЧКОВИЋ У ФИНСКОЈ ОСВОЈИЛА ЈЕ ДРУГУ ЗЛАТНУ

ЕВРОПСКУ СЕНИОРСКУ МЕДАЉУ И ИСПУНИЛА ОЛИМПИЈСКУ НОРМУ

Бобана Величковић

• Прошле године ми је на Универзијади у Женшену у Кини експлодирао метак у цеви и нисам се пласирала у финале. Имала сам 570 кругова, са центром бих била са Зораном у плеј офу. Добро гађам прецизни део, преко 290 кругова, нешто сам слабија брзом паљбом, али је то дисциплина која тражи много рада
• Немам неке уобичајене ритуале док се спремам за такмичење. Једино што носим за срећу је детелина са четири листа и имам је на привеску на ланчићу око врата, налепљену на мобилном телефону, на разним стварима, одећи... Не слушам музику нити се повлачим у самоћу пре такмичења
• Када прође олимпијски турнир, посветићу се студијама. Желим да будем стрељачки тренер и да једног дана и ја имам стрелце који освајају медаље и, зашто да не, учествују на олимпијским играма. Биће веома напорно ових неколико месеци до Лондона

        ОТКАД је почела да се бави стрељаштвом, Бобана Величковић је сањала да једног дана гађа на олимпијским играма. Снови су јој се остварили у спортском центру Олимпијског комитета Финске у Виерумакију на Шампионату Европе ваздушним пиштољем. Тог тмурног 19. фебруара је падао густ снег, облаци су додиривали врхове јела у густим шумама око центра, али Бобани jе то био најлепши дан: освојила је другу златну европску сениорску медаљу у каријери, испунила олимпијску норму и „повукла“ својим сјајним резултатом од 388 кругова репрезентацију до бронзаног трофеја.

        Са кавим сте жељама дошли на Првенство Европе?

        - План је био  да постигнем неки мој оптимални резултат и уђем у финале, јер смо мој тренер и ја проценили да ће то бити довољно за олимпијску визу а то је био основни циљ. На припремама сам добро гађала, имала сам 393 и 389 кругова на контролним тренинзима, али се нисам оптерећивала тим резултатима. Почела сам сјајно, шест центара и тада сам „убила“ деветку. Изашла сам, посаветовала се са Гораном Максимовићем и Јеленом Аруновић и затим сам доста добро тактички водила меч  уз три одличне серије 99, 97, 97. У четвртој серији сам, како стрелци кажу „изгубила слику“ центра. Спорије сам и гађала, јер обично завршим меч за 45 минута, али сам ипак са задовољавајућих 95 кругова у последњој серији дошла до, што ме је мало изненадило обзиром каква је била конкуренција, најбољег резултата од 388 кругова.

        Пре две године сте освојили титулу у Меракеру са 385 кругова у основном делу?

        - Тада сам боље гађала финале него овде у Виерумакију. Сада пошто је прошло мало времена, осећам да сам могла и мало боље у основном делу а и у финалу. Утицало је на све што нисам имала времена за више пробних хитаца, али сам ипак доста присебно, иако су ми се ноге тресле,  почела финалну серију. Пред оследња два хица у финалу ухватила ме је јака трема. Опалила сам прва десету дијаболу, знала сам да ми треба  најмање 9,4  за медаљу и када сам „убила“ 9,7 лакнуло ми је. Помогло ми је и то што сам најважнији циљ испунила и обезбедила учешће на ОИ у Лондону, па сам доста растерећено гађала плеј оф.

Бобана са Јасном и Зораном

        Како сте ушли у стрељаштво?

        - Почела сам да гађам ваздушном пушком пре 12 година. Мој тренер у Бору 030 Бобан Марковић је видео у мени потенцијал, пет година сам тренирала овим оружјем, али сам стално, из прикрајка, пратила „пиштољаше“. У кампу у Караташу 2004. сам се дивила Бранкици Зарић, која је у том периоду била мој узор, због стила и мирноће којим гађа пиштољем и чврсто сам решила да променим оружје. Било је повуци - потегни са тренером, али сам била упорна и на првом такмичењу, управо у Караташу, освојила сам треће место са 355 кругова! Неколико месеци касније на државном првенству сам оборила  рекорд за кадеткиње од 384 круга. Колико тада ништа нисам знала о квалитету резултата, показује и моја реакција када сам се, неколико месеци касније, расплакала пошто сам на једном такмичењу „убила“ 375 кругова. То је одличан резултат и за јуниорке, а ја нисам била задовољна! Мислила сам да стално морам преко 380 кругова. Већ 2005. сам са 15 година победила у Купу Србије за сениорке са 382 круга.

        Како се припремате пре меча?

        - Немам неке уобичајене ритуале. Једино што носим за срећу је детелина са четири листа и имам је на привеску на ланчићу око врата, налепљену на мобилном телефону, на разним стварима, одећи... Не слушам музику нити се повлачим у самоћу пре такмичења. Волим да попричан и да се опустим са Јасном и Зораном, да се насмејемо, нашалимо. Носим само антфон -  слушалице и то је све.

        Тата вам је направио семафор на МК стрелишту у Бору?

        - То је урадио са пријатељем, тако да имам где да тренирам. Прошле године ми је на Универзијади у Женшену у Кини експлодирао метак у цеви и нисам се пласирала у финале. Имала сам 570 кругова, са центром бих била са Зораном у плеј офу. Добро гађам прецизни део, преко 290 кругова, нешто сам слабија брзом паљбом, али је то дисциплина која тражи много рада. У 2011. сам све подредила ваздушном пиштољу, скоро да нисам прекидала сезону осим месец дана у септембру.

        Сви у породици су поред вас постали стручњаци за стрељаштво?

        - Тата Зоран, мама Весна и сетра Симона су ми највећа подршка, најбољи навијачи, али умеју да буду и оштри критичари, јер су почели су да се размеју у све. Сестра је четири године млађа и пошто сада имам два пиштоља,  покушаћу да је увучем у стрељаштво. Имамо у Бору и леп објекат за ваздушно оружје који ће ускоро бити и свечано отворен, са десет места и надам се да ће нас у клубу бити више у мојој дисциплини. Бор 030 има за пиштољ екипу у којој су још Ана и Сања Симић. Са тренером Марковићем, имам изванредан однос, одлично се разумемо и добро сарађујемо.

        Која вам је омиљeнa храна?

        - Татина! Он је риболовац и одличан кувар, надалеко су хваљени његови специјалитети од печурака. Зовемо их „печурке на татин начин“. Волим и италијанску храну, пице, шпагете.

        Због олимпијских игара школа је тренутно у другом плану?

        - Када прође олимпијски турнир, посветићу се студијама. Желим да будем стрељачки тренер и да једног дана и ја имам стрелце који освајају медаље и, зашто да не, учествују на олимпијским играма. Биће веома напорно ових неколико месеци до Лондона. Не бојим се тешкоћа нити јаких тренинга. Знам да без тога нема успеха. Резултати стално расту, у Меракеру је за финале требао 381 круг, У Бреши лане, када сам била осма, 383 круга, а овде су пет такмичарки са 383 круга распуцавале за три места у плеј офу. Како ли ће тек бити у Лондону, када дођу и Кинескиње!?

        Андреа Арсовић вам је стална „цимерка“?

        - Од када сам у репрезентацији заједно смо! У Меракеру је наша соба била као златарска радња: и она и ја имале смо по појединачно злато, а ја и злато из екипног дела са Јасном и Зораном. Слично је било и овде у Виерумакију – она екипно сребро и појединачну бронзу, ја поједначно злато и екипну бронзу! Испунила нам се и жеља да у Лондону будемо заједно.

Прва европска медаља у Довилу 2007.

        Бобана Величковић је прву европску медаљу, појединачну бронзу, освојила као јуниорка на ЕШ ваздушним оружјем у Довилу 2007.  На истом такмичењу се са Александром Ристовић и Јасмином Гргић окитила екипним сребром.

        Годину дана касније на ЕШ у Винтертуру у Швајцарској са Александром Ристовић и Аном Радовановић освојила је европску екипну јунорску бронзу. Била је пета у финалу за јуниорке на ЕШ у Прагу 2009. ваздушним и девета за омладинке МК пиштољем исте године на ЕШ у Осијеку.

        У Меракеру 2010. освојила је сениорско поједначно и екипно европско злато, а у Бреши 2011. била  је седма у финалу, али се окитили екипним златом.

        Дебитовала је на светским куповима у Београду 2010. Лане је била шеста у финалу на Светском купу у Сиднеју ваздушним пиштољем.  На Универзијади је 2011. била осма ваздушним пиштољем.  Прошле године је била трећа у финалу Купа Србије ваздушним  и четврта и ваздушним и МК пиштољем на државним првенствима. На ВН Београда 2011. заузела је треће место.

        Бранимир Васић