Свет чека ново прекрајање државних граница, можда и оживљавање неких старих империја

ДА ЛИ ЋЕ РУСИЈА БИТИ МЕЂУ ГУБИТНИЦИМА ИЛИ МЕЂУ ПОБЕДНИЦИМА

- ЗАВИСИЋЕ ОД ЊЕНЕ АРМИЈЕ

• Русија је мета вековних планова Зпада за комадање и пљачкање природних богатстава највеће државе на свету. Колико је још жртава потребно да бисмо најзад сватили: да нас никада неће оставити на миру? Ушли смо у велику игру, у којој је увек владала брутална сила, чак и ако си рођен међу овчијим кожама и окићен венцем од трња
• На економске проблеме Русије утиче и све извесније банкротсво целог западног света, који полако али сигурно тоне у дугове
• У блиској будућности се треба припремити за крупне догађаје у свим правцима - од прекрајања државних граница до оживљавања старих империја

Пише: Александар ДУБРОВСКИ

        ... ПРЕРАНО је за опуштање, „Гордијев чвор светских проблема, који обавија Земљу мрежом информационих лажи, како се чини, и даље неће да попусти...“, а то значи, да нам главни догађаји тек предстоје...

        Глобални процеси су увек били тајни, па такви и даље остају, на површину испливавају тек у облику свршеног чина, из чега проистиче: да је Русија коначно и неопозиво ушла у смртоносну борбу за фундаменталне промене у светском поретку.

        Чињеница да Русија званично није узела никакво учешће у борбама у Украјини, ништа не мења, зато што многи процеси у свету, који се одвијају паралелно, имају тенденцију да се сведу у једну тачку. А та тачка је - Русија, као мета вековних планова за комадање и пљачкање природних богатстава највеће државе на свету.

        Колико је још жртава потребно да бисмо најзад сватили: да нас никада неће оставити на миру? Ушли смо у велику игру, у којој је увек владала брутална сила, чак и ако си рођен међу овчијим кожама и окићен венцем од трња.

        Напомена: 90-тих година Русију је од пропасти спасило једино поседовање нуклеарног оружја. Ова чињеница је диктирала само опрезне и деликатне мере за разбијање земље, уз паралелну дискредитацију њене војске. До краја 20. века готово све је било завршено, али онда се десило оно што се десило.

        Демократизатори нису успели и сада се једу због тога, јер су принуђени да примењују друге стратегије. Међутим, није злато све што сија. Већина процеса је и даље скривена од радозналих очију, и управо због тога сваки важнији догађај, по правилу, изгледа потпуно неочекивано, иако је дуго и пажљиво припреман.

        На пример, упркос релативном затишју, Украјина је још увек интересантна.

        Још летос сам упозоравао да ту земљу гурају ка убрзаној самоизолацији, и то не само од Русије, већ и од целог света. Да бисмо разумели овај парадокс, само треба да на ствари погледамо сопственим очима.

        И, управо је потпуно обустављен авиосаобраћај између Русије и Украјине, и засад нико није попунио ту празнину.

        Аеродроми у Украјини су се претворили у беживотне пустиње. Овакав развој догађаја је у истом рангу са наглим прекидом ваздушних веза са египатским аеродромима. Разлози и мотиви могу бити различити, али, генерално, то су истоветни догађаји.

        Али, морамо то примити к знању. Пре свега чињеницу да ће се и у Украјини, и на Блиском Истоку у скорој будућности десити нешто екстраординарно, барем у односу на данашњи развој догађаја који има наизглед само регионални карактер. Дакле, неопходне су хитне акције за чишћење територије од цивила, што су и урадили наши вечни геополитички противници.

        Обратите пажњу: незапажено се тоналитет целог светског информационог простора је померен у раван ратоборне реторике...

        Пред чињеницом почетка глобалне поделе света све остало је отишло у други план.

        Није Русија почела овај рат, али мора на њега да одговори. Реалне акције економског притиска путем санкција и вештачког смањења цена угљоводоника, су наравно, одиграле своју улогу.

        На економске проблеме Русије утиче и све извесније банкротсво целог западног света, који полако али сигурно тоне у дугове. Супротно популарном веровању, не видим могућност појаве низа масовних западних дефолта, иако сви знакови указују на то. Модел ослобађања од дугова, укључујући и оних који не подлежу (по важећим нормама) реструктуирању, одвија се пред нашим очима на примеру руског дуга Украјине.

        Ако ММФ прекроји своја унутрашња правила, вентил ће се отворити, тим пре јер Запад има изузетно сложен систем међусобних дугова, што теоретски подразумева примену добровољно-принудног система компензације на цео свет.

        Резултат тога биће да ће на победничкој страни, као и увек, остати јаки, и Запад ће нову рунду своје историје почети чистих рачуна.

        А да ли ће Русија бити међу губитницима или победницима зависи, пре свега, од снаге њене армије.

        Понављам: светом је увек управљала брутална сила. Не схватити и не узети у обзир ова елемантарна правила - значи унапред изгубити.

        У сваком случају, у блиској будућности се треба припремити за крупне догађаје у свим правцима - од прекрајања државних граница до оживљавања старих империја.

        Превео: Срђан Ђорђевић