РАДОВАН: Доказаћу да је до 40 одсто „стрељаних“ погинуло у борбама!

КАРАЏИЋ ЗАВРШИО УНАКРСНО ИСПИТИВАЊЕ

СВЕДОКА ТУЖИЛАШТВА - ФРАНЦУЗА ЖАНА РУЕЗА

• КАРАЏИЋ: Колико је пута мењана цифра (о 8.000 убијених у Сребреници) и колико је дупликата на том списку нађено и кориговано?
• РУЕЗ: Не знам. Не знам ни да ли је било промена.
• КАРАЏИЋ: А када су почеле „гласине“, које је требало проверити?
• РУЕЗ: Називао сам их гласинама јер се нису темељиле на чињеницама, већ на исказима које су прикупили и објавили новинари. С озбзиром на искуство које су неки од њих имали, од Вуковара до Сребренице, износили су лична мишљења о томе да нестали нису заробљени, већ да су били мртви.
• КАРАЏИЋ: Али, када је вас као тим заинтригирала баш та цифра од 8.000?
• РУЕЗ: Не могу да кажем када. Али, сигурно чим су људи стигли, већ око 16-ог. Не, већ 14. након евакуација. Тако, приближно.
• КАРАЏИЋ: А да ли сте знали да су те „гласине“ почеле још ’93, од када је Изетбеговић обелоданио својим сарадницима да му је Клинтон рекао да НАТО не може да уђе у рат осим ако Срби не уђу у Сребреницу и не покољу 5.000 муслимана, које његови саветници нисту хтели да „жртвују”?
• РУЕЗ: Не, уопште.

        Извештава: Марија М. Зарић

        У Хагу је, после скоро недељу дана испитивања, коначно завршено (2.фебруара) бурно сведочење главног хашког истражитеља за Сребреницу Жана Руеза, на суђењу Радовану Караџићу.

        Последњи дан исцпљујућег унакрсног испитивања француског полицајца, чији се исказ „развлачио“ од 27. јануара, обележила су настојања оптуженог председника Републике Српске да из „врдог сведока“ извуче конкретне одговоре - ко је и када тачно, зарад чега, осмислио фамозну цифру о осам хиљада несталих муслимана у Сребреници. Сазнање о несталима и њиховим судбинама, које је тужилаштво углавном скупљало од „искусних новинара”, преко „проверених сведока”, до „Црвеног крста”, некако је, међутим, како се чуло на суђењу, успело да се не подудари са информацијама које су у исто време прикупљали и службеници Уједињених нација на терену. 

        У транскрипту од 27. јануара, кажете да је циљ истраге, која је, како кажете, приближно почела 12. јула, а којом сте руководили, био да се „утврди судбина 8.000 несталих након пада заштићене зоне УН Сребреница”...

        - Тако је, али се у то време није знао прецизан број несталих, док нисмо добили књигу Међународног Комитета Црвеног крста о свим несталим особама из бивше Југославије. Тада је утврђен број од 8.000, пошто је то био приближан број пријављених да су нестали после догађаја у јулу 1995.

        Колико је пута мењана та цифра и колико је дупликата на том списку нађено и кориговано?

        - Не знам. Не знам ни да ли је било промена.

        А када су почеле „гласине“, које је требало проверити?

        - Називао сам их гласинама јер се нису темељиле на чињеницама, већ на исказима које су прикупили и објавили новинари. С озбзиром на искуство које су неки од њих имали, од Вуковара до Сребренице, износили су лична мишљења о томе да нестали нису заробљени, већ да су мртви.

        Али, када је вас као тим заинтригирала баш та цифра од 8.000?

        - Не могу да кажем када. Али, сигурно чим су људи стигли, већ око 16-ог. Не, већ 14. након евакуација. Тако, приближно - колебао се сведок.

        А да ли сте знали да су те „гласине“ почеле још ’93, од када је Изетбеговић обелоданио својим сарадницима да му је Клинтон рекао да НАТО не може да уђе у рат осим ако Срби не уђу у Сребреницу и не покољу 5.000 муслимана, које његови саветници нисту хтели да „жртвују”?

        - Не, уопште.

        Сведок потом, без обзира што је новинар Тим Кучер 24. јула 1995.г. објавио интервју у Дејли Телеграфу са њим, негира да је икада и чуо то име, а камоли са њим разговарао. Караџић је, стога, већу предочио текст у коме се наводи: „Након пет дана интервјуа, главни истражитељ УН о наводним злостављањима и кршењу људских права у Сребреници, није нашао ни једног непосредног сведока зверстава”.      

        Да ли сте ви тај истражитељ?

        - Да, али његов извештај није тачан. Иако смо већ дошли до врло интересантних сведока, никада их не бих рекао том новинару. Било их је неколико који су о нашим мисијама писали ствари које нису имале везе са нама.

        Добро, али да ли вам је онда познато име Хјуберта Виланда?

        - Не.

        Не знате да је он био Виши представник високог комесара за људска права и да је био присутан у Тузли у то време?!

        - Не, нисам то знао. Комитет за људска права је имао једну мисију, а МКСЈ другу. И оне нису биле повезане.

        Па шта кажете на ово да 24. јула једна друга агенција УН износи податак да нема прворазредних сведока? Видите зашто ме брине ентзуијазам и фанатизам полицајца који је радио истраге! - пожалио се већу оптужени.

        - Г. Караџић, да ли је ово сајт Историјски пројекат Сребреница, који води г. Стефан Каргановић? - упитао га је председавајући судија О-гон Квон, указујући на извор новинарских текстова које је предочавао Караџић.  

        Да. Цитирање и навођење извора су тачни. Позива се на конкретне текстове у конретним листовима...

        - Нисмо склони да усвојимо овај документ - закључило је веће, иако је остало недоречено како је могуће да истрага барата са цифром од 8.000 несталих, када је Високи комесар за људска права и његов представник немају тај број, а разговарали су, како тврде, са огромним бројем лица која су пристигла у Тузлу, и то у исто време као и тужилаштво.

        Оптужени се потом осврнуо и на транскрипт унакрсног испитивања од 1. фебруара, где сведок каже да је Дражен Ердемовић изено процену да је на фарми Брањево убијено 1.200 људи.

        Сматрате да је Ердемовић поуздан и меродаван извор информација?

        - Једина опција за процену била је да се изврши ексхумација тела у примарним и осталим гробницама. А ако, уз ограде, то још потврди и озбиљан официр Дринског корпуса, процене би могле да буду још поузданије.

        А да ли знате да одбрана не може унакрсно да испита Ердемовића, већ је његов исказ прихваћен по правилу 92 бис. Ни ви му не бисте дали пун кредибилитет, је ли тако?! И ви би сте га радије испитали?

        - Да - удахнуо је сведок да одговори, али је судија прекинуо сваку расправу, не дозволивши да се о „омиљеном“ хашком сведоку више расправља.          

        Прешавши на другу тему, Караџића је интересовало да ли је свака гробница фотографисана са телима која су у њој откривена, и колико тела броји фотографија са највише приказаних лешева. Сведок, међутим на такве претраге „није желео да губи време”.

        Слажете ли се да ни једна не показује 500 тела? Зашто у овој вашој књизи не видимо фотографију са више од 20-ак тела? Где су те импресивне цифре о хиљадама стрељаних људи?! Сведок тврди да је све документовано и зато хоћу да видим фотографије које приказују стотине лешева у једној гробници - инсистирао је оптужени, а када је на екрану приказана још једна од фотографија, бацио се на рачунање: Ево, бројим. На краћој страни можете да избројите 5-6, а на дужој 10-11 индивидуа. Ако то по помножите добијете 60 до 70 људи! 

        - Ваше вештине бројања су боље од мојих, ја не бих чак ни покушао -  покушао је да исмеје оптуженог Руез: - Свака разумна особа која би посматрала тачку као што их ви видите дошла би до много већег броја од вашег. То је непрецизно, а стање на фотографији се сигурно мењало.

        Не можемо да говоримо о хиљаду и по до две хиљаде војника, када видимо дужину и ширину и јасно можемо да избројимо индивидуе!

        Након овог дуела, оптужени је одлучио да већу прикаже нови документ - текст из Њујорк тајмса од 9. агвуста 2008, односно интервју који је сведок дао одмах након што је Караџић ухапшен. Сведок се у почетку нећкао да ли се сећа истог или не, али када га је Караџић упитао да ли је претерао са својим наводима, Руез је постао прилично самоуверен. Садржај је за јавност остао непознат.

        - Ништа не бих повукао од тога.

        Па добро г. Руез, да ли вас овај интервју онда чини непристрасним сведоком или штети вашој позицији непристрасности ?

        - То је на већу да одлучи.

        А да ли сте показали сличан ентузијазам за истраживање српских страдања?     

        - Ми не бирамо у ком предмету ћемо да радимо. Да сам радио на предмету у коме су жртве Срби, сигурно бих уложио исту енергију. Иако је и даље у току пропаганда која чак и негира постојање злоочина, сматрао сам дужношћу да расветлим ове активности, па и после напуштања МКСЈ нисам престао тиме да се бавим. Све док није ухапшен председник Караџић и генерал Младић, који је у ствари био главна мета истраге.

        Г. Руез, рекли сте да је било пропаганде негирања, а да ли сте узели у обзир пропаганду претеривања. Пропаганду против Срба и увећавања бројки?

        - Апсолутно. Нису само бројеви били оно због чега смо морали да будемо опрезни, већ све информације које смо примали. Рат је и даље био у току а пропаганда је јако оружје, као и увек. 

        Караџић је потом приказао видео који је тужилаштво најавило током главног испитивања, али је у међувремену одустало од емитовања. Снимак приказује присуство АБиХ, која пуца из саме вароши града Сребренице.

        - Сећам се ових снимака. Види се минобацач како отвара ватру према српским положајима. Што се осталог тиче, не знам како се зове човек у средини екрана, али он је био један од команданта 28. дивизије, а снимано је поред резервне базе УН батаљона у самој Сребреници.  

        На овом другом инсерту се види како тај командант покушава да организује одбрану и говори да је присутно 15.000 становника, које позива, псујући их да су кукавице, да пођу да се бране?

        - Не разумем босански, па да не могу то да потврдим. И не знам да ли тужилаштво сматра да је овај превод исправан - одбио је да потврди сведок.  

        - Г.Мичел, да ли смо у целости усвојили снимак? - упитао судија тужиоца. - Јесмо - уследио је невољни одговор, потом је снимак прихваћен као доказ.

        Не би ли требало унети ред у систем бројева везаних за Сребреницу?

        - У целости. Зато је једини валидан број - број убијених.

        А када је у питању депортација, слажете ли се да је нужно утврдити колико је у Сребреници становника било, ко је стигао у Тузлу и по чијој вољи?

        - Правни израз је „присилни трансфер” - малициозно је Руез кориговао оптуженог, а потом додао: - А број је мање-више познат. Једино је релевантан број заробљених, несталих и убијених. Не ‘92 или било које друге године, већ у јулу ‘95.

        А ми ћемо доказати да их има из свих година! - узвратио је Караџић

        Суочен са тврдњом да су сви погинули у масакру, и поред тога што су се у тој истој судници појавили сведоци који су потврдили да на списковима ексхумираних постоје и они који су поред њих погинули у борби, сведок тужилаштва је указао на то да је неколико припадника ВРС у Хагу признало кривицу, а да ни један није имао сазнања о процесу асанације терена. Руез је чак и „запрепашћен овом теоријом”.

        А бар један је имао нагодбу са тужилаштвом! - приметио је оптужени.

        - Да! Они су преузели пуну одговорност - напрасно је живнуо сведок.  

        Али, сведок  је овде навео имена шест, седам људи који су погинули у борби поред њега, а данас се налазе у бази ДНК као стрељани. То ћемо ми лако да докажемо, сад вас само питам: да ли сте знали да су се такве ствари дешавале? Они који су умрли на другом месту или на други начин - таквих ће одбрана да докаже и до 40 посто на овом суђењу! - узвикуно је оптужени.

        - То је ваш аргумент. Време је да завршавате! - прекинуо га је судија.