РАДОВАН: Откуд у масовној гробници човек који је умро `82?

Испоставило се да `експерт` за масовне гробнице није ни форензичар, ни лекар, да је „студирао биологију“

* КАРАЏИЋ: У `случају Толимир` одговорили сте, на питање судије, да постоји могућности различитог времена укопавања лешева. Да ли то отвара могућност да су у питању различита времена сахрањивања?

ХАГЛАНД: То је врло интересантно. Немам појма. Али, да - постојао је распон, не толико у локацији Лажети 2А, колико у Лажети 2Б

* КАРАЏИЋ: А да ли је могуће објашњење да је то асанациона гробница која је отварана након евнтуалне егзекуције?

ХАГЛАНД: Никада нисам то разматрао, али сада пошто су обављене идентификације знамо када су ти људи нестали. Једни су видели да је ископан један па други ров, и да су ту стављена тела. Који су то људи, добили смо податке од Црвеног крста на основу њихових сазнања да су задњи пут виђени у Сребреници

* КАРАЏИЋ: То су идентификовани и остаци човека који је умро природном смрћу 1982 године. Како је то могуће?

ХАГЛАНД: О том човеку који је умро 1982.г. не знам ништа, али знам да су вршене ексхумације и на гробљима, тако да је то можда одатле покупљено

Извештава: Марија М. Зарић

         У Хагу је завршено још једно неславно појављивање тзв. експерата тужилаштва. Већ током првих минута унакрсног испитивања вишег саветника за судску медицину тужилаштва Трибунала, наводног америчког форензичког антрополога Вилијама Хагланда, оптужени председник Републике Српске Радован Караџић, морао је да инсистирао да се сведок децидно изјасни о свом звању и професији.

         Одговарајући на питања, испоставило се да овај главни саветник за хашку судску медицину, који је до сада већ три пута сведочио у трибуналу о ексхумацијама масовних гробница у периоду од 1996. до 1998. године, заправо није ни лекар ни антрополог ни форензичар, већ да је „студирао биологију“ не прецизиравши да ли је исту уопште и завршио. На свако Караџићево питање, врло прецизно би говорио о својим достигнућима и искуству, и курсевима које је похађао како би се усавршио за посао.

         Експерту је ово иначе треће појављивање у Хагу, током суђења на којима је давао исказе о својим извештајима о ексхумацијама масовних гробница у Церској, Ораховцу и на фарми Брањево. Као припадник оргнизације „Лекари за људска права“ налазио се свугде и на сваком месту, где се обрела ова наводно хумана организација, сумњивог карактера, коју прате афере - од шпијунаже до препродаје органа.

         Остало је нејасно како је, с озбиром да није био званично запослен од стране ни хашког суда, а ни тужилаштва, заправо извршио своје прве ексхумације у Босни без ичијег овлашћења, да би тек потом добио статус сарадника МКСЈ.

         Овај „експерт“ је током унакрсног испитивања, између осталог, одговарао на стандардна Караџићева питања о варирању деградације лешева у гробницама на којима је радио, о сазнањима сведока да су се на подручју Сребренице одвијале борбе 44 месеца, и да је ВРС, према важећем закону бивше Југославије често, после тих борби, вршила асанацију терена. Хагланд, као и скоро сви предходни сведоци, о томе ништа није знао.

* У `случају Толимир` одговорили сте, на питање судије, да постоји могућности различитог времена укопавања лешева.То је био закључак који сте изнели на основу распона у деградацији. Да ли то отвара могућност да су у питању различита времена сахрањивања? – интересовало је оптуженог.

- То је врло интересантно. Немам појма. Али, да - постојао је распон, не толико у локацији Лажети 2А, колико у Лажети 2Б – одговорио је сведок.

* А могуће објашњење би било да је то асанациона гробница која је отварана након евнтуалне егзекуције?

- Никада нисам то разматрао, али сада пошто су обављене идентификације знамо када су ти људи нестали. Једни су видели да је ископан један па други ров, и да су ту стављена тела. Који су то људи, добили смо податке од Црвеног крста на основу њихових сазнања да су задњи пут виђени у Сребреници.

* А ако кажемо да имамо доказ да вас је преварио босански патолог Омер Машовић? Ви му пошаљете остатке, а онда он на сто постави лешеве које хоће ... – бацио је удицу Караџић.

- Машовић није имао никакве везе са нашим телима која су прегледана пре него што су му предана.

 * На основу ДНК су извршене идентификације?

- Ја сам носио део узорака у САД, а друга идентификација је рађена у лабораторији у близини Тузле, где су `одрадили` око 4.000 тела. За Машовића нисам сигуран шта ради, али смо се ми састали и договорили о томе као ће све бити предано у руке босанских власти, тако да не знам шта су они радили.

* И ја сада вама кажем да су идентификовани и остаци човека који је умро природном смрћу 1982 године. Како је то могуће? Ова докуметна која потркрепљују тврдњу одбране, доставићу када будемо рашчишћавали налазе са Ај-Се-Ем-Ти-Јем. А сада питам вас, човека који је веровао да се није манипулисало са телима након предаје босанским властима, шта мислите?

- О том човеку који је умро 1982.г. не знам ништа, али знам да су вршене ексхумације и на гробљима, тако да је то можда одатле покупљено – уследио је изненађујући одговор сведока.

         Након стандардног испитивања о сведоковим сазнањима -да ли је обавештен о ратној пракси АБиХ да се обележавају свиленим тракама на бојном пољу како не би трпели пријатељску ватру, о чему сведок није имао сазнања - уследило је пречешљавање Хагландовог исказа у случају Толимир.

* У одељку Д, где се наводе делови тела који недостају, пише да се патологов опис често односио на удове који недостају, при чему се не наводи ни страна на којој се налазио, нити да ли се у дотичном налазе остаци барем једне кости. Ово указује на непрецизан, на брзину и површно урађен  посао!

- Мислим да кажете да би патолог другачије назвао делове тела који недостају, него антрополог – мешао је карте сведок, избегавајући одговор.  

* У питању је ваш закључак: „Мењање стања између примарног закопавања и нарочито у случајевима плитких гробова, као последице напада стрвинара и узнемиравања гробница услед ерозије. Људске активности могу такође да утичу на губитак делова тела. Коначно, кости могу да нестану и док су закопане услед пропадања“ – суочио га је оптужени: * Да ли би у  људске активности могле да спадају и асанациона сахрањивања?

- Да, такве активности би могле да доведу до трагова на самој гробници, али мислим да то нису борци, а имали су повезе на очима, везане руке иза леђа, и сви су били помешани, све се догодило у истом периоду. Ипак, постоји могућност да су сахрањивани из различитих борби у исту гробницу. Знам да се то иначе ради.

         Потом је уследио круг питања која су прилично руинирала кредибилитет експерта, чија је узнемиреност била очигледна, судећи по тону одговора.

* Слажете се да је у случају гробница у Новој Касаби аутопсијски извештај мањкав у односу на опис повреда и трауматолошких налаза? Дате су само дијагнозе, а не и налази који су проверљиви. Сваки патолошки налаз требало би свугде у свету да доведе до истог закључка, јер је заснован на чињеницама и са научном процедуром, што доводи до истог закључка...

- Да. У праву сте. Овде су наведени само узроци смрти. Али људи су могли да погледају фотографије и да виде о чему се говори.

- Случај Касабе није у оптужници – побунио се тужилац.

- Да, али оваква питања доводе у питање кредибилитет вештака – подсетио је тужиоца председавајући, а потом се окренуо ка оптуженом: - Разочаран сам што нисте раније покренули релевантнија питања о сведоку.     

         Подсетивши сведока на његов извештај о локалитету Пилице, Караџић је предочио већу да је овај експерт изнео запажања која би сугерисала могућност базног сахрањивања, односно првобитног стављања у гробницу и неке накнадне манипулације. Загрејан да сазна да ли управо ова изјава указује на могућност да је постојало више фаза сахрањивања, отпужени је прочитао део резимеа сведока у којем се наводе „вероватни сценарији“ - да се комадање и раздвајање појединих делова тела догодило, док су иста сакупљана механизацијом како би се транспортовала до гробнице.

* Где  је била извршена егзекуција, кад је требало да се тела сакупљају и транспортују?

- Према снимку обављеном из ваздуха, они су устрељени на пољу, на путу од Економије. Покопани су иза ћошка, где је ископана гробница.

* Она која је остала неискоришћена, свега 14 посто? Али нигде нисте нашли доказ да је у остатку од 86 посто било нешто. Тако сте констатовали.

- Мислим да су неки делови тела пронађени у другим гробницама. Али, нисам сигуран. Зато сам и написао два могућа сценарија, ни за један нисам рекао да је истина, већ могућност.

* Па сада, када знамо да је било раскомаданих тела, површинског слоја земље у гробници, вегетације на тлу, различит степен распаднутости ... можемо да закључимо да је било сахрањивања и старијих лешева!

         Заинтригиран да сазна како је дошло до „непоразума и напетости“ у сведоковом тиму, између њега и предпостављеног др Кишнера, Караџић се упустио у другу рунду нокаута експертовог кредибилитета, отворивши питање истраге у Сан Антонију, која је вођена против сведока.

* Напетости су избиле зато што је Кишнер, као главни патолог, давао коначни облик налазима других патолога. И да је то онда интервенцијом промењено – приметио је оптужени, након чега је уследио блед и неповезан одговор сведока. Зато је Караџић и наставио да га решета: * Ви у налазима често одајете признање г. Мекловском за његов допринос уобличавању закључака и налаза. А са његове стране је било и примедби на ваш рад. Наиме, сугерише да су неке ваше младе колеге имале примедбу?

- Искусни професионалци нису имали шта ту да кажу. Било је стотину људи који су напорно радили, а међу толико ангажованих мора увек да буде неко ко ће да се жали. Али, већина није ништа рекла. Могу да се жале ако желе.

* Нећу се обазирати на оно што вам већ није прихваћено у Руанди – успут је неодређено поменуо Караџић, и наставио: * Питаћу вас да ли је ова истрага у Сан Антонију била отворена ради вас или др Кишера?

- Тицало се др Кишнера. Било је и других приговора, али су одбачени.

* А примедбе на ваш рад? Да ли је он поуздан?!

- Изузев те препирке са тим људима у Тексасу? Не. Радило се о неким питањима везаним за обдукцију и промену неких формулација патолога.

* А ова особа С. Елиот Мур – показао је писмо оптужени.

- Да, да, да ... знам га – узмуцао се сведок.

* Овде су дате примедбе на вас и на др Кешмера. Које је све примедбе навео у вашем случају? И зашто су, како се наводи, др Слоун и многи други поднели оставке и напустили „Лекаре за људска права“?

- Они могу да изнесу такве тврдње ако сматрају да тако треба.

* „Уклањање остатака одвијало се превише брзо. У неким случајевима нису сви елементи, рецимо руке или стопала, који су припадали особи која се извлачила, стављени у одговарајуће вреће, па се стављањем делова тела у различите припадајуће џакове могло довести до утиска о комадању“... – читао је оптужени, прећутно откривајући метод, како су Лекари за људска права, фактички умножавали бројчано стање муслиманских жртава.  

- Нисмо ми откидали стопала са тела да би их стављали у вреће. То су једноставно била стопала вишка. А када би се радила обдукција, то би разрешило. Не знам о чему конкретно говори – правдао се сведок.   

         Сведок није могао да се сети „свих дана“ пошто му је отпужени прочитао одељак притужбе његовог колеге: „Ово би могло објаснити да је повреде које су наступиле и друге елементе које смо пронашли након исказа. Не слажем се др Хагландом да би током једног радног дана требало да се извуче 20-так тела из гробница“.

* Зашто је уопште извршено ово испитивање у Сан Антонију? Из текста др Мура, упућеног једном од бранилаца у судници се наводи да је део стручњака оценио да се ради о веома траљавом послу у Босни?

- То је његово мишљење. Он није био на лицу места, а неки који су износили приговоре, пренели су их њему. Ако погледате све што овде пише, можете да видите да смо урадили добар посао – правдао се сведок.

* Добро, али да ли онда можемо да узмемо да ово што сте говорили у случају Толимир, одражава ваше становиште? – инсистирао је оптужени.

- Да, претпостављам – одустао је сведок.

* Могу ли да понудим транскрипт из случаја Толимир. Бар овај део унакрсног испитивања? – окренуо се Караџић већу.

- Не - одбио је сваку даљу расправу судија О-гон Квон, упркос томе што се ради о истој области испитивања истог сведока, само у другом предмету.