ДСС одбацио сумњичења да са ДС прави нови ДОС и да су Пајтић и Санда „хрватски лоби”

КАО У „КРИМИЋИМА” – У НАШОЈ ПОЛИТИЦИ СЕ МОРА ПОСТАВЉАТИ ПИТАЊЕ: У ЧИЈЕМ ЈЕ ТО ИНТЕРЕСУ?

Санда Рашковић Ивић

• Бранко РАДУН: Можда и Пајтићево кокетирање са „српском Србијом уместо европске” представља приближавање ДСС који је ретерирао у односу на оне позиције које је имао. Но будућност ће показати, уколико дође до ове жуто-црне коалиције, колико овакви политички накарадни коалициони пројекти могу успети
• Душан ПРОРОКОВИЋ: Радун ми је отворио очи: уместо да јасно каже како је референдум на Криму био и легалан и легитиман - ДСС се погубила у причи о отварању некаквих поглавља, због којих je спремна и на мењање свести; уместо да тражи начин да поднесе још једну представку Уставном суду због нових споразума са Приштином - ДСС је поздравила Бриселски споразум...
• РАДУН: Пајтић и Санда дакле ипак имају нешто заједничко – прохрватске ставове који очигледно годе ушима људи из моћних амбасада. Стога иако би њихови гласачи били огорчени овом потенцијалном сарадњом она ипак има будућност
• ПРОРОКОВИЋ: ...Уместо да освежава замрле односе са „Јединствсном Русијом” и успоставља нове са другим политичким актерима у Москви -представници ДСС не излазе из Брисела, где су чешће од Јадранке Јоксимовић... Уместо да председника прати на пут у Севастопољ, Пребиловце и Јасеновац - ДСС тражи столицу за молитвени доручак и састанак Трилатерале. Све су ово (за Радуна) сличности са Пајтићем. Аргументи да се прави „нови ДОС” који ће Војводину испоручити Хрватима. Све су то докази да се води прохрватска политика. Да су у ДСС остали Хрвати...

         ТЕКСТ под насловом „Брчкање Војводине” Бранко Радун је објавио у недељнику „Печат”.

         Део тог текста има међунаслов „Пајтић и Санда & хрватски лоби?”.

         На њега је – углавном у иронично тону - одреаговао Душан Пророковић, председник Политичког савета ДСС.

         Факти преносе и тај део Радуновог текста и Пророковићево реаговање које сајт ДСС објављује под насловом „Ми, Хрвати!”.

       РАДУН: Пајтић и Санда & хрватски лоби?

         НА ПРВИ поглед није јасно како неки аналитичари попут Вукадиновића за једину праву опозицију овој власти промовишу ДС и ДСС, Пајтића и Санду Рашковић Ивић (док Двери и СРС то наводно нису). Шта више, предлажу и опозициону сарадњу ове две странке која би водила ка коалицији која би постала алтернативе постојећој власти.

         Многи ће рећи шта има заједно аутономашки, проевропски и пронатовски ДС са центристичким, проруским и антинатовским ДСС-ом.

         Па ДСС се после одласка Коштунице са њеног чела у многоме променила. Сада су антинатовски, евроскептични и проруски ставови у многоме избледели и представљају тек нешто више од реторичке декорације. Колико су се ствари суштински промениле замислимо само да Коштуница назове геноцидом оно што се десило у Сребреници или пак да етничко чишћење које Хрвати од миља зову Олуја назове легитимним како је то јавно Санда Рашковић Ивић учинила. То је просто немогуће, као што је било немогуће да Ђинђић летује у Хрватској у време шовинистичког лудила и промоције геноцида над Србима.

         Значи Пајтић и Санда дакле ипак имају нешто заједничко – прохрватски ставови који очигледно годе ушима људи из моћних амбасада. Стога иако би њихови гласачи били огорчени овом потенцијалном сарадњом она ипак има будућност.

         Кад се благослову амбасада дода и новац који може да дође од тајкуна који би желели да уједине опозицију и да створе нови ДОС такав политички брак има велику шансу. При том не треба, као што смо већ рекли потценити ни моћ хрватског лобија који има овде своје јаке интересе. Код нас су новци и странци често били довољни да се неки политички брак формира или развргне. Можда и Пајтићево кокетирање са “српском Србијом уместо европске” представља приближавање ДСС који је ретерирао у односу на оне позиције које је имао. Но будућност ће показати, уколико дође до ове жуто-црне коалиције, колико овакви политички накарадни коалициони пројекти могу успети.

          Срби јесу забораван народ који често прашта и оно што не би требало, али сумњам да би прихватили овакво политичко кукавичије јаје.

       ПРОРОКОВИЋ: Ми, Хрвати!

         ХВАЛА Бранку Радуну на бриљантној анализи. Отворио ми је очи.

         Водио сам се логиком да у политици трeба остати доследан и принципијелан. Зато сам, и даље, члан ДСС.

         Странку су напустили многи мени драги људи. Од којих сам пуно научио и којима пуно дугујем. Међу њима и Војислав Коштуница. Али је највећи број њих остао. И то оних који су пуне две деценије одржавали Странку на терену. Остати са њима, када следе        локални избори који им пуно значе, јесте обавеза. По цену и да се доживи неуспех.

         Не би ми то био ни први ни последњи пораз у животу. Има нешто и у моралу. Чак и када говоримо о политици.

         Знам да су због овога остали и још неки. Попут Александра Поповића и Марка Јакшића, на пример. Такође, мислио сам да капацитете који су о(п)стали треба искористити за уоквиравање нове политичке платформе. У запаженом чланку руског професора Александра Ширињанца темељно се анализирају политике данашње деснице. Ново је време, нове су околности, нови изазови.

         Траже се решења у оквиру „социјалног конзервативизма”, „здравог конзервативизма”, „традиционализма”, „грађанског национализма”… То је требало да буде улога ДСС у данашњој Србији. Да се укаже да алтернатива неолибералном фундаментализму постоји.

         Међутим, авај, ДСС је постао заступник „хрватске политике”. Прохрватска странка. Ортаци са Бојаном Пајтићем, које ће на следећим изборима финансијски подржати хрватски тајкуни, а помоћи ће и обавештајне службе из нама непријатељских, западних држава.

         Када боље погледам изложену аргументацију Бранка Радуна, схватам да је у праву. ДСС се јесте променила.

         Уместо да инсистира на отварању новог поглавља у односима са ОДКБ и тим поводом организује скупове у Србији, ДСС је подржала потписивање ИПАП; уместо да јасно каже како је референдум на Криму био и легалан и легитиман, ДСС се погубила у причи о отварању некаквих поглавља, због којих су спремни и на мењање свести; уместо да тражи начин да поднесе још једну представку Уставном суду због нових споразума са Приштином, ДСС је поздравила Бриселски споразум; уместо да освежава замрле односе са „Јединствсном Русијом” и успоставља нове са другим политичким актерима у Москви, представници ДСС не излазе из Брисела, где су чешће од Јадранке Јоксимовић; уместо да на Петровдан буду у Братунцу и Кравици, они су три дана раније на мезарју у Поточарима; уместо да указују на погубност распродаје државне имовине у постојећим условима, ДСС се залаже за приватизацију „Телекома” и дозвољавање продаје ораница странцима; уместо да саборце траже у Бошку Обрадовићу и Синиши Ковачевићу, ДСС разговара са Ненадом Чанком; уместо да у једном од програмских докумената поново отвори причу о српском питању и интеграцијама српског етнопростора, у страначким просторијама, поред српске тробојке, стоји и застава ЕУ; уместо да око себе покуша да окупи неке од водећих српских интелектуалаца и организује потписивање петиција које се тичу важних националних питања, ДСС кокетира са прозападним НВО сектором; уместо да председника прати на пут у Севастопољ, Пребиловце и Јасеновац, ДСС тражи столицу за молитвени доручак и састанак Трилатерале.

         Све су то сличности са Пајтићем. Аргументи да се прави „нови ДОС” који ће Војводину испоручити Хрватима. Све су то докази да се води прохрватска политика. Да су у ДСС остали Хрвати. За дом спремни!