ПУТИН: Само нездрав човек може замишљати како Русија напада NATO, а и то - у сну

ИНТЕРВЈУ РУСКОГ ПРЕДСЕДНИКА ИТАЛИЈАНСКОМ ЛИСТУ IL CORRIERE DELLA SERA

Владимир Путин са италијанским новинарима

• Американци не желе зближавање Русије и Европе већ да сачувају своју лидерску позицију у атлантској заједници, за шта им је потребна спољна претња. Иран очигледно није довољан - није толика претња, није толико страшан. Киме плашити? Одједном почиње криза у Украјини. Русија је приморана да реагује. Можда је то намерно учињено... 
• Не треба се плашити Русије. Свет се толико променио да људи здравог разума не могу да замисле војни сукоб тако великих размера данас. Ми имамо чиме да се бавимо, уверавам Вас. Русија ни са ким не говори конфликтним тоном...
• Војни расходи САД већи од војних расхода свих других земаља заједно, а укупни расходи земаља NATO су 10 пута већи од војних расхода Руске Федерације, још Русија, за разлику од Америке, практично нема војне базе у иностранству. Америчке подморнице стално дежурају код обала Норвешке - време лета ракета са тих подморница до Москве износи 17 минута
• Европа игнорише интересе Русије у економији и интеграцијама. Када се земље Европе интегришу - то је нормално, а када ми на постсовјетском простору чинимо то исто - тада тврде да Русија покушава да обнови империју

        САМО нездрав човек може да замисли да Русија напада NATO, неке земље просто играју на карту страха од Русије, изјавио је председник Русије Владимир Путин у интервјуу италијанском листу Il Corriere della Sera.

        „Што се тиче зебње неких земаља поводом могућих агресивних потеза Русије - мислим да само нездрав човек, и то у сну, може да замисли да Русија одједном напада NATO. У неким земљама просто, чини ми се, играју на карту страха од Русије“ - казао је руски председник.

        „Неки желе да играју улогу некаквих земаља на првој линији фронта којима због тога треба нечим додатно помагати: или на војном плану, или или на економском, финансијском, или на било ком другом. Зато је бесмислено подржавати ту идеју, за то нема никаквог основа. Али, неко је можда заинтересован да се подгревају такви страхови. Ја то могу само да претпоставим“ - додао је Путин.

        Он је оценио да Американци не желе зближавање Русије и Европе већ да сачувају своју лидерску позицију у атлантској заједници, за шта им је потребна спољна претња.

        „Иран очигледно није довољан - није толика претња, није толико страшан. Киме плашити? Одједном почиње криза у Украјини. Русија је приморана да реагује. Можда је то намерно учињено, не знам. Али, не радимо ми то“ - истакао је шеф руске државе.

        „Хоћу да Вам кажем: не треба се плашити Русије. Свет се толико променио да људи здравог разума не могу да замисле војни сукоб тако великих размера данас. Ми имамо чиме да се бавимо, уверавам Вас“ - нагласио је Путин.

        „Русија ни са ким не говори конфликтним тоном, и у таквим питањима, како је рекао један политичар из прошлости, Ото фон Бизмарк, „нису важни разговори, већ потенцијал“ - казао је Путин.

        „Све што радимо је просто одговор на претње према нама. При том, ми то радимо у веома ограниченим размерама, таквим које гарантују безбедност Русије“ - истакао је председник РФ.

        Путин је напоменуо да је предлагао америчким партнерима да не напуштају унилатерално Споразум о противракетној одбрани, већ да систем ПРО праве у сарадњи Русије, САД и Европе, али је тај предлог одбачен.

        „Наравно, ми смо тада одмах рекли: добро, то је скуп систем, још је неизвесна његова ефикасност, али, да бисмо имали гарантовану стратешку равнотежу, ми ћемо развијати наш стратешки офанзивни потенцијал, радићемо на системима за пробијање противракетне одбране. И могу Вам рећи да смо постигли значајан напредак у тој области“ - рекао је шеф руске државе.

        Он је истакао да су војни расходи САД већи од војних расхода свих других земаља заједно, а укупни расходи земаља NATO су 10 пута већи од војних расхода Руске Федерације, и, за разлику од Америке, Русија практично нема војне базе у иностранству. Такође, он је напоменуо да је РФ почетком 1990-тих година обуставила летове у удаљеним зонама, али, пошто Америка није одустала од те праксе и наставила је да лети поред руских граница - Русија је такође обновила такве летове.

        Путин је указао да америчке подморнице стално дежурају код обала Норвешке и да време лета ракета са тих подморница до Москве износи 17 минута.

        „А ми смо са Кубе одавно уклонили све базе које немају стратешку намену. И Ви хоћете да кажете да се ми агресивно понашамо? Сами сте поменули ширење NATO на исток. Али, ми се нигде не померамо -инфраструктура NATO се приближава нашим границама, укључујући војну инфраструктуру. И то је манифестација наше агресивности?!“ - упитао је он.

        Такође, Владимир Путин је критиковао Европу због тежњи да игнорише интересе Русије у економији и интеграцијама.

        „Када се земље Европе интегришу - то је нормално, а када ми на постсовјетском простору чинимо то исто, кажу да Русија покушава да обнови империју“ - истакао је он.

        „Балтичке земље су се придружиле Европској унији и хвала Богу, нека је тако. Али, сада нама кажу да те земље, а припадале су енергетском систему бившег Совјетског Савеза и енергетском систему Русије, треба да пређу у енергетски систем ЕУ. Ми их питамо: „Да ли постоје неки проблеми са енергоснабдевањем или шта, шта се догађа, зашто је то потребно радити?“ - „Не, нема проблема, али ми смо тако одлучили, тако ће бити боље“ - казао је Путин.

        Русија ће бити приморана да у неким западним деловима Русије гради додатне енергетске капацитете. „Пошто су далеководи ишли кроз балтичке земље у неке делове Русије и обрнуто, мораћемо да изградимо додатне далеководе, које сада немамо, како бисмо обезбедили пренос електричне енергије. Све ће нас то коштати око 2-2,5 милијарде евра“ - рекао је руски председник.

        „Поставља се питање: а зашто тако ако сматрамо да треба правити заједнички економски простор од Владивостока до Лисабона?

        „Источно партнерство“ ЕУ - који је његов циљ: да интегрише цео постсовјетски простор у заједнички простор са Европом, понављам трећи пут, од Лисабона до Владивостока, или да нешто одсече и направи нову границу између данашње Русије и целог западног дела, укључујући, рецимо, и Украјину, Молдавију?“ - истакао је руски лидер.

        Одлука Грчке о останку у еврозони и другим савезима је суверено право грчког народа, коју треба донети кроз дијалог са главним европским партнерима, сматра председник РФ Владимир Путин.

        „Ми са Грчком развијамо односе независно од тога да ли је она део ЕУ, у еврозони, чланица NATO. Са Грчком имамо историјске, веома блиске и партнерске односе, зато је то суверени избор грчког народа у каквим ће савезима бити, у каквим зонама“- казао је Путин о додао да за сада није извесно како ће се развијати догађаји.

        „Шта ће бити, не знамо, и зато сада није исправно, како код нас кажу, гледати у шољицу - мислим да је чак штетно за економију, како грчку, тако и европску“ - рекао је председник РФ уочи своје посете Италији.

        При том, по Путиновом мишљењу, у грчкој привреди постоје одређене тешкоће које су изазване европским правилима, као што су, на пример, чврста везаност за евро, отвореност граница за европске производе и ограничења у таквим гранама привреде као што су пољопривреда и рибарство, где би Грчка могла да има одређене конкурентске предности. С друге стране, председник РФ види и „предности припадања заједничкој европској породици“, као што су повлашћено кредитирање, финансијска помоћ из европске благајне и приступ европском тржишту рада.

        Одлука о присаједињењу Крима Русији заснована је на израженој вољи локалних становника у Доњецку и Луганску, људи су гласали за независност, али је тамо ситуација другачија, рекао је Путин, одговарајући на питање да ли на истоку Украјине може да се понови кримски сценарио.

        „Знате, кримски сценарио није везан за став Русије, он је везан за став људи који живе на Криму“ - казао је Владимир Путин.

        Он је појаснио да су се потези РФ, „укључујући потезе војне природе, састојали не у томе да се та територија одвоји од Украјине, већ да се људима који тамо живе пружи могућност да искажу своје мишљење о томе како желе да уреде свој живот“.

        „Ако је то било дозвољено косовским Албанцима, Косоварима, зашто је то забрањено Русима, Украјинцима и кримским Татарима који живе на Криму? Између осталог, одлуку о независности Косова донела је само скупштина Косова, док су људи на Криму гласали на свенародном референдуму. Мислим да добронамерни посматрач не може да не примети да су људи гласали за уједињење са Русијом практично једногласно“ - нагласио је руски председник.

        Он је истакао да је демократија - власт народа, или власт заснована на вољи народа. „Тако је кримско питање решено на основу воље народа који живи на Криму“ - додао је Путин.

        „У Доњецку и Луганску људи су гласали за независност, али је тамо ситуација другачија. Међутим, оно што је најважније, што сви треба да прихватимо, то је да увек треба поштовати расположење и избор људи. А ако неко жели да те територије остану у саставу Украјине, тим људима треба доказати да ће у тој држави имати бољи живот, комфорнији, сигурнији, да ће у оквиру те државе моћи да обезбеде своју и будућност своје деце“ - казао је руски лидер.

        При том, он је истакао да те људе није могуће убедити помоћу оружја. „Та питања, питања тог типа, могу се решити само мирним путем“ - рекао је Путин.

        Украјина треба да започне економску и социјалну рехабилитацију Донбаса, да спроведе уставне реформе и локалне изборе, али проблем је у томе што актуелне власти у Кијеву не желе да седну за преговарачки сто са устаницима, указао је шеф руске државе.

        „Желим да нагласим да је Русија заинтересована и да ће тежити потпуном и безусловном спровођењу свих минских споразума, други пут за нормализацију ситуације, по мом мишљењу, данас не постоји“ - казао је руски председник.

        „Проблем је у томе што садашње украјинске власти не желе да седну за исти преговарачки сто са њима. Ми на то не можемо да утичемо. На то могу да утичу само наши европски и амерички партнери. И не треба нас плашити никаквим санкцијама. Ми са тим немамо никакве везе, то није наш став. Ми желимо да се ти споразуми спроводе“ - додао је председник Русије.

        Он је напоменуо да су лидери самопроглашених република јавно изјавили да су, у случају спровођења споразума постигнутих у Минску, спремни да размотре могућност да се сматрају делом украјинске државе. „Знате, то је кључна ствар. Мислим да тај став треба да буде узет као озбиљан, као добар предуслов за почетак озбиљних преговора“ - рекао је шеф руске државе.

        Он је нагласио да треба спроводити уставне реформе, обезбедити аутономна  права за одговарајуће територије непризнатих република, донети закон о спровођењу локалних избора на тим територијама, закон о амнестији, започети економску и социјалну рехабилитацију тих територија.

        „Шта се тамо, заправо, десило? Актуелне централне кијевске власти су их просто изоловале од остатка територије земље, прекинуле су исплату свих социјалних давања: пензија, накнада, додатака - искључиле су их из банкарског система, створиле  услове који онемогућавају редовно енергоснабдевање итд, то јест, разумете, тамо је хуманитарна катастрофа. И сви се праве да се ништа не дешава“ - казао је Путин.

        Одговарајући на питање новинара о идолима, Владимир Путин је рекао да покушава да не прави себи идоле: најважније је, по његовом мишљењу, бити искрен према себи и према људима који су му поверили управљање државом.

        „Бићу потпуно отворен према Вама, не могу ништа такво сада да наведем. Изгледа да је Господ тако направио мој живот да немам за чиме да жалим“ - казао је Путин, одговарајући на питање за чиме највише жали и шта сматра грешком.

        „Ви сте срећан човек“ - рекао је новинар.

        „Слава теби, Господе“ - одговорио је Путин.