РАДОВАН: У Сребреницу смо ушли зато што се 28. дивизија повукла и град остао празан

У ХАШКОМ „ПРОЦЕСУ КАРАЏИЋУ“ СВЕДОЧИО

ЗАМЕНИК КОМАНДИРА ХОЛАНДСКОГ БАТАЉОНА

• КАРАЏИЋ: Да ли је ваш батаљон био на страни муслиманских оружаних снага?! Да ли је био у савезу, и да ли се испомагао са муслиманским снагама?! Да ли се ваш батаљон у то време ставио на страну муслиманске војске у Сребреници и умешао се у рат?!
• ФРАНКЕН: Све што могу да кажем је да сам учествовао у том инциденту и сукобу између Срба и муслимана и да сам био заробљени, односно талац
• КАРАЏИЋ: А да ли сте ви дали инструкције да се иза Поточара закопа шест тела? Инструисали да се ископа велика гробница два метра дужине, у којој би били сахрањени беба, старији човек, девојка, и двоје за које нема информација од чега су умрли? Тако се бар наводи у извештају са  брифинга под бројем 1008832
• ФРАНКЕН: Не сећам се таквих инструкција (било је све што је сведок могао да каже) 

        Извештава: Марија М.Зарић

        ВОЈСКА Републике Српске, пошто је 11. јула 1995. године заузела Сребреницу, спречила је Унпрофор да прати конвоје којима су одведене хиљаде сребреничких муслимана.

        Овако је током наставка суђења Радовану Караџићу пред Међународним трибуналом у Хагу, сведочио холандски официр Роберт Франкен, који је у јулу 1995. године био заменик команданта холанског батаљона Унпрофора у Сребреници, покушавајући да тиме оправда анемично реаговање холандских војника за време пада енклаве. 

        Да би бар умањио и свопствену кривицу и одговорност у страдању цивилног становништва, у то време мајор Франкен, негирао је и изјаву коју је сам потписао 17. јула, да је „евакуација сребреничких Муслимана спроведена у складу са међународним конвенцијама“, оценивши јуче у суду да је она потписана на захтев пуковника Радослава Јанковића из главног штаба ВРС, а да је у питању чиста глупост - зато што избеглице нису имале избора.

        Франкен је тврдио да су пред улазак Срба у Сребреницу, на десетине хиљада муслимана потражиле уточиште у близини Унпрофорове базе у Поточарима, а да је колона, успут, била гранатирана. Недуго после пада енклаве, пуковник Јанковић му је наводно пренео да је већ заробљено 6.000 муслимана, док их је још око 1.000 било у близини базе. Тада је ВРС, после два конвоја које су Холанђани већ испратили, наводно, забранила Унпрофору да прати остале избеглице. Сам Франкен је, каже, добио наређење да координира подршку евакуацији избеглица, али је уместо тога могао само да протестује код пук. Јанковића, без резултата.

        Током унакрсног испитивања, које се наставља, оптужени први председник Републике Српске настојао је да извуче из сведока потврду да је ВРС одлучила да контролише конвоје како би прекинула шверц оружја, муниције и горива за трупе Армије БиХ у Сребреници.

        - Нисам знао за шверц, а ако га је и било, холандски војници нису били умешани - оштро је одговарао сведок.          

        Да ли је задатак Унпрофора био да одврати АБиХ од напада из енклаве, убијања Срба и паљења села? - било је једно од директних питања.

        - Ми нисмо могли да задржимо акције 28. дивизије АбиХ, која је тада имала четири до четири и по хиљаде пешадинаца, нешто минобацача и један тенк Т-55 који је био у сабирном центру Унпрофора - уследио је необичан одговор човека који је био задужен да Сребреницу одржи демилитаризованом.

        Срби нису имали намеру да уђу у Сребреницу, а у јулу су ушли зато што се 28. дивизија већ била повукла и град остао празан - истакао је оптужени.

        - То није тачно. Муслимански борци су се пробијали натраг у град са линије сукоба на којој су до 10. јула држали одбрамбене положаје, да би 11. јула ујутро кренули у пробој из Сребренице ка Тузли - тврдио је Франкен.

        О одвођењу муслимана из Поточара, предходно је унакрсно испитан и припадник Холандског батаљона Рогер Пателски, који је у прошли петак тврдио да су га 11. јула 1995. српски војници задржали на посматрачком пункту Унпрофора, а сутрадан пребацили у Поточаре које су били преплављени избеглицама. Војник је сведочио да је помагао у довођењу избеглица на руб базе УН-а, где су српски војници одвајали мушкарце од жена и деце, а потом их одвозили на оближње поље и тукли.

        У параграфу десет ваше изјаве стоји да сте видели српске снајперисте? Где су били Срби, по дистанци од српских положаја до муслиманских кућа?! Ја тврдим да је то била сувише велика дистанца и да се тако нешто није дешавало.

        - Не желим да нагађам о дистанци, само могу да кажем да сам их видео неколико пута са места на којем сам се налазио.

        А то муслиманско село које је наводно било у домету српских снајпера из српских ровова, било је у границама енклаве које сте ви контролисали? Дајте један случај, ко је био рањен? Како се зове? Кад?

        - Не могу да вам наведем. То је било ван наших дужности.

        Сведок је више пута намерно флуидно одговарао на питања оптуженог, да ли потврђује или негира да је ВРС систематично упадала у муслиманске куће, и убијала цивиле. Доследно је тврдио да је ВРС управо то радила, али је одбијао да да конкретан одговор на питање да ли заправо жели да каже да је муслиманско цивилно становништво дисциплиновано и без покушаја бекства дочекивало у својим кућама улазак српске војске, која их је систематски убијала.

        У параграфу 19 кажете да сте знали да је одређени број муслимана било још живо и да сте имали утисак да је народ убијен у тим кућама. Да ли сте видели да су цивили сачекивали долазак српских трупа и погинули у кућама?

        - Са торња сам јасно видео да је српска војска почела да чисти куће.

        Чисти куће, од чега? Кажете да су мирно седели и чекали да дођу на ред? У другој, трећој, четвргој - чудио се оптужени, а потом приметио: - Народ седи у кућама, слуша пуцњеве, вриске и  јауке, и мирно чека да дођу Срби да их побију, а при том ви то гледате! Колико је било жртава у селима?

        - Не знам. Извештаји су о томе направљени.

        А ако вам кажем да тога нема у извештајима УН иако се по вашим речима одвијало испред саме базе - шта бисте ви мени онда рекли, откуд то у вашој изјави?

        - Све шта смо видели, јавили бисмо преко радио везе. Шта се даље дешавало са тим извештајима, то не знам. ВРС нас је касније узела за таоце и нисмо могли ништа да урадимо.  

        Упитан да ли је упућен да је муслиманска власт та која је послала службенике у села и наредила да цивили иду у Поточане, а војно способно у своју бригаду да се построје, сведок се правдао незнањем. Исто је било и када је упитан да ли зна да Срби нигде нису наишли на отпор цивила, ни на цивиле, већ понегде на скривено оружје у стоговима сена, које би потом палили.

        Да ли је муслиманска страна имала ровове између вас и Срба?

        - Не сећам се, али се сећам да су Срби довели појачање, а и да муслимани нису били луди, већ су копали ровове и спремали се за оно што следи.

        Знали сте којим војним снагама располажу муслимани у енклави?

        - Не, то нисам видео.

        Зар није био један од задатака Унпрофора да држи енклаву демилитаризовану?

        - Тачно је, али ја сведочим на темељу нивоа на којем сам се налазио.           

        Да ли вам је икада речено да у енклави не сме да се носи оружје и да не сме да постоје војне формације? Да ли сте добили такав задатак, и - да ли сте икада известили да постоје формације тј. да људи носе оружје?

         - Знао сам да није дозвољено да се носи оружје. У Сребреници је постојало место где је чувано оружје које је било предано, али док сам био у служби током пада енклаве, нисам приметио да је дошло до померања муслиманских снага. Могу да говорим само о покрету српске војске.

        Ваш задатак је, дакле, био да посматрате понашање Срба, а не да уочавате да ли је извршен задатак Холандског батаљона у погледу демилитаризације? - приметио је оптужени, а потом приказао снимак холандске осматрачнице: Видите да се у близини налазе муслимански ровови и да се ови војници крију од ватре? Енклава је била окружена муслиманским рововима?

        - Не знам тачно. Ово је снимљено у Поточарима, а ја сам био на кули „Папа“, километар даље.

        Али сте видели војнике које сте описали: дуге косе, са четничким обележјима, мешавина цивилне и војне одеће.

        - Да, то сам приметио.

        А да муслимани имају најмање три тенка у енклави?

        - Не, то нисам знао.

        Али сте видели да Срби носе противтенковско наоружање, тако сте бар изјавили 06. јуна 2000. г?

        - Видео сам - није се усудио да каже другачије сведок.

        Сведок је иначе више пута поменуо да је био талац ВРС на кули „Папа“.Упитан да објасни како се то одвијало, изјавио је да су данима, у бункеру трпели ватру која је била, како рече, усмерена на цивиле.

        Како сте из бункера знали да је ватра осута на цивилно становништво? - одмах га је прекинуо отпужени.

        - Преко радио везе.

        А, значи нисте видели, него вам је неко дојавио - приметио је Караџић и наставио: Зашто сада смтарате да сте били талац?

         - Кад ми се ускрати веза, оружје, слободно кретање, кад ме држе на пушкомету…то бих назвао таоцем.

        Да ли је ваш батаљон био на страни муслиманских оружаних снага?! Да ли је био у савезу, и да ли се испомагао са муслиманским снагама?! - није више ни мало штедео сведока отпужени - а на његов збуњен одговор да „не разуме” - још једном „ђоном ударио” у срж ситуације: - Да ли се ваш батаљон у то време ставио на страну муслиманске војске у Сребреници и умешао се у рат ?!

        - Све што могу да кажем је да сам учествовао у том инциденту и сукобу између Срба и муслимана, и да сам ја био заробљени, односно талац.

        Али сте у изјави из 2000-те године рекли да сте били „чувани”, и тада сте то тако доживели, а данас тврдите да сте били талац - ухватио га је у недоследности Караџић.

        Иначе, сведок је у истој изјави рекао и да је имао утисак да се негде у Поточарима пуца на муслиманске војнике, као и да није видео ни ко је пуцао, ни да ли је неко погинуо. Такође је изјавио, а овога пута потврдио, да је видео ескалатор-копач, и да је гробница у којој је било сахрањено неколико људи -  покривена.

        - Све што сам видео је тренутак када је све било готово. Гробница је била затрпана - тврдио је сведок под заклетвом.

        А да ли је у тој гробници било тела? Чија? Како су погинули? - упитао је оптужени који је потом изнео податак да се и даље на основу ове информација тражи гробница, које и дан данас - нема.

        За крај испитивања, Караџић је оставио наводе брифинга од 6. септембра 1995. г. на којем је сведок извештавао о поткрадању опреме Унпрофора од стране муслимaна и претње муслиманске војске да ће то оружје употребити против Срба. 

        - То је тачно.

        А да ли сте ви дали инструкције да се иза Поточара закопа шест тела? Инструисали сте да се ископа велика гробница два метра дужине, у којој би били сахрањени беба, старији човек, девојка, и двоје за које нема информација од чега су умрли. Тако се бар наводи у извештају са  брифинга под бројем 1008832 - најавио је Караџић запрепашћујућу нову тему која је остала недоречена јер је оптуженом понестало времена.

        - Не сећам се таквих инструкција - било је све што је сведок могао да каже.