„Павелић је нечасно искористио легитимну жељу хрватског народа за своjом државом“
КОЛИНДА ГРАБАР КИТАРОВИЋ ОДАЛА ПОШТУ УБИЈЕНИМ У „СРПСКОМ АУШВИЦУ“
Kолинда Грабар Kитаровић
- „Поклањам се жртвама - рекла је председница Хрватске - и исказуjем дубоко поштовање према људима коjи су овде мучени и убиjени. Tо су људи коjи имаjу своjа имена и презимена, коjи су имали своjе породице и домове, своj идентитет, своjе жеље и наде, своjе снове, све оно што сваку особу чини непоновљивом“
ХРВАТСКА председница Kолинда Грабар Kитаровић посетила jе данас Спомен подручjе Jасеновац, одала почаст жртвама и поручила да као председница и човек осуђуjе злочине мучења и убиjања коjа су се ту догодила током Другог светског рата.
Грабар Kитаровић jе истакла да jе идеологиjа коjа jе узроковала злочине у том концентрационом логору морално и правно осуђена, пренела jе Хина.
„Tа политика била jе воља режима коjи се везао уз нацистичко-фашистичку осовину и на нечастан начин искористио легитимну жељу хрватског народа за своjом државом“, навела jе она.
„Поклањам се жртвама и исказуjем дубоко поштовање према људима коjи су овде мучени и убиjени. Tо су људи коjи имаjу своjа имена и презимена, коjи су имали своjе породице и домове, своj идентитет, своjе жеље и наде, своjе снове, све оно што сваку особу чини непоновљивом“, наведено jе из Kабинета Грабар Kитаровић.
Нагласила jе да jе то стратиште опомена и нашем времену да, како каже, „одлучно чувамо тековине слободе, демократиjе, људских права и уважавања различитости“.
„Република Хрватска с правом се поноси своjим достигнућима у заштити људских и мањинских права. Kако бисмо таj високи ниво слобода очували и унапређивали, посебно jе важно одгаjати и образовати младе у исправном схватању демократиjе, за истински хуманизам, за друштво у чиjем ће средишту увек бити човjек у своjоj непоновљивости и jединствености“, уписала jе председница Хрватске у књигу утисака.
За „Дан сећања“ на жртве Jасеновца, којег неки историчари називају и „српским Аушвицом“, узет jе 22. април - дан када jе група од 1.075 преосталих логораша тог дана 1945. кренула у пробоj из логора Jасеновац, а само њих 127 се домогло слободе.
Систем логора смрти Независне Државе Хрватске обухватао jе око 80 логора.
Према проценама коjе jе на основу првих ексхумациjа извршила државна Kомисиjа фНРJ, а коjе jе потврдио и Центар „Симон Визентал“, у jасеновачким логорима jе нестало 500.000 Срба, 80.000 Рома, 32.000 Jевреjа и неколико десетина хиљада антифашиста различитих националности.
НДХ jе у jедном надмашила нацисте - била jе jедина држава коjа jе имала посебне логоре за децу - Сисак и Jастребарско, кроз коjе jе прошло 33.000 малишана, а убиjено близу 20.000 деце до 14 година старости.
Доња Градина jе наjвеће стратиште у систему концентрационих логора „Jасеновац“ који је формиран августа 1941. године.
Танјуг