ПУТИН: Неки тврде да је Сибир неоправдано само наш, а отимање Тексаса Мексику је праведно?!

„НЕКИ БИ ДА НАШЕМ МЕДВЕДУ ПОЧУПАЈУ И НОКТЕ И ЗУБЕ, ПА ДА МУ ОДУЗМУ ТАЈГУ И ДА У ЊОЈ ЗАВЕДУ СВОЈ РЕД”

• После распада Совјетског Савеза, ми смо се потпуно отворили за наше партнере. Шта смо увидели? Директну, пуну подршку терористима на Северном Кавказу. Директну, разумете ли? Шта је то, зар партнери тако поступају?
• У Валдајском клубу сам помињао наш најпрепознатљивији симбол – медведа који чува своју тајгу. А понекад ми напамет долази мисао: можда наш меда треба мало да седи мирно, да не јури дивље свиње по тајги, него да се храни јагодама и медом. Хоће ли га, можда, оставити на миру?
• Неће га оставити, зато што ће увек настојати да га ставе на ланац, а тада ће му ишчупати и зубе и нокте. У данашњем поимању - то су снаге нуклеарног обуздавања. Чим се, не дај Боже, то деси, меда више неће бити уопште потребан, а одмах ће и тајгу доводити у ред
• Што се тиче дворских преврата, можете да будете мирни: ми немамо дворце, зато не може бити ни дворских преврата. Имамо званичну резиденцију Кремљ, она је добро заштићена, и то је такође фактор наше државне стабилности
• Имамо практично само две базе у иностранству, и то на местима где постоји опасност од тероризма: у Киргизији и Таџикистану. Америчке базе су по целој земаљској кугли. А тврди се да се ми понашамо агрессивно! Шта у Европи раде америчке оружане снаге, укључујући тактичко нуклеарно оружје? Шта раде тамо?
• Буџет нашег Министарства одбране за следећу годину је порастао, али је у доларској противвредности, да не погрешим, око 50 милијарди. А буџет Пентагона је практично десет пута већи – 575 милијарди. Па ко онда води агресивну политику?

         ДЕСЕТА велика годишња прес-конференција Владимира Путина окупила је рекордан број домаћих и страних новинара - безмало 1300, али није није била рекордна по трајању.

         Руски лидер није бежао ни од најоштријих и најнеугоднијих питања. Примера ради, није се либио ни да укаже да је пад цена нафте плод завере Саудијске Арабије и САД, нагласивши: „Много је свакаквих разговора. Прича се и да Саудијска Арабија и САД на тај начин желе да казне Иран и да утичу на економије Русије и Венецуеле. Можда је тако, а можда и није јер се може радити и о борби традиционалних произвођача против нафте из шкриљаца”.

         Факти преносе најважнија новинарска питања и одговоре председника Руске Федерације:

         Антон Верницки, Први канал (руске државне телевизије):

         Владимире Владимировичу, да ли је ово што се сада дешава са нашом економијом – казна због Крима? Можда је време да се то поштено каже?

         ПУТИН: Не, то није казна због Крима. То је казна, прецизније, то је плаћање због наше природне жеље да се одржимо као нација, као цивилизација, као држава. А ево зашто. Ја сам већ, одговарајући на питање Вашег колеге из НТВ, рекао да смо се ми после рушења Берлинског зида, после распада Совјетског Савеза (такође сам и у посланици говорио о томе) потпуно отворили за наше партнере. Шта смо увидели?

         Директну, пуну подршку терористима на Северном Кавказу. Директну, разумете ли? Шта је то, зар партнери тако поступају? Ја сад нећу улазити у детаље, али то је чињеница и сви то знају. По било ком питању, шта год да радимо, увек наилазимо на проблеме опонирања и борбе с њима. 

         Сетимо се како се читава земља припремала за Олимпијаду 2014. Са каквим полетом и ентузијазмом смо све то радили да би смо приредили празник не само за наше љубитеље спорта, него и за љубитеље спорта у читавом свету.

         Али, очигледна је чињеница да су биле предузете мере без преседана и очигледно координирани покушаји да се дискредитују и припреме за Олимпијаду и сам ток Олимпијаде. То је очигледна чињеница. Ради чега? Коме је то потребно? И тако стално.

         У Валдајском клубу сам помињао наш најпрепознатљивији симбол – медведа који чува своју тајгу. Знате о чему се ради? Ако наставимо са таквом аналогијом, пада ми понекад напамет мисао: можда наш меда треба мало да седи мирно, да не јури прасиће и дивље свиње по тајги, него да се храни јагодама и медом. Хоће ли га, можда, оставити на миру?

         Неће га оставити, зато што ће увек настојати да га ставе на ланац. А чим успеју да му ставе на ланац ишчупаће и зубе и нокте. У данашњем поимању то су снаге нуклеарног обуздавања. Чим се, не дај Боже, то деси, ни мед неће бити потребан, одмах ће и тајгу доводити у ред.

         Зато што ми готово од званичних лица много пута чујемо да је неправедно да читав Сибир са његовим неизмерним богатством припада Русији. Како неправедно? А зграбити од Мексика Тексас – то је праведно. А то што ми на својој сопственој земљи господаримо, то је неправедно, треба је раздати. А, касније, чим ишчупају нокте и зубе, тада меда уопште није потребан.

         Зато се не ради о Криму. Ради се о томе што ми бранимо нашу независност, свој суверенитет и право на постојање. Управо то сви ми треба да разумемо.

         Ако сматрамо да је један од проблема које данас имамо, ефикасан, као резултат санкција, укључујући и економију, а то и јесте тако, у укупном обиму проблема ако условно узмемо око 25 процената, вероватно је деловање санкција – 25-30. Али ми морамо да схватимо. Желимо ли да се одржимо и да се боримо, да се променимо, и то на боље, користећи данашње појаве и нашу структуру економије, да више будемо независни, да прођемо кроз то или хоћемо да нашу кожу о зид окаче. То је наш избор. Крим нема ништа с тим.      

         Алексеј Анишћук, агенција Reuters:

         У последњих годину дана Русија је увучена, рекло би се, у једну од највећих криза у својој новијој историји. Све је почело од догађаја у Украјини крајем прошле године, наставило се погоршавањем односа са Западом буквално до нивоа „хладног рата”. Сада, последњих дана, видимо дубоку валутну кризу, која у потпуности прети да прерасте у финансијску и економску, постоји такав ризик. Знам да сте Ви често склони да за све што се догађа кривите неке спољне силе, али ја тачно знам да су неки представници елита, људи из Вашег окружења, најинформисанији грађани Русије, упркос својој јавној реторици, често склони да за неке ствари криве управо Вас, као човека који у последњих 15 година доноси све кључне одлуке у Русији.

         ПУТИН: Дајте поименично...

         Анишћук: Нажалост, не могу: често се жале, али желе да остану анонимни. Међутим, у последње време, заиста, у разговору с новинарима провлаче се такве мисли.

         С тим у вези, имам питање, нећу да Вам одузимам много времена: колико сте сигурни у Ваше окружење, у то да Вас безусловно подржава? И да ли сматрате да постоји ризик од државног или чак дворског преврата? О томе шта ћете да радите у случају „наранџасте” или, не дај боже, „црвене” револуције говорили сте много пута. А, да ли имате неки план за случај издаје окружења и дворског преврата?

         ПУТИН: Што се тиче дворских преврата, можете да будете мирни: ми немамо дворце, зато не може бити ни дворских преврата. Имамо званичну резиденцију Кремљ, она је добро заштићена, и то је такође фактор наше државне стабилности. Али, стабилност није заснована на томе: она је заснована на следећем – не може постојати никаква чвршћа  база од подршке руског народа. Мислим да се нећете спорити са мном да у главним сферама наше спољне, па и унутрашње политике таква подршка постоји.

         Зашто је то тако? Зато што људи срцем и душом осећају да ми (и ја, конкретно) делујемо у интересу огромне већине грађана Руске Федерације.

         Сада о томе ко је крив, а ко није за те украјинске догађаје, од којих је почела серија катаклизми данашњице. Ви знате мој став, много пута сам говорио о томе да је извршен државни преврат, и то је огромна грешка. Источна Европа, наши суседи, укључујући Украјину која није банана држава. То није ни Северна Африка ни Сомалија, где се могу ето тако помоћу неких специјалних средстава, или бојовника, или људи који су незадовољни чак, можда, политиком свог државног руководства, изводити државни преврати.

         Ви кажете да ја некога кривим. Никога ја не кривим – ја просто констатујем чињенице. Али, такође без улажења у детаље и подробности, рећи ћу Вам о дискусијама које смо имали о томе с нашим партнерима.

         Знате за познати споразум између опозиције у Украјини и власти од 21. фебруара. Споразум је потписан, три министра иностраних послова, као гаранти тог споразума, су га потписала: Немачка, Пољска и Француска. Имали смо разговор с врхом Сједињених Америчких Држава, све време су нам говорили: само да Јанукович не примењује силу, само да не примењује силу. Он је није применио. Резултат – државни преврат.

         Нама кажу: „Па, шта смо могли да урадимо, ситуација се отела контроли, то се зове „ексцес извршиоца” у кривичном праву”. Дозволите, ако је то ексцес извршиоца, шта би ви требало да кажете, чак и уколико не бисте могли да зауставите те екстремисте, који су упали у зграду председничке администрације и заузели зграду Владе? Требало је да им кажете: „Знате шта, момци, ми желимо да вас видимо у Европи, желимо да потпишете и ратификујете споразум о придруживању, ви сте део европске породице. Али, ако будете деловали тако, никад нећете бити у Европи и никад вас нећемо подржати. Хајде се лепо вратите на споразум од 21. фебруара, формирајте владу националног јединства и радите заједно!”

         Уверен сам - да је био заузет такав став -да сада не би било никаквог грађанског рата у Украјини и не би било многобројних жртава. Наше колеге су заузеле други став: од колачића на Мајдану прешли су на обећања политичке и економске природе. Узгред, парице треба платити украјинском народу, али нема ништа од тога, нико ништа не плаћа. Новац практично не дају, све само преко међународних финансијских организација.

         Зато сматрам да је наш став од почетка био апсолутно примерен и објективан.

         Сада што се тиче елита. Знате, постоји елитно вино, постоје елитна одмаралишта – елитни људи не постоје! Знате шта је „руска елита”? То је онај ко се труди на свом послу, то је сељак, то је човек на чијим се плећима држи цела земља, вековима се држала, држи се сада и држаће се. Све остале поделе на некакве елите сматрам апсолутно неоправданим. Постоје људи који су богати и сиромашни, постоје људи који су здрави и сиромашни, али сви су они једнаки пред земљом, пред законом. Постоје и богати људи који су патриотски настројени.

         Ви кажете да су можда неки незадовољни. Наравно, чему да се радују? Они су незадовољни. Али, питање је како они мисле да изађу из те ситуације: да буду стално у положају зависности, стално негде на удици?

         Сада је једна наша руска компанија регистрована негде у офшору, на неким острвима, донела одлуку о дивидендама. Легална компанија која, истина, ради у офшор зони, велика. Донели су одлуку. Знате шта је било даље?

         Пошто тамо има неко од „санкционисаних”, саопштили су им да су локални директори рекли: „Не, не можемо да вам исплатимо новац за дивиденде, морамо да се проконсултујемо. Они им кажу: „С ким да се проконсултујете? Дужни сте по закону”. – „Дужни смо, али нећемо”. Они кажу: „Па, то је нечувено и насиље, тужићемо вас!» Знате шта су ови урадили? Шта мислите, шта су урадили? Не знате. Ја ћу Вам рећи: једноставно су дали оставке. Циркус, дали су оставке. А без њиховог потписа нема исплате. А после, на те функције не могу никога да поставе зато што је стигла команда да се не иде на те функције. То је то, новац се тако заглавио.

         Ако говорите о представницима руског бизниса, да ли они желе тако да живе? Већина њих не жели. Главни заштитник интереса руских грађана, чиме год да се баве, укључујући предузетништво, може бити само снажна руска држава.

         Џон Симпсон, Би-Би-Си:

         Западне земље су готово једногласне у томе да је почео нови „хладни рат” и да сте, поштено говорећи, Ви такође дали томе свој допринос. Ми практично сваки дан видимо како руски авиони изводе веома опасне маневре у правцу ваздушног простора западних земаља. Мислим да се то ради по Вашем налогу, пошто сте Ви врховни командант руских снага и само Ви имате могућност да шаљете руску војску у близину других суверених држава, како у правцу Крима, тако и других земаља.

         Сада се суочавате са великим проблемом када је у питању руска валута. Вама је потребна подршка, између осталог, из западних земаља.

         Желим да Вам поставим следеће питање: можда бисте желели да искористите могућност на овој конференцији за медије да кажете западним земљама да сте сада спремни за то да се позабавите решавањем проблема у Украјини?

         ПУТИН: Велико Вам хвала на питању. Прво о нашим вежбама, маневрима, развоју Оружаних снага. Рекли сте да је Русија у извесној мери дала свој допринос напетости која тренутно постоји у свету. Русија је дала свој допринос, али само у том смислу што она све јаче и све тврђе брани своје националне интересе. Ми не нападамо (у политичком смислу те речи), ми никога не нападамо. Ми само штитимо своје интересе. И незадовољство наших партнера, пре свих америчких, има везе с тим што ми радимо управо то, а не с тим што ми себи у сфери безбедности допуштамо неке потезе који изазивају напетост.

         Појаснићу. Ви говорите о летовима наше авијације, укључујући летове стратешке авијације. Знате ли Ви да је Русија почетком 90-тих година потпуно престала да изводи, како је то чинио Совјетски Савез, летове стратешке авијације у удаљеним зонама патролирања? Ми смо потпуно престали, а амерички стратешки авиони с нуклеарним оружјем су наставили да лете. Зашто? Против кога? коме су претили? Ми нисмо летели, и нисмо летели, и тако из године у годину. И тек смо пре две-три године почели поново да летимо. Па, ко провоцира? Ми?

         Имамо практично само две базе у иностранству, и то на местима где постоји опасност од тероризма: у Киргизији, након што су тамо дошли бојовници из Авганистана, на молбу киргиских власти, тада председника Акајева, и у Таџикистану – такође на граници с Авганистаном. Мислим да сте и ви заинтересовани за то да тамо све буде мирно. И то је основано, разумљиво и јасно.

         Америчке базе су по целој земаљској кугли. И Ви хоћете да кажете да се ми понашамо агресивно? Има ли у таквом закључивању икакве логике? Шта у Европи раде америчке оружане снаге, укључујући тактичко нуклеарно оружје? Шта раде тамо?

         Слушајте, код нас је буџет Министарства одбране за следећу годину порастао, али је он у доларској противвредности, да не погрешим, око 50 милијарди. А буџет Пентагона је практично десет пута већи – 575 милијарди, мислим да га је Конгрес усвојио недавно. И Ви хоћете да кажете да ми спроводимо агресивну политику? Има ли бар у томе логике?

         Да ли ми померамо своје оружане снаге према границама Сједињених Држава или других држава? Ко помера НАТО базе према нама, војну инфраструктуру? Не ми. Да ли нас неко слуша, да ли води било какав дијалог поводом тога с нама? Не, апсолутно никакав. Увек је само један одговор: „То није ваша ствар. Свака земља има право да изабере свој начин заштите безбедности”. Да, добро. Али, онда ћемо и ми да радимо исто то. Зашто је нама то забрањено?

         И, на крају, већ сам говорио о томе и у посланици – систем противракетне одбране. Ко је једнострано напустио споразум који је, нема сумње, био камен-темељац целокупног система међународне безбедности? Ми? Не. То су учиниле САД. Једнострано су га напустиле. Стварају нам претње. Постављају елементе стратешке ПРО не само на Аљасци, већ и у Европи, и у Румунији, и у Пољској – директно поред нас. И Ви хоћете да кажете да ми спроводимо агресивну политику?

         Питање је: да ли ми желимо равноправне односе? Да, желимо. Али, уз безусловно поштовање наших националних интереса и сфери безбедности, и у економској сфери.

         Ми смо 19 или колико већ година водили преговоре о уласку у СТО. Учинили смо веома много уступака. И увек смо сматрали да је то што је договорено чврсто као армирани бетон. Нећу сад да говорим ко је у праву, а ко у криву. Сматрам да смо ми у праву у току украјинске кризе. И сматрам да наши западни партнери нису у праву. Али, пустимо то сад. Ми смо ушли у СТО. Тамо постоје правила. Кршењем свих тих правила и кршењем норми међународног права и Повеље УН, руској привреди су једнострано уведене санкције, на апсолутно противправан начин. Опет ми нисмо у праву?

         Ми желимо да развијамо нормалне односе у сфери безбедности, и у борби против тероризма. Радићемо заједно на неширењу нуклеарног оружја. Радићемо заједно на таквим претњама као што су трговина дрогом, организовани криминал, ширење тешких инфективних болести, укључујући Еболу. Све ћемо то заједно радити, између осталог, сарађиваћемо и у економској сфери, ако то буду желели наши партнери.