Пољска и три балтичке земље траже да се ЕвроПРО окрене и против Русије

ВЕЋИНА ОСТАЛИХ ЧЛАНИЦА НАТО, УКЉУЧУЈУЋИ НЕМАЧКУ, ПРОТИВИ СЕ ТОЈ ИНИЦИЈАТИВИ

         БАЛТИЧКЕ земље и Пољска предлажу НАТО да у завршни документ свог септембарског самита у Велсу унесе могућност коришћења европске противракетне одбране (ЕвроПРО) против Русије.

         Иза ове иницијативе, нема сумње, стоји Вашингтон. Уосталом, САД не крију да ту инцијативу подржавају, али је већина осталих чланица алијансе – бар засад – против.

         Како је објавио немачки недељник Spiegel, Пољска, Литванија, Летонија и Естонија су  затражиле да у завршни документ буду укључене формулације које би то обезбедиле.  Уз образложење да „ситуација око Украјине” може створити претњу њиховој безбедности.

         Немачки лист наглашава да је и Берлин међу престоницама које се противе таквим „формулацијама и плановима” јер сматрају да би било погрешно провоцирати Москву без потребе.

         Самит у Велсу одржаће се 4. и 5. септембра, али се претпоставља да ће дебата унутар алијансе о функцији ЕвроПРО бити настављен.

         Након начелног договора Техерана и „шесторке” о иранском атомском програму, Москва је ставила до знања да очекује да САД и НАТО одустану од стварања противракетног штита поред њених граница. Међутим, из алијансе је врло брзо било саопштено да се планови неће мењати.

         Почетком априла 2014. Пентагон је објавио да обуставља преговоре са Русијом о противракетној одбрани. Формално, због Украјине.

         Уследила је изјава функционера руског Министарства одбране Сергеја Кошељова да америчко-натовски противракетни штит има „антируски потенцијал” који ће се повећавати.