Норвешки премијер „преклињао“ Путинa да заустави масакр који су планирале „елите“

         ДРУГИ ПИШУ        Јуропиан Јунион Тајмс 25. јули 2011

норвешки и руски премијер, Јенс Столтенберг и Владимир Путин

• У тексту EU Times-а, који Факти преносе, тврди се – са позивањем на неки извештај руске службе безбедности ФСБ, да је норвешки премијер Јенс Столтенберг два дана уочи Брејвиковог злочина наводно молио руског колегу Владимира Путина да му помогне да се заустави завера "елита" против његове земље

• Наводно је цела ствар била изведена  као "Операција Нортвудс" (Operation Northwoods) коју су замислили и припремили амерички војни експерти а срачунате су на то да оперативци ЦИА, или неки други, изврше терористичке акте у америчким градовима и шире - како би извршили утицај на јавно мнење, што су користиле многе западне владе током последњих пет деценија.

• Како је ознака "хришћанин/конзервативац" додата пре него што је Брејвиков профил уклоњен са Фејсбука? 

     ЈЕДАН изненађући извештај руске Федералне службе безбедности (ФСБ) о масакру у Норвешкој од 22. јула каже да је два дана пре овог катастрофалног напада норвешки премијер Јенс Столтенберг „ургентно позвао“ (руског премијера Владимира) Путина „преклињући“ руског лидера да му помогне да се зауставе догађаји у којима је усмрћено скоро 100 недужних цивила.

     Ове тајне операције за збуњивање планиране у Норвешкој биле су засноване на бомбашком нападу на савезну зграду „Алфред П. Мара“ у Оклахоми 19. априла 1995. за који се тврдило да га је организовао усамљени десно-оријентисани хришћански фундаменталиста

     Према извештају ФСБ, Столтенберг јео овој завери, упереној против његове земље, први пут п сазнао ретходне среде (20. јула) након што је прочитао један „строго поверљиви“ извештај који је припремила Норвешка обеваштајна служба (NIS). У том извештају се помиње компјутерски напад на главне норвешке војне лидере почињен крајем марта а који је показао њихову умешаност и везе са британском безбедносном службом Ми-5 и америчком Централном обавештајном агенцијом у покретању „двофазних“ напада на Норвешку по моделу операција изведених под лажном заставом у Аустралији и Америци крајем деведесетих година прошлог века.

     Ове тајне операције за збуњивање планиране у Норвешкој биле су засноване на бомбашком нападу на савезну зграду „Алфред П. Мара“ у Оклахоми 19. априла 1995. за који се тврдило да га је организовао усамљени десно-оријентисани хришћански фундаменталиста који је користио бомбу од вештачког ђубрива и њоме усмртио 168 људи. А такође и масакр у аустралијском граду Порт Артуру 28. априла 1996. у коме је усамљени наоружани нападач убио 35 људи и то углавном зато што се полиција није појавила на време. Последице ова два напада су проузроковале фундаментално удаљавање од слобода које су ови народи некада уживали.

     Извештај ФСБ, даље, каже да је овај напад на Норвешку под лажном заставом био „чист пример из уџбеника“ операције типа „Операција Нортвудс“ (Operation Northwoods) коју су замислили и припремили амерички војни експерти.

     „Операција Нортвудс“ је била једна серија предлога за операције под лажном заставом који су настали унутар Владе САД током 1962. Предлагало се да оперативци ЦИА, или неки други, изврше терористичке акте у америчким градовима и шире - како би извршили утицај на јавно мнење, што су користиле многе западне владе током последњи пет деценија.

     Стручњаци ФСБ су приметили у свом извештају да су напади под лажном заставом на Норвешку наликовaли нападима на Оклахому и Порт Артур у следећим стварима: 1) по великом возилу у коме се налази моћна бомба направљена од вештачког ђубрива које омогућује да се уђе у неки заштићени центар владе; 2) оп оружаном полицијском одговору на текући масакр цивила који се одлаже из необјашњених разлога; 3) по усамљеној осумњиченој особи која се означава као једини извршилац напада, упркос изјавама очевидаца који говоре да је умешано више људи; 4) и по томе што се тој самљеној осумњиченој особи ускраћује право на отворено суђење за јавност.

     Овај извештај такође каже да ће се у року од неколико сати након напада, лансирати „права виртуелна бујица“ информација везана за осумњиченог починиоца који је оркестрирао масакр, идентификујући га као „плавокосог и плавооког“ Норвежанина по имену Андерс Беринг Брејвик који је искарикиран као десно-оријентисани хришћански фундаменталиста.

     Особа на коју су САД (игром случаја?) упозориле једва неких 24 сата раније -  преко једног видео-снимка који је пустио Департман за домовинску безбедност (DHS) – био је управо тип особе за коју су се плашили да ће извести такав терористички напад.

     Главни проблем, са бујицом информација које су биле пуштене о или од стране Брејвика,  јесте у томе, како тврди ФСБ, што се не зна шта је истина, а шта није. Ово питање је добило на значају кад су амерички компјутерски стручњаци приметили да је Фејсбук профил, који припада Брејвику, изгледа лажан. То је отворило питања:

     1. Зашто постоји једна верзија Фејсбук профила Андерса Беринга Брејвика која не садржи ознаку „хришћанин/конзервативац“?

     2. Зашто чак и Гуглов „кeш“ облик Фејсбуковог профила, коме је приступљено 22. јула 2011. у 23:56 по гриничком средњем времену, подржава ову тезу?

     3. Како је ознака „хришћани/конзервативац“ додата пре него што је профил уклоњен са Фејсбука?

    4. Ако је наш ПДФ фајл одштампан/снимљен 23. јула у 01:39 по Гриничу, а профил је обрисан убрзо након тога од стране Фејсбука, како је већ приведени Андерс Беринг Брејвик могао да га измени?

     5. Ко је имао приступ да мења профил пре него што је био уклоњен?

     Поред „највероватније“ лажиране Фејсбук странице, каже се да је Брејвик, такође, оставио један невероватно детаљан манифест од 1.500 речи и видео под називом „2083: Европска декларација независности“. При том је тај манифест био на интернетуобележен као „Лондон: 2011“, а у коме се тврди да „број муслимана у западној Европи достиже критичну масу“ и да постоји једно „језгро културолошки комунистичких елита у западној Европи које у ствари желе да уништи западну цивилизацију“, па додаје да ће „Европа поново горети“.

     Брејвик, даље, каже да себе држи за наследника средњевековних витезова-темплара и тврди да је био регрутован током једног састанка у Лондону у априлу 2002. који су организовала двојица енглеских екстремиста а коме је присуствовало укупно осам људи.

     Брејвикове везе са Лондоном, а стога и са Ми-5, отуда су што је његов отац био главни економиста при норвешкој амбасади у Лондону у коме је Андерс описиван као „мамин син“ и „привилеговани“ син једне елитне либералне породице.

     (Поводом овог описа „маминог сина“ Брејвика, нарочито је интересантно приметити да је главна мета његовог напада била „мајка норвешке нације“ - бивша премијерка Гро Харлем Брунтланд.)

     Међутим, ФСБ у свом извештају оспорава британске везе са витезовима-темпларима, наводећи уместо овога да је напад под лажном заставом обезбедио „секундарну бенефицију“ за западне краљевске и банкарске елите у дискредитовању овог старог реда. Уз ово се примећује да се између њих (темплара и елита) закувава „отворени рат“, као што смо већ писали у свом извештају од 21. јула под називом „Мердокова претња да ће открити да је Обама 'Христово дете' ствара бес на Западу“

     Што се тиче разлога за овај напад, исти ФСБ извештај каже да то „очајнички покушај“ британских, ЕУ и америчких банкарских интереса да натерају Норвешку у своју „унију“ (Норвешка није чланица ЕУ) како би опљачкали њихов „Фонд сувереног благостања“ за који се процењује да износи 1.5 трилиона долара без којег се читава западна економија може срушити.

     Важна примедба ФСБ: ово што се ради Норвешкој већ се радило у Либијом и то се, у случају ове земље, назива „финансијском пљачком века изведеном изнутра“.

     Исте те елите су лансирале неиспровоцирани напад на ту северноафричку нацију и промптно опљачкале безмало 150 милијарди долара њиховог фонда сувереног богатства како би одржали своју империју у колапсу.

     Има овога још, много више. Толико да ћемо садржај овог извештаја ФСБ, морати да даље испитамо како бисмо вас тачно известили.

     РЕЧИ КОЈЕ СУ ПРИПИСАНЕ БРЕЈВИКУ

     Овај први извештај о норвешкој трагедији завршићемо речима које су приписане Брејвику а које, у светлу целог овог питања вреди послушати:

     „Већина људи које ја познајем подржавају моје ставове, само су апатични. Они знају да ће једнога дана бити конфронтације, али их није брига јер се ово највероватније неће догодити у наредне две деценије. Ја сам пионир у овој борби, и нема апсолутно никакве дилеме да ћемо видети политичко померање у нашу корист пре него што ми сами то очекујемо. Овога тренутка све може изгледати туробно, али ми се, на крају крајева, боримо против једне идеологије која поражава саму себе. Једини прагматични приступ према исламу је да га се изолује у муслиманским земљама онда када будемо у могућност то да учинимо – 11. септембра 2003. године“.

текст можете погледати и на  изворној страници

http://www.eutimes.net/?s=fsb+stoltenberg