ДОДИК: Ако могу постојати две албанске државе онда могу - и две српске

НАГЛАСИО ДА НЕ ЖУРИ СА РЕФЕРЕНДУМОМ О НЕЗАВИСНОСТИ ЈЕР НЕ ЖЕЛИ ХАОС, АЛИ НАГЛАСИО ДА ЋЕ ДО ЊЕГА ДОЋИ - ИЗНЕНАДА

• Немамо никакве користи од Босне и Херцеговине. Та унија, коју су вештачки створили странци, делује фрустрирајуће на Србе и осуђена је на пропаст - рекао је председник РС „Њузвику”
• „Не треба нам Босна. Није заправо реч само о политици, већ и о менталитету и историји. Срби никад нису прихватили Босну као државу“ - подвукао је председник РС
• Срби и Руси имају пуно тога заједничког, али је Додик одбацио наводе да Путин стоји иза његове кампање за референдум. „Нисам разговарао о том питању са њима“ - нагласио је

        СРБИ никад нису прихватили Босну као државу и Република Српска треба да се осамостали, рекао је председник РС Милорад Додик за амерички недељник „Њузвик“, наводећи да ће се са референдумом ипак сачекати, јер „не жели дестабилизацију и хаос“.

        Ако регион може да прихвати две албанске државе - Албанију и Косово, онда, како каже Додик, а наводи лист, могу да буду и две српске земље. Према његовим речима, сецесионистички покрети у Шкотској и Каталонији могу да помогну и у случају Републике Српске.

        Њујоршки недељник ипак наводи да није јасно да ли Додик озбиљно размишља о даљој балканизацији овог региона или је реч само о политичкој игри, као и да ли за то има подршку Москве. Упитан - када би могао да се одржи референдум о сецесији РС, попут оног на Криму -Додик предвиђа да ће се то „десити изненада“.

        Лист подсећа да је Босна и Херцеговина створена Дејтонским споразумом који је окончао најкрвавији рат од 40-тих година прошлог века. Према Додиковим речима, та унија коју су вештачки створили странци, делује фрустрирајуће на Србе и осуђена је на пропаст.

        „Немамо никакве користи од Босне и Херцеговине“, каже он и додаје да би као самостална, Република Српска боље стајала финансијски и да би се чак и брже интегрисала у ЕУ него ако би остала у БиХ.

        Свестан забринутости Запада, како пише „Њузвик“, Додик још није одредио датум референдума. „Сачекаћемо. Не желимо дестабилизацију или хаос“, рекао је он у интервјуу који је за амерички недељник дао прошле недеље у Бањалуци.

        Неки стога мисле, наводи недељник, да је његова прича о референдуму само покушај да добије националистичке поене уочи председничких избора у октобру. Додик, међутим, каже да мисли озбиљно и често наводи Шкотску и Каталонију као пример за места где људи желе референдум о независности, баш као и он.

        Према Додиковим речима, што више прича о томе, то гласније звоне звона за узбуну у Сарајеву, Бриселу и Вашингтону.

        Међутим, како „Њузвик“ оцењује, западњаци мање размишљају о сецесионистичким тежњама Шкота или Каталонаца, а више о Кримљанима који су уз подршку руског председника Владимира Путина, спровели референдум и припојили се Русији.

        Додик тврди да је Запад селективан када је реч о праву на самоопредељење путем референдума.

        „Словенија се одвојила од Југославије“, каже он. Деведесетих су „они имали референдум и прогласили независност. После неколико година, постали су чланица ЕУ. И зашто би Крим био другачији“, пита Додик, преноси „Њузвик“.

        Срби и Руси имају пуно тога заједничког, али Додик одбацује наводе да Путин стоји иза његове кампање за референдум. „Нисам разговарао о том питању са њима“, каже он.

        Истина је, додаје, да су „Руси више фер према нама, него Запад, али цивилизацијски „ми смо Европљани“ и Европа је природан савезник Републике Српске. По његовом мишљењу, балкански проблеми су много старији и комплекснији од оних на Криму и могу бити решени само окончањем уније са босанским муслиманима.

        Ако регион може да прихвати две албанске државе, Албанију и Косово, каже Додик, а наводи лист, онда могу да буду и две српске земље.

        Додик нема стрпљења са „западним политичарима који су направили каријеру“ од распада Југославије. Сада сви - Турци, Иранци, Арапи, Европљани - делају у Босни, жали се он, док стари страни посредници мењају устав и законе, а Срби губе.

        „Њузвик“ оцењује да Додик није увек био толико антагонистички настројен и подсећа да су га Американци својевремено сматрали умереним гласом међу екстремистима, у поређењу са ултранационалистичких лидерима Срба који су завршили у трибуналума за ратне злочине.

        Вашингтон и ЕУ су сада узнемирени због његове сепаратистичке реторике. Иако је у Бањалуци и у РС идеја о сецесији веома популарна, Додик зна да је ван граница РС изолован, пише „Њузвик“.

        „Свако помињање референдума, чак и у овом интервјуу, осетљиво је“, каже он и додаје да је уверен да ће на крају „они веровати да сам ја лош момак“.

        „Па шта? Је л’ треба да одустанемо?“, пита он пркосно.

        Република Српска има све „важне елементе за успостављање независне земље. Једина ствар коју немамо је међународно признање“, каже Додик и додаје да га управо међународна пажња и противљење независности РС уверава у то да је у праву.

        „Не треба нам Босна. Није заправо реч само о политици, већ и о менталитету. Историји. Срби никад нису прихватили Босну као државу“, каже он.

        Подсећајући да се 28. јуна обележава 100 година од убиства Франца Фердинанда у Сарајеву, Додик каже да је за Републику Српску то био „херојски чин, док га друга страна сматра тероризмом“.