ПУТИН: Тешко се договарати са лидерима који шапућу јер их Американци прислушкују
РУСКИ ЛИДЕР 12-ТИ ПУТ РАЗГОВАРАО СА СУНАРОДНИЦИМА - „ДИРЕКТНА ЛИНИЈА” ПОТРАЈАЛА 3 САТА И 54 МИНУТА (ПЕТИ ДЕО)
- Буџет Русије пуне приходи од нафте који су у прошлој години били 191-194 милијарде долара, док су приходи од гаса – били око 28 милијарди долара
- Нафта се продаје на светским тржиштима. Да ли нам могу некако нанети штету? Могу да покушају. До чега ће то довести оне који то буду чинили? Прво, како ће то учинити? Реалне могућности да повећају производњу, што би довело до пада светских цена има само Саудијска Арабија, а не верујем да би она нанела штету и себи и Русији
- Да ли је могуће да дође до обуставе испорука гаса? То, сматрам, уопште није реално. Али, увек је себи могуће нанети штету, практично себи пустити крв. Само, ја то не могу ни да замислим
- Нећемо инсистирати на остајању у неким међународним структурама, поготово у онима које нису у стању да делују самостално и да формулишу сопствени поглед на кључна питања међународног развоја. Међутим, нећемо правити никакве демарше – наставићемо да мирно и ритмично радимо
- Савремени свет, посебно западни свет, веома је монополисан и многе земље западног света су се – било то пријатно да чују или не било – добровољно одрекле значајног дела свог суверенитета. То је и резултат блоковске политике
- Зато нам је понекад тешко да се са њима договрамо о питањима геополитичког карактера. Тешко се договарати са људима који чак и код куће међу собом разговарају шапатом зато што се боје да их Американци прислушкују. Ово није стилсак фигура. Ово није шала, ово заиста није стилска фигура.Чујте шта говорим, а ја кажем да то није шала
М. СИТЕЉ: „Ако Запад одустане од гаса који Русија испоручује како ће се то одразити на наше благостање посебно пензионера?” – пита Људмила Бударина из Тамбовске области.
В. ПУТИН: Треба рећи да приходи од нафте и гаса представљају значајни део прилива у руски буџет. То је озбиљна компонента којом решавамо питања развоја привреде, буџетско планирање програма нашег развоја и, наравно, реализацију социјалних обавеза према грађанима.
Шта желим да кажем? Не бих да погрешим у цифрама, али тренутно, дај Боже да је тако, желим да кажем да основни приходи не долазе од гаса, већ од нафте. Ако то искажемо у доларима, онда су приходи од нафте у прошлој години били 191-194 милијарде долара, док су приходи од гаса – били око 28 милијарди долара. Да ли видите разлику? Дакле: 191 – од нафте, а 28 – од гаса.
Нафта се продаје на светским тржиштима. Да ли нам могу некако нанети штету? Могу да покушају. До чега ће то довести оне који то буду чинили? Прво, како ће то учинити? Реалне могућности да повећају производњу, што би довело до пада светских цена има само Саудијска Арабија. Саудијска Арабија је свој буџет формирала, мислим, на нивоу 85–90 долара за барел.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Обама је тамо већ био у посети...
В. ПУТИН: Не, извините молим вас, он је израчунат на основу нафте, а не гаса и то на нивоу 85–90 долара за барел, а код нас, мислим, на нивоу од 90 долара. И ако цена буде нижа од 85, онда ће Саудијска Арабија имати `рупу`, код ње ће почети проблеми. За нас смањење са 90 на 85 није критично. То је прво.
Друго. Ми имамо веома добре односе са Саудијском Арабијом. Ми имамо, рецимо, различит приступ сиријској проблематици, али зато имамо сасвим подударан приступ развоју ситуације у Египту. Ми имамо и многе друге подударне тачке.
Веома поштујем чувара две муслиманске светиње - краља Саудијске Арабије, он је веома паметан и уравнотежен човек. Зато не сматрам да ће наши саудијски пријатељи поћи на неке нагле промене и то на своју и штету руске привреде. То је прво.
Друго. Они дејствују оквиру организације ОПЕК у којој има много наших присталица.Чак се не ради о томе да на они симпатишу, већ је реч о томе да они имају своје економске интересе, тако да нагло смањење производње, што се може учинити само на усаглашен начин у оквиру ОПЕК, представља прилично тешку ствар.
На крају, саме Сједињене Државе, које развијају производњу гаса и нафте из шкриљаца, признају да је ниво рентабилности веома висок и да су то скупи пројекти. А ако се још оборе цене на светском тржишту, онда ти пројекти могу постати потпуно нерентабилни, ако не и са губитком, а грана која настаје једноставно може да пропадне.
Још једна околност. Нафта се на светским тржиштима котира и продаје у доларима. Ако тражња пада, аутоматски пада и долар, тако да долар почиње да губи на значају као светска валута. Веома је много компоненти у које се жели кљуцнути, али су могућности ипак ограничене. Иако се, по свој прилици, нека штета може нанети.
А сада што се тиче гаса. Ми гас продајемо, мислим на цевоводни гас (ту је наша основна продаја гаса), у основи европским земљама које негде око 30–35 одсто, око 34 свог гасног биланса затварају испорукама из Русије. Да ли је могуће прекинути куповину руског гаса? Сматрам да није.
Неки наши суседи, а то су нам веома добри суседи, са којима имамо веома добар развој односа, рецимо са Финском која 90 одсто својих гасних потреба задовољава куповином гаса из Русије. У неким земљама бивших тзв. народних демократија тај проценат је 90, негде 60, 50, 70 одсто – у Источној Европи – све је то наш руски гас.
Да ли је могуће да дође до обуставе испорука? То, сматрам, уопште није реално. Али, увек је себи могуће нанети штету, практично себи пустити крв. Али, ја то не могу ни да замислим. Зато сви брину о диверсификацији испорука. У Европи говоре о повећању независности од руског испоручиоца, исто као што и ми почињемо да говоримо да желимо да будемо независни од наших потрошача.
За сада се све налази у познатим билансима потрошача и испоручилаца, овде постоји само један проблем – транзитне земље. Овде је најопаснији елемент, наравно, транзит преко територије Украјине са којом се веома тешко договарамо о енергетској проблематици. Међутим, надам се да ћемо све довести у потребно стање, имајући у виду уговоре који имају правну снагу и на основу којих се поступа.
М. СИТЕЉ: Следеће питање: „Реците да ли је у плану да се Аљаска припоји Русији? То жарко желимо. Хвала. Пензионерка Фиана Ивановна”.
К. КЛЕЈМЕНОВ: То је веома актуелан виц Владимире Владимировичу. Да ли знате да Аљаску сада зову АјсКрим?
В. ПУТИН: Да, знам. Али, Фаина Ивановна, драга моја, шта ће Вам Аљаска? Узгред, Аљаска је продата негде још у XIX веку, док су у исто време Французи продали Сједињеним Америчким Државама Луизијану. Хиљаде квадратних километара су продате за само 7,2 милиона долара, истина, у злату.
Може се израчунати колико је то данас, наравно да то није било скупо. Наша земља је северна, 70 одсто наше територије припада Северним деловима и деловима Крајњег Севера. Зар је Аљаска Јужна полулопта? Тамо је такође хладно. Хајде да не падамо у ватру, у реду?
Е. АРТЈУХ: Русија је члан многих међународних организација, а нама сада, поводом Украјине, не прете само прстом, него позивају да се Русија искључи из целог низа тих организација. Како се Вама чини, треба ли да на нови начин сагледамо своје чланство у тим организацијама? Можда да га сасвим преиспитамо? Негде да га замрзнемо сами, а однекуд и да иступимо? Тада би се тек показало ко је на губитку...
В. ПУТИН: Свет се развија веома интензивно. Већ сам рекао – ако је неко хтео да га учини униполарним и да га потчини себи – да ће му то тешко поћи за руком.
Ми се, иначе, често суочавамо са несхватањем своје позиције, а понекад и не желе да нас схвате. Нећемо инсистирати на остајању у неким међународним структурама, поготово у онима које нису у стању да делују самостално и да формулишу сопствени поглед на кључна питања међународног развоја. Међутим, нећемо правити никакве демарше – наставићемо да мирно и ритмично радимо.
Што се тиче, Парламентарне скупштине Савета Европе – ми јој плаћамо не мале суме. Зато: ако не желе да нас гледају – остаће нам више. Све у свему, ми се нећемо бавити сопственом самоизолацијом.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Санкције су се дотакле представника нашег крупног бизниса, Јурија Коваљчука и Генадија Тимченка, браће Ротенберг. Многе од њих повезују са вама, тврди се да су то људи из вђВашег блиског окружења и да своје богатство дугују познанству са Вама. Зато се сада испоставља: да ти људи и санкције са којима су се суочили дугују познанству са Вама. Не чини ли Вам се да сте управо Ви главни објекат санкција?
В. ПУТИН: Вероватно је све то и предузето да би од мене направили – главни објект санкција. А што се тиче тих људи: да, то су моји добри познаници и пријатељи. Неки од њих су зарађивали своје капитале пре него што смо познавали. Господин Тимченко се, нап пример, бизнисом бави од почетка 90-их, то је добро познато.
Они, наравно, ако се на све гледа озбиљно, никакве везе са кримом немају. А жена Генадија Николајвеича Тимченка – зато што су јој блокирали рачуне и платне картице – није могла да плати операцију. А то је кршење људских права које нема никакве везе са здравим смислом.
Да кажем такође: не стидим се због својих пријатеља. А они су, као и многи грађани Русије, о догађањима на Криму сазнавали преко малих екрана, једино су их пратили са сузама у очима. Ако их за то кажњавају – онда заиста имају за шта да их кажњавају. (Аплауз)
К. КЛЕЈМЕНОВ: Хлеб је, што се каже, најважнији од свега. Али, Русија новац зарађује од експорта енергената, природног гаса и нафтних деривата. Тим поводом нам је стигло доста питања. Људе интересује: зашто Русија помаже Украјини и не лишава гаса земље-дужнике, а своје грађане, који зими не плате 3000 рубаља, могу оставити без гаса? Дакле: зашто се грађани Русије искључују, а Украјина не?
В. ПУТИН: Мора постојати дисциплина у плаћању рачуна. У Украјини су од потрошача донедавно убирали 30-35 одсто, а сада – мање од 20 одсто.. То подрива целу њену економију, разара је дефинитивно.
Ми са Украјином имамо уговор закључен 2009. године. Она је досад некако плаћала. Тај уговор је био закључен уз учешће тадашњег украјинског премијера Јулије Тимошенка и њеног министра енергетике продана чије име доста говори. Тај господин је и данас министар енергетике, а формула за одређивање цене гаса се отад ни једном није мењала.
А шта смо ми урадили? Ми смо са Кијевом 2010. потписали такозване Харковске споразуме којима је био продужен боравак наше флоте у Севастопољу.
Русија сваке године уредно плаћала око 90 милиона долара (мислим, 95 или 97 милиона долара) за своју флоту у Севастопољу. А осим тога је Влада Русије – само зато да бисмо подржали украјинску економију – пристала да смањи или сасвим укине извозну царину на гас за Украјину. То снижење царине је довело до тога да је цена хиљаду кубних метара гаса била нижа за целих сто долара. То је требало да важи од 2017, као и смањење царине. Од 2017. године!
Зато што је и нови споразум о флоти ступао на снагу те године. Међутим, ми смо почели да плаћамо већ од 2010. године. Плаћали смо унапред. Све у свему, плаћали смо и оних безамло 100 милиона долара и још и то унапред.
Ово значи да смо за 2011, 2012, 2013. и 2014. – а требало је за 2018, 2019, 2020. и 2021. – већ платили 11,4 милијарде долара! Сада је, наравно, питање: где је тај новац? Јер, плаћали смо за споразум који није ни ступио на снагу.
Сада смо, наравно, такво смањивање цене ликвидирали и денонсрирали саме Харковске споразуме.
Прошле године смо још – одазвавши се на молбе наших украјинских партнера – направили нови корак и да дали им три милијарде долара кредита и смањили цену гаса до 268,5 долара за хиљаду кубних метара. Рачунали смо при том да ће нам бити плаћен нагомилани дуг из 2013. године, а то је приближно милијарда и по долара. Такође: да ће уредно плаћати по тој смањеној цени у овој години. А шта се догодило? Упркос томе што је било договорено и да ће – не буде ли плаћања – бити враћена стара цена...
У јануару су платили и незнатно смањили дуг, а у фебруару – мање од половине. У марту нова влада Украјине није платила ништа. Од 525 милиона- ни један долар, ни једну рубљу! Зато је Газпром вратио стару цену. Шта ће нам растући дуг по ниској цени кад може по уговорној?
К. КЛЕЈМЕНОВ: Мислите на 485 долара?
В. ПУТИН: Да. А шта имамо прилике да чујемо? Да Русија има неки нарочити приступ Украјини и да је то политичка цена. А то је цена коју су нам усагласили 2009. године.
У разговорима сда западним партнерима, укључујући и партнере из Немачке, рекао сам: „Добро, не инсистирамо да одмах буде плаћено, схватамо тешкоће у којима је Украјина, али вас молим да се укључите заједно са нама, да учествујете у спасавању украјинске економије.
А шта сада видимо у Сједињеним Државама? Американци су обећали милијарду. Милијадру чега? Гаранција. То ниј новац, то гаранције банкама које буду дале новац Украјини. А где су те банке? Засад нема ни једне. Ми смо спремни да се стрпимо, да трпимо још месец. Ако и за месец, за наредни месец, никаквог плаћања не буде, прећи ћемо, у складу са уговором, на авансно плаћање.
Шта то значи? То значи да ћемо Украјини испоручити гаса онолико колико нам плати месец унаоред. То је тежак начин обрачуна у међусобним обавезама који може довести до проблема са транзитом нашег гаса европским потрошачима. Управо зато и показујемо оволику кооперативност, спремносз за договарање и стрпљење.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Када ће тај начин плааћања ступити на снагу?
В. ПУТИН: Рекао сам да ћемо сачекати месец дана. Могли смо то да учинимо и данас, али сам рекао да ћемо сачекати још месец.
К. КЛЕЈМЕНОВ: За време наше „Директне линије” стигла је вест из европе. Објављено је да је Барозо упутио писмо на Ваше име. У њему се наглашава да ће се комесар ЕУ за енергетику повезати са партнерима у руској Федерацији и у Украјини ради консултација о испорукама гаса. Колико разумем, може се радити о томе да Европска комисија безбедност испорука гаса европским потрошача прогласи одговорношћу Газпрома, а не Украјине...
В. ПУТИН: Испорука – да, али је за транзит одговорна Украјина. У уговору који сам помињао – не говори се само о цени гаса за Украјину и о њеном снабдевању, него и о несметаном транзиту нашег гаса у Европу.
„Северни ток” – гасовод дном Балтичког мора - смо и изградили да бисмо се заштитили од сличних негативних појава. Ради тога намеравамо да градимо и Јужни ток, гасовод дном Црног мора који би ишао у ЕУ.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Сада у Берлину, у главном граду најутицаније земље Европе, ради наш дописник Иван Благој. Али, пре него што му дам реч, замолио бих Вас да се вратимо Вашем говору пре потписивања Споразума о уласку крима и Севастопоља у састав Русије. Многи су тада били под великим утиском оног што сте рекли и то су упоређивали са Вашим Минхенским говором, чак су тврдили да је то Ваш досад најбољи говор.
Хтео бих да Вас питам: због чега је до тог говора дошло? Питам, прво, зато што то протокол није предвиђао, а друго – Ви се тада нисте обраћали земљама и владама, него – народима.
В. ПУТИН: То је било због значаја самог догађаја, због ситуације. То је био несвакидашњи догађај у ћивоту нашег народа, наше земље и наше државности. Зато сам сматрао својим дугом да се обратим Федералном Дабору и народу Руске Федерације у присуству чланова Државне Думе и Савета Федерације.
Зашто сам се обратио народима других земаља, а не њиховим владама?
Савремени свет, посебно западни свет, веома је монополисан и многе земље западног света су се – било то пријатно да чују или не било – добровољно одрекле значајног дела свог суверенитета. То је и резултат блоковске политике.
Зато нам је понекад тешко да се са њима договрамо о питањима геополитичког карактера. Тешко се договарати са људима који чак и код куће међу собом разговарају шапатом зато што се боје да их Американци прислушкују. Ово није стилсак фигура. Ово није шала, ово заиста није стилска фигура.
Чујте шта говорим, а ја кажем да то није шала. Али, управо они су за нас у питањима економије и у вези са неким другим питањима – главни партнери.
А народима тих земаља сам се обратио пре свега зато што обични човек у Немачкој, у Француској или Италији, одмах осети има ли или нема подвале. Наша позиција је апсолутно отворена и поштена, прозрачна, па је лакше да је представимо обичним грађанима разних земаља њего неким од њихових руководилаца. Мени се чини да сам у томе донекле успео. А какву год нека земља имала владу – она мора водити рачуна о мишљењу својих бирача. Зато сам се обратио управо људима.
