ПУТИН: Нисмо размишљали о томе да правимо војни блок са Кином
РУСКИ ЛИДЕР 12-ТИ ПУТ РАЗГОВАРАО СА СУНАРОДНИЦИМА
-„ДИРЕКТНА ЛИНИЈА“ ПОТРАЈАЛА 3 САТА И 54 МИНУТА (ДРУГИ ДЕО)
- Не слажем да је Виктор Јанукович побегао из земље. Он је стварно био приморан да оде, али он није побегао из Кијева јер је отишао у један од региона Украјине, а чим је напустио Кијев - одмах су окупирали зграду администрације Председника и владе, а обећали су нешто сасвим друго
- Да ли бих ја бранио земљу са оружјем у руци као Салвадор Аљенде? Знате, човек у критичним ситуацијама доноси одлуке полазећи од свог животног искуства и од личних вредности. Ви знате да је моје прво радно место било у КГБ-у СССР, у спољној обавештајној служби, а тамо су нас васпитавали на одређени начин: то васпитавање се састојало у апсолутној оданости свом народу и држави
- Мени се чини да је систем поделе света на блокове одавно сам себе превазишао. NATO се некада стварао као противтежа Совјетском Савезу и политици СССР у Источној Европи. Одговор на то било је формирање Варшавског пакт. Затим је Совјетски Савез завршио своје постојање, а NATO наставио да постоји
- Нама говоре да се NATO мења, ДА све више постаје политичка организација. Међутим, члан 5 његовог оснивачког акта нико није укинуо, а у том члану се управо говори о војној подршци
- Са САД имамо трговинску размену 27,5 милијарди, а са Кином - 87 милијарди: 87 милијарди, а још стално расте. Ми никада до сада нисмо имали тако поверљиве односе у војној сфери - почели смо да одржавамо војне вежбе и на мору, и на копну, и у Кини, и у Руској Федерацији. Све ово нам даје за право да сматрамо да ће руско-кинески односи представљати битан фактор у светској политици
М. СИТЕЉ: СМС на сајту нашег програма: „Реците ко су били они млади људи (на Криму који су ставили ситуацију под контролу - оп. пр.)? Пуно личе на наше“.
В. ПУТИН: Који млади људи?
М. СИТЕЉ: Они фини млади људи.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Мисли се на „зелене човечуљке“...
В. ПУТИН: Ја сам, у принципу, већ о томе говорио и говорио сам више пута, говорио сам јавно. Ни у разговорима са својим страним колегама нисам крио да је наш задатак у обезбеђивању услова за слободно исказивње воље становника Крима. И да је због тога требало да буду предузете неопходне мере како се догађаји не развијали онако како се данас развијају на југозападу Украјине: да не буде тенкова, да не буде војних јединица националиста и људи са радикалним погледима, добро наоружаним аутоматским оружјем.
Због тога су иза снага самоодбране Крима, наравно, стали наши војници. Они су деловали веома коректно, али, као што сам већ рекао, одлучно и професионално.
Другачије би било просто немогуће одржати отворени, поштени, достојни референдум и помоћи људима да искажу своје мишљење. Треба, пак, имати у виду да се на Криму налазило 20 хиљада добро наоружаних наших војника. Тамо постоје системи С-300 - 38 уређаја за лансирање, магацини са наоружањем, и композиције са бојевом муницијом. Било је потребно оградити људе чак од могућности коришћења овог оружја против цивила.
М. СИТЕЉ: После Севастопоља дајемо реч команданту Црноморске флоте Александру Витко.
А. ВИТКО: Друже Врховни Команданте! Командант Црноморске флоте вицеадмирал Витко Александар Викторович.
В. ПУТИН: А где је заповедни глас команданта?
А. ВИТКО: Пре постављања питања, користећи прилику, дозволите да се захвалим руским грађанима и Вама лично, друже Врховни Команданте, за подршку коју је наша групација осећала у току читавог овог сложеног периода у Криму.
Питање: У протеклих 23 године није било озбиљних улагања у војну инфраструктуру Крима, и сада је она, благо речено, у лошем стању. Нарочито је тешко питање стамбеног простора за, пре свега војнике Ратне морнарице Украјине, који су уписани на листу Црноморске флоте.
Друже Врховни Команданте, резултати Ваших пројеката већ представљају понос за Русе. Да ли ће бити усвојен председнички програм или федерални наменски програм налик на базу подморница у Виључинску или Геопорта у Новоросијску, а у вези побољшања услова живота у војсци Крима?
В.ПУТИН: Као прво, биће усвојен програм развоја базе у Севастопољу, Црноморске флоте у целини. И, наравно, биће проширени на Севастопољ и на Црноморску флоту сви социјални програми који се реализују у Оружаним снагама Русије, то се између осталог тиче и доделе стамбеног простора, како службеног тако и сталног.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Владимире Владимировичу, у претходном одговору споменули сте снаге самоодбране Крима. Код нас овде у студију, колико видим, присутно је неколико представника тих снага, чије су језгро у оним напетим данима чинили, пре свега официри кримског Беркута и наравно, козаци. Тамо је било много напетих и драматичних тренутака. Рецимо, на Перекопу је Беркут буквално за неколико сати претекао екстремисте, који су се аутобусима упутили на Крим и то је помогло да се избегне велика трагедија.
Замолићу колегиницу Валерију Корабљеву да да реч команданту кримског Беркута Јурију Абисову.
Ј. АБИСОВ: Наш одред налазио се у Кијеву, када је Мајдан одузео Јануковичу власт. Нас су пекли, бацали су у нас камење, пуцали. На десетине војника је убијено, стотине су рањене, али добили смо наредбу да не проливамо крв. Затим су нас издали.
Ви већ дуго времена комуницирате са Јануковичем, били сте у контакту и у време док је он био Председник. Да ли је он увек био онакав слабић и издајица?
В. ПУТИН: Ви знате да код нас, у Русији, постоји изрека: „Тешка си, Царска Круно Мономахова“. Терет одговорности који је на плећима лидера државе, било велике или мале, веома је велики и тежак. У критичним тренуцима човек се руководи и својим животним искуством и својим личним вредностима.
Што се тиче Виктора Фјодоровича, он је обављао своју дужност онако како је сматрао могућим и потребним. Ја сам са њим, наравно, у више наврата разговарао и у току кризе, и пошто се Виктор Фјодорович нашао на територији Руске Федерације, између осталог, разговарали смо и о примени силе. Можемо да се односимо према томе како хоћемо, али се суштина његовог одговора увек састојала у томе да он, како је он мени рекао, није могао да потпише наредбу о примени силе против својих грађана.
Што се тиче Беркута - несумњиво је да сте ви и ваши другови поштено, веома професионално и достојно извршили своју дужност. То изазива безусловно поштовање према вама и према свим вашим сарадницима, према вашим војницима. Али, на крају крајева, оно, што се догодило са вама и то, како се понашају према вашим колегама у Кијеву, лоше ће се вратити украјинској држави. Зато што не смеју да се понижавају, нити да се ставе на колена војници, који бране интересе државе, нити је допустиво да се они клеветају, нити да се лишавају лекарске помоћи, док се налазе у болници. Мени је познато, да припаднике Беркута у болници не само да не лече, већ их и не хране.
Ако се држава тако понаша према људима који су часно и достојанствено вршили своју дужност, тешко је да та држава може да рачуна на то, да ће у будућности неко други радити на сличан начин.
То већ сада можемо да видимо. На крају крајева, мислим да људи схватају како сте професионално и достојанствено извршавали наредбе и да ће вам за то рећи хвала.
К. КЛЕЈМЕНОВ: Међу питањима наших гледалаца у вези догађаја на Украјини, много је историјских алузија. Валериј Климов из Свердловске области једноставно описује следећу ситуацију: „Председник Чилеа Салвадор Аљенде са оружјем у рукама је дочекао смрт, бранећи своју државу, а Председник Украјине је побегао. Да ли бисте Ви до задњег тренутка бранили независност наше државе?“.
В. ПУТИН: Као прво, не слажем да је Јанукович побегао. Он је стварно био приморан да оде, али он није побегао из Кијева - он је отишао у један од региона Украјине, и чим је из Кијева отишао - одмах су окупирали зграду администрације Председника и владе, а обећали су нешто сасвим друго.
Када је Јанукович 21. фебруара потписивао споразум, а као гаранти тог споразума наступили су три европска министра спољних послова - Пољске, Француске и Немачке - он је полазио од тога да је споразум постигнут и да ће се поштовати. У споразуму је писало да он, Јанукович, неће користити војску и силу, да ће повући јединице МУП, укључујући и Беркут, из престонице, а да ће опозиција ослободити окупиране административне зграде, да ће уклонити барикаде и разоружати своје војне јединице.
Јанукович је пристао и на ванредне парламентарне изборе, пристао је на враћање Устава из 2004. године, пристао је на ванредне председничке изборе у децембру ове године. Да су то од њега захтевали, мислим да би пристао и на ванредне председничке изборе кроз месец или месец и по. Јер, он је, у принципу, био већ на све пристао. Али не, чим је он напустио Кијев и чим је извео јединице МУП-а из престонице, одмах су кренули даље, заузели су и седиште његове председничке администрације, и владине зграде, извршили су државни преврат у пуном, класичном смислу те речи.
Зашто је то било урађено, зашто је било потребно да делују тако непрофесионално, тако глупо и да доведу земљу у стање у којем се и данас налази, не разумем, и одговор на то нико нема, нико не може да одговори на ово питање.
Што се мене тиче, ви знате, да човек у критичним ситуацијама доноси одлуке полазећи од свог животног искуства и од личних вредности. Ви знате да је моје прво радно место било у КГБ-у СССР, у спољној обавештајној служби, а тамо су нас васпитавали на одређени начин: то васпитавање се састојало у апсолутној оданости свом народу и држави.
М. СИТЕЉ: Несумњиво, тема Украјине, противуставног преврата, тема Крима - то је тема број један у јавној дискусији, а у руском друштву ова тема је изазвала озбиљну дискусију. Према подацима социолошких истраживања, 96 процената Руса Вашу одлуку у вези Крима сматра исправном, али неки се не слажу са таквом одлуком.
Данас су у нашем студију представници тог крила. Они који су се исказали „за“: Јуриј Башмет, Денис Мацијев, Карен Шахназаров. Дајемо реч људима, који су данас присутни овде.
К. ШАХНАЗАРОВ: Овде постоје два момента. Један је мој, лични, емотивни. Можда је за некога ово небитно, али за мене није. Мој покојни отац је учествовао у ослобађању Крима. Њему је тада било 20 година, командовао је извидницом артиљеријске бригаде, учествовао је у јуришу на Севастопољ. Узгред речено, он је Јерменин по националности. Али, није имао никакве сумње, нити је код његових другова било сумњи да је то руски град. Тако, да он мене свакако не би разумео ако бих заузео неку другу позицију.
Други моменат, можда и битнији, јесте то што је, по мом мишљењу, украјинска државност престала да постоји. Зато и не видим зашто народ Крима нема право да одреди своју судбину. Зато сам, у том смислу, уз Владимира Владимировича. Колико сам чуо, Ви сте сами говорили да је парламент Украјине делимично легитиман. У том смислу се баш и не слажем са Вама, јер, како се мени чини, како може да буде легитиман парламент који је једноставно укинуо сопствени устав?! Зато, по мом мишљењу, никаква легитимна власт у Украјини не постоји.
У том смислу је народ Крима имао пуно право да одреди своју судбину. Али, разуме се, то је, колико ја схватам, сложена одлука. Разуме се и да та одлука има велике последице како међународне тако и политичке.
У вези са тим имам за Вас, Владимире Владимировичу, питање. У последних 10 година ми се усмерено и активно приближавамо Народној Републици Кини, и, изгледа да је то приближавање узајамно. У садашњој ситуацији, да ли је могуће уобличавање овог приближавања у конкретан војно-политички савез?
В.ПУТИН: Као прво, хвала вам за Вашу позицију у вези Крима, за подршку.
Што се тиче наших односа са Народном Републиком Кином, они се развијају веома успешно и налазе се на до сада невиђено високом нивоу: и нивоу поверења и нивоу сарадње. То се тиче и политичке сфере, наших заједничких приступа процени међународне ситуације и осигурању безбедности у свету. То се налази и у основи наших међудржавних односа. Ми смо, наравно, и комшије, а у том смислу и у извесној мери смо и савезници. Ми ипак не постављамо питање војно-политичког савеза.
Мени се чини да је систем поделе света на блокове одавно сам себе превазишао. NATO се некада стварао као противтежа Совјетском Савезу и политици СССР у Источној Европи. Одговор на то било је формирање Варшавског пакт. Затим је Совјетски Савез завршио своје постојање, а NATO наставио да постоји. Нама говоре да се NATO мења, ДА све више постаје политичка организација. Међутим, члан 5 његовог оснивачког акта нико није укинуо, а у овом члану се управо говори о војној подршци.
Против кога су усмерени потези NATO, зашто се шири према нашим границама, зашто?
Да се стварају нови блокови? Не знам, нисмо о томе размишљали. Али, очигледно је да ћемо проширивати сарадњу са Кином.
Видите, са Сједињеним Држава ми имамо трговинску размену 27,5 милијарди, а са Кином - 87 милијарди: 87 милијарди, а још стално расте.
Кина постепено постаје, стручњаци то врло добро знају, са економске тачке гледишта држава број један у свету, питање је само када ће се то догодити: кроз 15 година, кроз 20-25? Међутим, сви већ полазе од тога да ће се то догодити.
Уз толики број становника - безмало милијарду и по људи - и уз модернизацију економије Кине, то се може сматрати свршеном чињеницом. И зато ћемо ми, разуме се, развијати односе са Кином.
Ми никада до сада нисмо имали тако поверљиве односе у војној сфери - почели смо да одржавамо војне вежбе и на мору, и на копну, и у Кини, и у Руској Федерацији. Све ово нам даје за право да сматрамо да ће руско-кинески односи представљати битан фактор у светској политици и да ће битно утицати на савремену архитектуру међународних односа.
