Пред судом и Туђманов брионски захтев да Срби „практично нестану“

ПРАВНИ ТИМ СРБИЈЕ УКАЗАО ДА ХРВАТСКА НИКАД НИЈЕ ПОРЕКЛА ДА ЈЕ ПОДНЕЛА ТУЖБУ ДА БИ ПАРАЛИСАЛА ПРОЦЕСЕ ПРОТИВ ХРВАТА У ХАГУ

• Указано да су главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске транскрипти са састанка Туђмана са војним врхом хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција Олуја
• Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђмана која доказује жељу за уништењем српске етничке групације у Хрватској „да Србима треба задати такав ударац да практично нестану“
• У уторак, 1. априла ће Хрватска добити 90 минута да одговори на последње оптужбе Србије након чега ће суд закључити расправу која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима

         ДАНАС је у Међународном суду правде у Хагу настављена друга рунда усмене расправе у спору између Србије и Хрватске по узајамним тужбама за геноцид на подручју Хрватске од 1991. до 1995. године.

         На данашњем заседању представници српског правног тима образлагали су аргументе који оповргавају хрватске тврдње и доказују чињенице који Хрватску терете за геноцид над Србима, посебно у акцији „Олуја“.

         Представници српског правног тима на челу са Сашом Обрадовићем представили су раније противтужбу Србије у којој су детаљно описани масовни злочини и геноцид над Србима који су извршиле званичне хрватске оружане снаге на челу са државним руководством предвођеним председником Фрањом Туђманом.

         Обрадовић је данас подсетио да Хрватска никад није порекла да је поднела тужбу против Србије како би се паралисали процеси против Хрвата пред Хашким трибуналом.

         Он је најпре истакао да се спрски правни тим потпуно слаже са запажањем шефа хрватског тима Весне Црнић Гроцић која је поред осталог навела да се помирење мора засновати на историјским чињеницама.

         „То би могао да буде лајтмотив нашег даљег излагања“, рекао је Обрадовић и у том контексту подсетио на изјаву бившег шефа хрватског правног тима Ивана Шимоновића који је рекао да је Хрватска поднела тужбу да би се паралисали процеси против Хрвата пред Хашким трибуналом.

         „То је историјска чињеница коју нису порицали ни наши опоненти. У том смислу, Хрватска је у овом случају морала да демонизује Србе...“, нагласио је Обрадовић и детаљно коментарисао аргументе које је хрватска страна изложила током усмене расправе.

         Чланови српског правног тима - професори Андреас Цимерман и Кристијан Тамс из Немачке - поново су говорили о релевантности догађаја који су се догодили пре оснивања СРЈ, чији је правни наследник Србија, односно да СРЈ па тако ни Србија, не може да буде одговорна у том смислу јер није постојала као држава.

         Британски адвокат Вејн Џордаш наставио је усмено да с чињеничне и правне стране побија наводе хрватске тужбе, а канадски професор Вилијем Шабас је дискутовао о питањима интерпретације Конвенције о спречавању геноцида, као и кредибилности агрумената које је у другој рунди изнела Хрватска.

         Српски адвокати Новак Лукић и Душан Игњатовић су оспоравали могућност да се деловање ЈНА и паравојних формација на територији Хрватске приписује званичном Београду.

         Главни доказ геноцидне намере и истребљења Срба из Хрватске су транскрипти са састанка Туђмана са војним врхом хрватске на Брионима 1995. године на ком је планирана операција Олуја.

         Суду су раније достављени транскрипти са тог састанка међу којима је и кључна реченица Фрање Туђмана која доказује жељу за уништењем српске етничке групације у Хрватској „да Србима треба задати такав ударац да практично нестану“.

         Српска страна је поднела суду и презентовала низ доказа и сведочења да операција „Олуја“ испуњава све елементе кривичног дела геноцида, као и да је Хрватска прекршила своје обавезе из Конвенције о спречавању геноцида.

         Осим описаних злочина у периоду од 1991. до 1995. у Хрватској, противтужба Србије предочила је историјски контекст догађаја осврћући се и на период од 1941-1945. године, ради лакшег разумевања догађаја који су уследили од 1991-1995. године.

         У документу који је поднет Међународном суду правде су подаци о злочинима почињеним у Госпићу, Сиску, Пакрачкој пољани, Карловцу, Осијеку, Паулином Двору, Медачком џепу, на Масленици и током операција „Бљесак“ и „Олуја“.

         Поред утврђивања да ли је почињен геноцид у Хрватској од стране једне или друге државе у спору, једно од питања која ће суд утврђивати на захтев Србије, је питање временске надлежности за одлучивање.

         Наиме, Србија оспорава надлежност суда за одлучивање о догађајима који су се десили од 1991. до 27. априла 1992. године када је формирана СРЈ, а чији је правни сукцесор Србија.

         Расправа се наставља сутра излагањем српског правног тима, који ће окончати излагање. У уторак, 1. априла ће Хрватска добити 90 минута да одговори на последње оптужбе Србије након чега ће суд закључити расправу која је почела 3. марта излагањем хрватског правног тима.

         Ово је завршница спора који је почео још 1999. године подношењем хрватске тужбе Међународном суду правде против Србије.

         Хрватска, предвођена тадашњим председником Фрањом Туђманом, је 2. јула 1999. године покренула поступак пред МСП против тадашње СРЈ због наводног кршења Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида током оружаних сукоба на територији те Републике од 1991. до 1995. године.

         Србија је одговорила контратужбом која се заснива на истом чињеничном и правном основу на коме је поднета хрватска тужба, односно на Конвенцији о спречавању и кажњавању злочина геноцида.

         Како ниједна од страна у спору није поднела одштетни захтев према другој држави, суд се тим питањем неће ни бавити.

         Суд ће утврђивати да ли су Хрватска, односно Србија, као државе прекршиле Конвенцију о спречавању и кажњавању злочина геноцида, односно извршиле геноцид на територији Хрватске у периоду који је обухваћен тужбом и контратужбом од 1991. до 1995. године.

         Тек уколико пресудом буде утврђено да је постојала одговорност поједине државе за геноцид, могло би да се покрене и питање накнаде штете.

         Коначна пресуда, на коју не постоји право жалбе, према очекивању стручњака, могла би да буде јавно објављена до краја ове или почетком 2015. године и биће обавезујућа за обе државе.

         О тужби и контратужби Хрватске и Србије одлучиваће укупно 17 судија, 15 сталних судија и двоје ад хоц судија из Србије и Хрватске.

         То су професор правног факултетау Београду Миленко Крећа и професор Правног факултета у Загребу у пензији Будислав Лукас.

         Расправом председава председник МСП-а судија из Словачке Петар Томка.

         Усменој расправи, претходила је дугогодишња писана расправа која се одвијала путем подношења писаних поднесака суду, као што су: тужба, одговор на тужбу, конратужба, одговор на њу, а све уз обимну документацију на више десетина хиљада страница.

         (Тањуг)