ОБРАДОВИЋ: Хрватска без доказа о геноциду, па се хвата за „Велику Србију“

УКАЗАО ДА ТЕЖЊА РУКОВОДСТВА СРБИЈЕ ДА СВИ СРБИ НАСТАВЕ ДА ЖИВЕ

У ИСТОЈ ДРЖАВИ НИЈЕ МОГЛА САМА ПО СЕБИ ДА БУДЕ КРИМИНАЛНА

• „Хрвати су сваку идеју о Југославији прогласили Великом Србијом“, навео је Обрадовић у поподневном делу излагања пред МСП-ом, а потом изнео низ доказа да је Хрватска на челу са председником Фрањом Туђманом неговала политику „Велике Хрватске“
• Нема доказа ни да су политичке идеје опозиционог лидера Војислава Шешеља у себи садржале геноцидну намеру

          ШЕФ српског правног тима у спору пред Међународним судом правде са Хрватском за геноцид Саша Обрадовић оценио је данас да Хрватска недостатак доказа о геноциду, који је наводно починила Србија на њеној територији, покушава да замени дискусијом о Великој Србији, која је много атрактивнија - бар за њену унутрашње политичку сцену.

          „Хрвати су сваку идеју о Југославији прогласили Великом Србијом“, навео је Обрадовић у поподневном делу излагања пред МСП-ом, а потом изнео низ доказа да је Хрватска на челу са председником Фрањом Туђманом неговала политику „Велике Хрватске“.

          Он је истакао да сама тежња руководства Србије да сви Срби наставе да живе у истој држави није никако могла сама по себи да буде криминална.

          У завршном одговору на Хрватску тужбу против Србије за геноцид у Хрватској од 1991. до 1995. године, Обрадовић је истакао и да нема доказа да су политичке идеје опозиционог лидера Војислава Шешеља у себи садржале геноцидну намеру, коју Хрватска чак покушава да импутира и руководству Србије.

          „Хрватска покушава да изједначи Шешељев идеолошки концепт са прокламованим циљем бившег председника Србије Слободана Милошевића да сви Срби треба да живе у једној држави“, рекао је Обрадовић и подсетио да ни Милошевић нити било ко из СПС-а никада није споменуо оно што је Шешељ прижељкивао за границе Србије -Карловац-Карлобаг-Огулин-Вировитица.

          У наставку излагања Обрадовић и други чланови правног тима Србије представиће противтужбу за геноцид који је Хрватска починила над Србима од 1991. године до 1995.

          Он је у понедељак у уводном излагању одговорио на хрватске оптужбе и оспорио кредибилитет доказа које је Хрватска представила суду.

          Обрадовић је подсетио је да од самог почетка спора, хрватска тужба против Србије поднета суду у време НАТО бомбардовања изгледа цинично, јер су Срби жртве геноцида у Хрватској од 1991. до 1995. године, иако је, како је додао, и доста Хрвата пропатило током конфликта, изразивши жаљење због свих жртава.

          У преподневном делу сесије члан српског правног тима Вилијем Шабас истакао је да Хрватска нема ниједан једини доказ којим се може поткрепити њена тврдња за геноцидне намере Србије, али да то није случај када је у питању хрватски тадашњи државни и војни врх.

          Указујући на праксу Хашког трибунала, као специјализованом суду за ратне злочине на простору бивше Југославије, Шабас је подсетио да нико од Срба није ни оптужен за геноцид у Хрватској.

          С друге стране, бивши председник Хрватске Фрањо Туђман је умро пре подизања оптужнице у Хагу, па се такав закључак не може односити и на њега имајући у виду његове забележене изјаве о истребљењу Срба у Хрватској.

          Он је током једночасовног говора пред 17 судија МСП-а показао да не постоје докази о криминалним плановима Србије против хрватског становништва, већ да Хрватска представља суду изјаве опозиционог лидера као што је Војислав Шешељ и минорног политичара тог времена Милана Парошког.

          Насупрот томе, Шабас је подсетио на изјаве против српског становништва у транскрипту са састанка на Брионима, где је председник Хрватске Туђман са војним врхом спремао операцију Олуја“ усмерену на геноцид над Србима у Крајини.

          Неколико дана касније опрација је уследила...

          Канадски професор је указао да не може бити озбиљног поређења између изјава на Брионима у 1995 - како Хрватска замишља да уништи српско становништво из Крајине и релативно штурих примедби које Хрватска приписује Србији.

          Београдски адвокат Новак Лукић цитирао је део из књиге генерала Вељка Кадијевића да су Слободан Милошевић и Борислав Јовић, као званичници Србије, преузели контролу над ЈНА тек 6. јануара 1992, кад су он (Кадијевић) као и Стипе Месић и Анте Марковић напустили савезне органе.

          „ЈНА није деловала у Хрватској по претходно дизајнираном плану Велике Србије. То је ван сваке сумње“, нагласио је Лукић.

          Преподневна сесија завршена је излагањем члана српског тима Душана Игњатовића који је образложио недостатак одговорности Републике Србије за злочине које су у Хрватској чиниле паравојне формације, а подсетио и на напоре Србије да се пред Хашким трибуналом процесуирају сви одговорни за почињене злочине.

          Игњатовић је истакао да тврдња Хрватске да је ЈНА имала контролу над свим војним операцијама оружаних формација у САО Крајини мора да буде одбачена јер није поткрепљена никаквим доказима нити се заснива на чињеницама.

          Лукић и Игњатовић, изјавили су данас Тањугу да се одбрана Србије заснива на три нивоа и да би хрватска тужба морала да „падне“ на бар једном од њих.

          Први ниво одбране је, према речима Лукића, да геноцид у Хрватској уопште није почињен над Хрватима, а други да Конвенција о геноциду не може да се примењује ретроактивно, нити да Србија може да буде одговорна за дела почињена пре априла 1992.

          „Трећи ниво одбране који је данас представљен је оспоравање могућности да се Србији као држави припишу одређени злочини чак и кад би они достизали ниво геноцида“, прецизирао је Лукић.

          Он је истакао да је основна теза српске одбране да ЈНА никада није била орган државе Србије, ни де факто и ни де јуре, односно ни суштински ни формално.

          (Тањуг)