Опозициони посланици у хрватском Сабору тражили да БиХ добије хрватски ентитет
ХРВАТИ ПОКУШАВАЈУ ДА БОШЊАЧКЕ РУШИЛАЧКЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ИСКОРИСТЕ У СВОМ ИНТЕРЕСУ
- Идеју да Хрватска подстакне разговор о трећем ентитету подржао и лабуриста Бранко Вукушић који сматра да не треба само да размишљати о трећем ентитету у БиХ, него озбиљно наметнути разговор на ту тему
- На расправу реаговао је посланик бошњачке мањине Неџад Хоџић, упозоривши: „Трећи ентитет је цртање граница, а када су се цртале границе у БиХ пре двадесетак и више година, то није донело никакво добро ни њеним народима ни њеним грађанима”
ВИШЕДНЕВНИ протести у више градова Федерације БиХ и Сарајеву, осим неколико оставки кантоналних власти, нису донели ништа ново и другачије грађанима, али су, за многе очекивано, отворили расправу у хрватском Сабору о трећем ентитету у БиХ.
Више опозиционих посланика је први пут, откако постоји Хрватски сабор, отворено подржало формирање хрватског ентитета у БиХ, пише загребачки „Вечерњи лист”.
То је, како наводи, било питање времена с обзиром на то да су „Хрвати у подређеном положају” у Федерацији БиХ.
На ту расправу реаговао је посланик бошњачке мањине Неџад Хоџић, оптуживши неколико странака за „цртање граница„ и за мешање у ствари друге државе, али је остао у мањини.
„Трећи ентитет је цртање граница, а када су се цртале границе у БиХ пре двадесетак и више година, то није донело никакво добро ни њеним народима ни њеним грађанима”, рекао је Хоџић.
На примедбу да је Сабор изашао из оквира демократске расправе, интервенисао је председник Сабора Јосип Леко који је рекао да то није тачно и да расправа и тражење решења за равноправност у БиХ, није никакво уплитање него изношење политичког става.
„То чак није изношење политичког става институција као што је хрватски Сабор, него је то став појединих посланика и појединих клубова и све док је у оквиру демократских правила у хрватском Сабору, нико им не може одузети реч и спречити да износе своје политичке ставове”, казао је Леко.
Расправу о положају Хрвата у БиХ започео је посланик ХДССБ Боро Грубишић, истакавши да улазак Хрватске у чланство ЕУ омогућава њено активно учешће у решавању питања положаја хрватског народа у БиХ и заложио се за оснивање хрватског ентитета у БиХ.
„Са три ентитета имамо пуно мању администрацију и јефтинију државу, коју ће сва три народа осећати као своју и то не треба стидљиво говорити”, рекао је Грубишић.
Он је честитао премијеру Зорану Милановићу који је дан након рушилачких демонстрација у Федерацији БиХ, обишао Мостар јер је тиме, сматра Грубишић, показао и доказао да је Хрватска заинтересована за решавање стања у БиХ.
Сада, додао је, „тихо, али врло јасно” треба укључити хрватски став и у вези стања у БиХ.
Идеју да Хрватска подстакне разговор о трећем ентитету подржао је лабуриста Бранко Вукушић који сматра да не треба само да размишљати о трећем ентитету у БиХ, него озбиљно наметнути разговор на ту тему.
Вукушић је рекао да је то став и потпредседнице владе и министарке европских интеграција Весне Пусић која је, како је рекао, пре годину и нешто дана прва из актуелне власти проговорила о трећем ентитету у БиХ.
Франо Матушић (ХДЗ) тврдио је да се Хрвати у БиХ у пракси не осећају као конститутиван народ, те да Хрватска процес стабилизације и придруживања БиХ у ЕУ треба да искористи за изједначавање њиховог статуса са другим конститутивним народима, као и њихов повратак на подручје Републике Српске.
Иначе, Пусићева је након рушилачких демонстрација у више градова Федерације БиХ, 7. фебруара изјавила да ће Хрватска ЕУ сугерисати да специфични проблеми БиХ не буду услов за покретање било каквог европског процеса, него да се уграде у сам предприступни и приступни процес.
Професор и некадашњи посланик у хрватском Сабору Шемсо Танковић није био изненађен оваквом расправом у Сабору.
Он је за БиХ агенцију Патриа рекао да је ту реч о „проверавању пулса у којој мери се може ићи далеко са том идејом”.
Иако је, како је нагласио, увек је био за јединствену БиХ, па оценио да БиХ са оваким устројство не може сама да функцонише.